Rat vraća relikvije na front: Danska za Ukrajinu iz muzeja vadi sovjetske oklopnjake BMP-1 i SNAR-10

Rat u Ukrajini vratio je u upotrebu čitav niz sistema za koje se još pre nekoliko godina očekivalo da će ostatak života provesti u skladištima ili muzejima. Najnoviji primer dolazi iz Danske, gde je privatni PanzerMuseum East iz svoje kolekcije izdvojio dva sovjetska oklopna vozila i poslao ih Ukrajini. Reč je o borbenom vozilu pešadije BMP-1 i specijalizovanom vozilu SNAR-10, razvijenom na šasiji višenamenskog guseničnog transportera MT-LB.

Danski TV2 objavio je da je transfer usledio nakon više ukrajinskih zahteva vlasniku muzeja Alanu Pedersenu. Vozila nisu poslata kao statični istorijski eksponati, već sa očekivanjem da ukrajinski stručnjaci pokušaju da ih vrate u operativno stanje. Pedersen smatra da bi za to moglo biti potrebno svega nekoliko dana, jer ukrajinska vojska decenijama koristi vozila iste sovjetske porodice.

Muzej pritom ne ostaje bez svih primeraka, pošto u kolekciji ima još BMP-1 i vozila na osnovi MT-LB. Kijev se, prema Pedersenovim rečima, nije ograničio samo na njegovu zbirku, već je kontaktirao i druge evropske muzeje u potrazi za tehnikom koja još može da bude osposobljena za upotrebu.

BMP-1 je star gotovo šest decenija, ali Ukrajincima nije nepoznat

BMP-1 uveden je u sovjetsku službu 1966. godine kao jedno od prvih serijskih borbenih vozila pešadije projektovanih da prevoze vojnike i istovremeno ih podržavaju sopstvenim naoružanjem. Vozilo ima tročlanu posadu i prostor za osam pešadinaca, dok mu osnovnu vatrenu moć daje glatkocijevni top 2A28 Grom kalibra 73 mm sa 40 granata. Uz njega je ugrađen mitraljez PKT kalibra 7,62 mm, a originalna konfiguracija nosila je i protivoklopnu raketu Maljutka iznad cevi.

Sa masom nešto većom od 14 tona, dizel motorom od 300 KS i relativno jednostavnom mehanikom, BMP-1 nastao je u vreme kada se od sovjetskih oklopnih vozila očekivalo da budu sposobna za masovnu proizvodnju, popravke u terenskim uslovima i savladavanje vodenih prepreka bez posebne pripreme. Najdeblji deo čeličnog oklopa iznosi oko 33 mm, što je danas daleko od dovoljne zaštite protiv savremenog protivoklopnog naoružanja, topova i dronova.

Ukrajina, međutim, veoma dobro poznaje ovu konstrukciju. Još pre sadašnjeg rata razvijala je sopstvene modernizacije BMP-1, uključujući BMP-1U sa novom borbenom stanicom Škval, a kasnije i BMP-1TS sa topom kalibra 30 mm, savremenijom optikom i sistemom upravljanja vatrom.

Muzejski primerak iz Danske zadržao je originalni top kalibra 73 mm. Nije objavljeno u kakvom su stanju motor, transmisija, optika i ostali sistemi niti kakva će mu tačno namena biti nakon pregleda u Ukrajini.

Drugo vozilo nije običan MT-LB

Posebno je zanimljiv drugi eksponat. Iako je u danskim izveštajima opisivan jednostavno kao MT-LB, zapravo se radi o specijalizovanoj izviđačko-radarskoj varijanti SNAR-10, odnosno sistemu 1RL232 na guseničnoj šasiji porodice MT-LB.

Osnovni MT-LB razvijen je kao lako oklopljeni višenamenski transporter i artiljerijski tegljač. Težak je oko 12 tona, ima dizel motor snage oko 240 KS, može da dostigne približno 60 km/h na putu i potpuno je amfibijski. Standardno može da preveze do 11 ljudi ili oko dve tone tereta, dok je projektovan da vuče teret ili artiljerijsko oruđe mase do 6,5 tona.

Upravo jednostavna šasija učinila je MT-LB osnovom za veliki broj komandnih, izviđačkih, protivvazdušnih i artiljerijskih sistema. Proizvodio se i u Harkovskom traktorskom zavodu u sovjetskoj Ukrajini, što dodatno objašnjava zašto tamo i danas postoje ljudi, dokumentacija, delovi i iskustvo potrebni za održavanje ove porodice vozila.

SNAR-10 je svojevremeno koristio radar za otkrivanje i praćenje ciljeva na zemlji i podršku artiljerijskim jedinicama. Nije saopšteno da li je muzejski primerak zadržao kompletnu i funkcionalnu radarsku opremu ili će Ukrajina koristiti samo njegovu guseničnu platformu.

Rezervni delovi mogu biti vredniji od starosti vozila

Pedersen smatra da godine same po sebi ne moraju biti prepreka. Ukrajina je raspolagala velikim brojem BMP-1 i MT-LB, dok oštećena vozila mogu da posluže kao izvor motora, transmisija, gusenica, točkova i drugih komponenti.

To otvara i mogućnost da muzejski primerci ne završe nužno u prvobitnoj konfiguraciji. Tokom rata obe strane su stare šasije koristile za transport, evakuaciju, vuču, komandne zadatke i brojne terenske prepravke, često sa potpuno drugačijim naoružanjem ili opremom od originalne.

Vlasnik PanzerMuseum East već je rekao da ne isključuje slanje dodatnih primeraka iz svoje zbirke. Ukrajinska strana je, prema njegovim navodima, kontaktirala i druge evropske muzeje sa sličnim zahtevima, pa danski BMP-1 i SNAR-10 možda neće biti poslednja hladnoratovska vozila koja su iz muzejske hale ponovo krenula prema Ukrajini.