Ukrajina prva dobija tajnu komponentu italijanske „Mikelanđelove kupole“: Borbeni test do kraja 2026

Italijanski odbrambeni gigant Leonardo priprema prvi praktični korak ka uvođenju svog novog sistema Michelangelo Dome, odnosno Mikelanđelova kupola, a mesto za testiranje neće biti poligon u Italiji već Ukrajina. Izvršni direktor kompanije Roberto Čingolani potvrdio je da je prvi element sistema već u izradi za ukrajinsku stranu i da bi trebalo da bude isporučen pre kraja 2026. godine.

Prvi test planiran je direktno u realnom ratnom okruženju, gde će nova arhitektura biti izložena kombinaciji dronova, krstarećih raketa, balističkih pretnji, elektronskog ometanja i složenog vazdušnog prostora. Leonardo nije javno objavio sve tehničke detalje niti preciznu konfiguraciju koju će Ukrajina dobiti.

Čingolani je tokom predstavljanja industrijskog plana čak izričito odbio da kaže više, navodeći da su pojedinosti programa poverljive. Ipak, njegov nastup daje važan trag o tome šta se zapravo gradi.

Neposredno pre nego što je pomenuo Ukrajinu, opisivao je komunikacioni modul Michelangelo 5, odnosno MC5, koji povezuje senzore, oružje i komandne sisteme različitih proizvođača u jednu mrežu. Zbog toga je vrlo verovatno da ukrajinski test neće predstavljati celu „kupolu“, već jedan od ključnih elemenata koji treba da poveže postojeću protivvazdušnu odbranu u jedinstven sistem.

Michelangelo Dome nije jedna raketa ni jedan radar

Leonardo Michelangelo Dome ne predstavlja klasičan sistem protivvazdušne odbrane poput SAMP/T, Patriota ili IRIS-T. Reč je o širokoj, otvorenoj arhitekturi koja treba da poveže kopnene, pomorske, vazdušne i svemirske senzore, sisteme komandovanja, platforme za sajber odbranu i različita sredstva za dejstvo. Kompanija ga opisuje kao mrežu koja treba istovremeno da otkriva, prati i raspoređuje ciljeve među različitim sistemima, uključujući dronove, rakete, hipersonične pretnje i napade sa mora.

Osnovna ideja je da svaki radar ili lanser ne radi kao izolovan sistem. Podaci se spajaju u zajedničku sliku, algoritmi procenjuju pretnju i biraju najpogodnije sredstvo za odgovor. Leonardo posebno insistira da arhitektura bude nezavisna od proizvođača, odnosno da u istu mrežu mogu da se uključe i stari i novi sistemi različitog porekla.

Za Ukrajinu je upravo to posebno važno. Njena protivvazdušna odbrana danas predstavlja mešavinu sovjetskih sistema i velikog broja zapadnih sistema uvedenih tokom rata. Takva raznolikost omogućava veliki broj različitih sposobnosti, ali istovremeno komplikuje razmenu podataka, raspodelu ciljeva i koordinaciju između različitih radara i lansera.

MC5 bi mogao biti upravo „tajna komponenta“

Čingolani je tokom prezentacije objasnio da Leonardo razvija modul Michelangelo 5 kao komunikacioni sloj koji povezuje različite platforme bez potrebe da ulazi u njihovu internu elektroniku. Sistem treba da bude neutralan prema tipu senzora, oružja i proizvođača, uz stalno ažuriranje softvera i zaštite.

Odmah zatim rekao je da je „prva komponenta Michelangelo Dome, ova o kojoj govorimo“, već u izradi za Ukrajinu i da će tamo biti prvi put testirana u realnom okruženju. Takav redosled izlaganja snažno ukazuje da se radi upravo o delu mrežne i komandne arhitekture, iako Leonardo to nije formalno potvrdio nazivom.

U širim analizama programa pominju se i drugi mogući elementi: AESA radari sposobni za otkrivanje malih ciljeva, optičko-elektronski senzori za pasivno praćenje i automatizovani centri za upravljanje vatrom. Leonardo za sada nije objavio da će neki od tih pojedinačnih sistema biti isporučen Ukrajini kao samostalna komponenta.

Ukrajinski test povezan sa „mrtvom zonom“

Leonardo je u svom planu naveo da bi do novembra 2026. trebalo da bude sproveden takozvani „dead zone trial“, odnosno test najbližeg sloja odbrane. Čingolani je taj test direktno povezao sa ukrajinskim programom. Nakon toga bi tokom 2027. trebalo da počnu NATO probe šire arhitekture.

Takav sloj bi bio naročito važan protiv malih dronova i drugih ciljeva koji mogu da se provuku kroz klasične raketne zone presretanja. Rat u Ukrajini pokazao je koliko je problematično koristiti skupe rakete protiv jeftinih bespilotnih letelica, posebno kada napad uključuje veliki broj ciljeva različite brzine i visine.

Optički i elektrooptički senzori imaju prednost jer mogu da rade bez stalnog radarskog zračenja, ali njihova efikasnost opada u magli, niskoj oblačnosti, susnežici, dimu i drugim uslovima koji su česti tokom ukrajinske jeseni i zime. Aktivni radar, sa druge strane, daje pouzdaniju sliku na većim daljinama, ali istovremeno emituje signal koji protivnik može pokušati da otkrije i ometa.

Leonardo već testirao deo buduće arhitekture

Program nije počeo od nule. U decembru 2025. Leonardo je sa novim radarom KRONOS Grand Mobile High Power učestvovao u kvalifikacionom lansiranju sistema SAMP/T NG. Radar je pratio cilj i naveo raketu do uspešnog presretanja na do tada najvećoj daljini postignutoj tokom kopnenih proba tog sistema.

Kompanija je potom dobila ugovor za četiri nova radara dugog dometa namenjena otkrivanju balističkih pretnji dometa do 3.000 kilometara. Novi Ground Based Radar i Mobile Long Range Radar koriste potpuno digitalnu AESA tehnologiju sa galijum-nitridnim modulima i projektovani su da podatke u realnom vremenu prosleđuju drugim radarima i sredstvima za presretanje.

Čingolani je otkrio i da Leonardo razvija širu mapu sistema: M-346 treba da upravlja sa dva bespilotna borbena drona razvijena sa turskim Baykarom (KIZILELMA), NATO testovi počinju 2027, dok se prvi elementi svemirske konstelacije Guardian planiraju za kraj 2027. ili početak 2028. godine. Kompanija procenjuje da bi Michelangelo Dome mogao da otvori poslovne prilike vredne oko 21 milijardu evra tokom naredne decenije, dok je oko 20 država već pokazalo interesovanje za program.

Ukrajina će tako postati prvi opitni centar na kojem deo nove italijanske arhitekture neće raditi protiv unapred pripremljenih ciljeva na poligonu, već unutar protivvazdušne mreže koja svakodnevno mora da prati i razdvaja veliki broj stvarnih vazdušnih pretnji.