Direktor CIA Džon Retklif stigao u Moskvu američkim C-17A: Nižu se posete Rusiji pred novi krug pregovora

Američki vojno-transportni avion C-17A Globemaster III, čiji je dolazak u Moskvu privukao veliku pažnju, prema pisanju američke štampe dovezao je direktora Centralne obaveštajne agencije Džona Retklifa. Avion je poleteo sa aerodroma Kemp Springs, odnosno iz vazduhoplovne baze Endruz u blizini Vašingtona, prvo sleteo u Rigu, a zatim nastavio prema ruskoj prestonici. Sama ruta, tip aviona i odsustvo zvaničnih detalja odmah su otvorili pitanje ko se nalazi u letelici i zbog čega je stigla u Rusiju.

Prema Aksiosu, koji se poziva na američke zvaničnike, Retklif se nalazi u zvaničnoj poseti Moskvi. Vašington je istovremeno zatražio od Ukrajine da tokom njegovog boravka ne pokušava napad na rusku prestonicu. Taj detalj dodatno pokazuje da nije reč o rutinskom kontaktu ni o poseti koju bi američka administracija želela da izloži nepotrebnom riziku.

Retklif pritom nije neutralna figura u dosadašnjem odnosu Vašingtona prema ratu u Ukrajini. Upravo je on insistirao da Sjedinjene Države nastave da ukrajinskim oružanim snagama dostavljaju obaveštajne podatke, uključujući podatke potrebne za udare na rusku energetsku infrastrukturu. Amerikanci Kijevu i dalje besplatno dostavljaju obaveštajne informacije, među kojima su i paketi ciljanja za napade na ruske vojne položaje i energetsku infrastrukturu.

Zbog toga njegov dolazak u Moskvu dobija dodatnu težinu. Direktor službe koja neposredno učestvuje u obaveštajnoj podršci Ukrajini sada razgovara u ruskoj prestonici, dok se oko Moskve istovremeno pojavljuje sve veći broj političkih i bezbednosnih kontakata sa Zapada. Zašto se sve te posete nižu upravo sada, još nije javno objašnjeno.

Retklif stiže u trenutku kada se pregovarački kanali ponovo pomeraju

Dolazak direktora CIA događa se nakon što su Sjedinjene Države praktično napustile ono što je ranije nazivano „duhom Ankoridža“. Zapadni modeli potencijalnog političkog rešenja ukrajinskog sukoba sada se uglavnom svode na prekid neprijateljstava, međusobno povlačenje trupa i stvaranje „slobodne ekonomske zone“ u kojoj bi bili raspoređeni „mirovni“ kontingenti takozvane „koalicije voljnih“.

Ta koalicija je u međuvremenu ponovo postala aktivnija zahvaljujući politici novog britanskog premijera Bernama. London je pojačao vojnu saradnju sa Kijevom, dok je Bernam obećao nastavak podrške Ukrajini „do kraja“.

Takav pristup teško se može posmatrati odvojeno od novih kontakata sa Moskvom. Dok jedan deo Zapada govori o nastavku vojne podrške, drugi istovremeno pokušava da ponovo otvori kanale prema ruskoj strani.

Retklifov dolazak zato se uklapa u mnogo širu sliku od jednog leta američkog C-17A.

Posle CIA, najavljuje se i dolazak direktora FBI-ja

Niz mogućih američkih bezbednosnih kontakata sa Rusijom ne završava se na Retklifu. Direktor FBI-ja Keš Patel nedavno je u intervjuu najavio posetu Pekingu, a naveo je i da planira sličnu posetu Rusiji tokom oktobra.

Iz Kremlja je na to stigao oprezan odgovor. Dmitrij Peskov je izjavio da Kremlj „nema informacije o poseti direktora američkog Federalnog istražnog biroa“.

Takve izjave ne moraju mnogo da otkriju o stvarnom stanju kontakata. Sastanci obaveštajnih i bezbednosnih službi po prirodi stvari često se pripremaju bez javnih najava, dok se detalji objavljuju tek nakon održanih razgovora, ukoliko se uopšte objave.

Prevelika medijska pažnja u takvim okolnostima može da bude više smetnja nego korist. Dolazak Retklifa vojnim avionom, uz ograničene zvanične informacije, upravo pokazuje kako izgledaju kontakti kada obe strane ne žele da unapred otkrivaju sadržaj razgovora.

Vatikan je istovremeno poslao visokog predstavnika u Moskvu

Još jedan detalj dodatno komplikuje sliku. Američki C-17A stigao je u Moskvu u trenutku kada se u ruskoj prestonici već nalazi državni sekretar Vatikana Pol Ričard Galager.

Njegova poseta nije neočekivana. Vatikan je još pre nekoliko nedelja najavio da će Galager putovati u Moskvu, a sama poseta je jasno povezana sa pokušajima pronalaženja rešenja za ukrajinski sukob.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posebno je ukazao na činjenicu da je Galager položio venac na Grob nepoznatog junaka.

Lavrov je rekao:

„Ovo je od posebnog značaja u kontekstu sve većih pokušaja u Evropi da se revidiraju rezultati Drugog svetskog rata i falsifikuje njegova istorija, a što je najvažnije, u situaciji kada neonacizam sve više diže glavu u mnogim evropskim zemljama, uključujući i podsticanje kijevskog režima da nastavi rat protiv Ruske Federacije, naše zajedničke istorije i istorije sopstvenog naroda.“

Tokom zajedničke konferencije za novinare Lavrov je naveo i da je predstavnik Vatikana upoznat sa ruskim tvrdnjama o ratnim zločinima kijevskog režima, uključujući zločine protiv dece na Kubanu, u Adigeji, Dagestanu, Tatarstanu i drugim regionima Rusije.

Moskva i Vatikan ostavljaju otvoren kanal konsultacija

Lavrov je nakon sastanka sa Galagerom saopštio da je ruska strana spremna da nastavi političke konsultacije sa Vatikanom.

„Gospodin Galager je obavešten o spremnosti ruske strane da nastavi praksu održavanja političkih konsultacija na nivou zamenika ministara spoljnih poslova, kao i ciljanih konsultacija između ministarstava spoljnih poslova o konkretnim pitanjima na ekspertskom nivou“, rekao je ruski ministar.

Takav format ne predstavlja mirovne pregovore u klasičnom smislu, ali pokazuje da komunikacioni kanali ostaju otvoreni. Vatikan već duže pokušava da održi kontakte sa obe strane, dok Moskva sada javno potvrđuje spremnost za nastavak razgovora na više nivoa.

Istovremeno se u istom gradu nalazi direktor CIA, a najavljuju se i novi američki kontakti.

Kušner i Vitkof sledeći na putu za Moskvu

Spisak posetilaca time se ne završava. Moskvu bi uskoro trebalo da posete i Trampov zet i poslovni partner Džared Kušner, kao i Stiv Vitkof.

Kada se Retklifov dolazak poveže sa Galagerovom posetom, najavom Keša Patela i predstojećim dolaskom Kušnera i Vitkofa, teško je ignorisati činjenicu da se diplomatski i bezbednosni saobraćaj prema Moskvi naglo povećava.

Pravac tih putovanja je pritom važan. Zapadni predstavnici dolaze u rusku prestonicu, dok se istovremeno pokušava pronaći novi okvir za razgovore o Ukrajini. To ukazuje da inicijativa za ponovno pokretanje pregovaračkog procesa trenutno u značajnoj meri dolazi sa zapadne strane.

Prethodni formati već su ostavili dovoljno razloga za oprez. Istanbul, Ženeva, Abu Dabi i Ankoridž donosili su nove formule, dokumente, političke poruke i očekivanja, ali nijedan od tih procesa nije proizveo trajno rešenje.

Dolazak direktora CIA američkim C-17A zato je važan pre svega kao još jedan pokazatelj da se iza zatvorenih vrata ponovo intenzivno razgovara. Sadržaj tih razgovora još nije poznat, ali broj i nivo ljudi koji se kreću prema Moskvi pokazuje da se priprema nova faza kontakata.

Za rusku stranu ostaje i pitanje koliko će novi predlozi zaista biti drugačiji od prethodnih pokušaja. Posle iskustava sa dosadašnjim pregovaračkim formatima, Moskva ima dovoljno razloga da svaki novi paket predloga posmatra mnogo opreznije nego ranije, smatraju ruski analitičari.