Priča o navodnom ruskom napadu na NATO ponovo je vraćena na naslovne strane, samo je ovog puta rok dodatno približen. The Wall Street Journal, pozivajući se na nove procene američkih obaveštajnih službi, piše da bi Rusija mogla da bude sposobna da već od jeseni 2026. testira Severnoatlantsku alijansu ograničenom vojnom ili hibridnom operacijom.
Ne govori se nužno o velikom pohodu ruskih armija prema Berlinu, već o scenariju dovoljno ograničenom i dvosmislenom da proveri kako bi NATO reagovao. Istovremeno se u istom američkom prostoru sve glasnije diže panika o nedostatku raketa Patriot, Stinger, taktičkih projektila i druge municije posle višegodišnjeg snabdevanja Ukrajine i drugih ratova.
Gotovo paralelno sa tim upozorenjem, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski ponovo je otvorio pitanje koje NATO godinama izbegava: zašto poljski sistemi Patriot ne bi iz Poljske obarali ruske rakete dok su još iznad Ukrajine?
Bloomberg sa druge strane budućnost rata svodi na tri scenarija, od kojih kao najrealniji vidi nastavak borbi najmanje do 2027. godine. Mogućnost da Kijev prihvati ruske zahteve u Donbasu ponovo se predstavlja kao politički gotovo neizvodljiva, dok evropske zemlje istovremeno odbijaju da isprazne sopstvene zalihe presretača Patriot.
Na kraju tog niza stigla je i reakcija iz Moskve: ruska diplomatija sada otvoreno govori da država mora da planira dugotrajne borbene operacije jer ne očekuje da će evropska politika prema ratu uskoro biti promenjena.
Ruski napad na NATO ponovo dobio novi rok
Zapadna javnost već godinama sluša različite rokove u kojima bi Rusija navodno mogla da napadne neku od država NATO-a. Nova procena koju prenosi američki WSJ razlikuje se po tome što mogućnost pomera praktično pred vrata.
Prema američkim obaveštajnim procenama, period rizika počinje već od jeseni 2026. i proteže se do 2029. godine. Kao mogući scenario ne navodi se nužno klasična invazija velikih razmera, već ograničeni kopneni upad, operacija neoznačenih naoružanih grupa, sajber napad ili druga akcija kojom bi se proverilo političko jedinstvo NATO-a.
Upravo takav scenario stvara najveći problem za član 5. Alijanse. Napad koji je očigledan ne ostavlja mnogo prostora za političko manevrisanje, dok ograničena, hibridna ili namerno nejasna operacija odmah otvara pitanje da li je reč o napadu koji zahteva zajednički vojni odgovor.
WSJ ovu procenu objavljuje u trenutku kada američke zalihe pojedinih vrsta municije postaju sve osetljivija tema. Višegodišnje isporuke Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku i potreba da se očuvaju dovoljne rezerve za moguću krizu u Aziji već su otvorili raspravu o broju dostupnih presretača i raketa dugog dometa.
Pitanje koje se znatno ređe pojavljuje u takvim tekstovima ostaje isto: šta bi Moskva dobila ograničenim napadom na NATO koji bi mogao da aktivira vojni potencijal čitave Alijanse?
Ruska strana ovu višegodišnju seriju upozorenja tumači drugačije. U Moskvi tvrde da se mogućnost budućeg ruskog napada koristi kao politički argument za povećanje vojnih budžeta, širenje proizvodnje naoružanja i održavanje podrške Ukrajini.
Sikorski ponovo pomera granicu direktnog učešća
Dok američki mediji raspravljaju o mogućem ruskom testiranju NATO-a, Radoslav Sikorski traži ozbiljnu raspravu o potezu kojim bi sama članica NATO-a počela da dejstvuje protiv ruskog oružja izvan svoje teritorije.
Njegova ideja je jednostavna. Umesto da Poljska preda sopstvene rakete Patriot Ukrajini, poljske baterije ostale bi na svojoj teritoriji i presretale ruske rakete dok se još nalaze u ukrajinskom vazdušnom prostoru.
“Pitanje da li ne bi bilo bolje oboriti ove ruske rakete dok su još iznad Ukrajine, nego čekati dok eventualno ne budu iznad Poljske, zahteva veoma ozbiljnu diskusiju”, poručio je Sikorski.
Ideja nije nova. Poljski ministar je sličan predlog iznosio i prethodnih godina, uz obrazloženje da Varšava ima pravo da štiti sopstveno stanovništvo pre nego što raketa uđe u poljski vazdušni prostor.
Razlika između slanja presretača Kijevu i njihovog lansiranja iz Poljske ipak je ogromna. U prvom slučaju ukrajinska posada koristi ukrajinski sistem protiv ruskog projektila. U drugom bi oružane snage države NATO-a sa sopstvene teritorije neposredno gađale rusku raketu tokom borbene operacije.
Upravo zbog mogućnosti daljeg širenja sukoba ovakav predlog nikada nije realizovan, iako se periodično vraća u političku raspravu. Najnovije Sikorskijevo insistiranje dolazi neposredno nakon što se Zelenski ponovo obratio Varšavi zbog nedostatka presretača Patriot, a Poljska navodno obećala ograničen broj raketa.
Tri scenarija, ali samo jedan vodi dalje u rat
Bloomberg istovremeno opisuje tri moguća pravca razvoja sukoba pred novu zimu.
Prvi podrazumeva ozbiljno povećanje ukrajinskih zaliha presretača Patriot i dobijanje dodatnih sredstava za precizne udare velikog dometa, kojima bi Kijev pokušao da napada ruske raketne sisteme i lansirne položaje pre novih zimskih udara.
Problem je što upravo tih presretača nema dovoljno. Nekoliko evropskih država već je odbilo zahteve da dodatno smanji sopstvene zalihe, dok ni Sjedinjene Države ne žele da svoje rezerve spuštaju ispod nivoa koji smatraju neophodnim za druge moguće sukobe.
Drugi scenario jeste politički sporazum u kojem bi Ukrajina prihvatila ruske zahteve i povukla se iz preostalog dela Donbasa koji Moskva traži. Bloomberg takvu mogućnost predstavlja kao politički izuzetno teško prihvatljivu za ukrajinsko rukovodstvo.
Tu se ponavlja obrazac koji prati gotovo sve prethodne mirovne inicijative. Teritorijalni kompromis unapred se predstavlja kao politički neprihvatljiv, dok se istovremeno insistira da granice ne mogu biti promenjene silom i da nikakav sporazum ne može biti donet bez saglasnosti Kijeva.
Treći scenario zato ostaje najjednostavniji: rat se nastavlja najmanje tokom 2027. godine, verovatno i duže.
Ukrajina bi u tom slučaju ušla u još jednu zimu sa nedovoljnim brojem presretača, stalnom potrebom za municijom i zahtevima za dodatnim oružjem dugog dometa. Evropa bi nastavila da finansira rat, ali bi sve više čuvala sopstvene rakete zbog upravo one mogućnosti o kojoj sada piše WSJ, potencijalnog budućeg sukoba sa Rusijom.
Moskva više ne računa na brz politički izlaz
Poslednja vest u ovom nizu stigla je iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ambasador za posebne zadatke Rodion Mirošnik izjavio je da Rusija mora da gradi vojnu i državnu politiku polazeći od mogućnosti dugotrajnih borbenih operacija.
Njegova procena je da evropske države neće uskoro prestati sa finansijskom, vojnom i materijalnom podrškom Kijevu. Moskva zato, prema njegovim rečima, mora da planira ne prema očekivanju brzog završetka rata, već prema dugoročnom sukobu i stabilnom finansiranju vojske, industrije i odbrane.
Mirošnik je izjavio i da evropsko političko rukovodstvo neće jednostavno prihvatiti kompromisni sporazum ukoliko proceni da on ne odgovara njegovim strateškim ciljevima. Prema toj verziji događaja, evropske prestonice će nastaviti da ometaju inicijative koje vode političkom rešenju i podsticati nastavak vojne kampanje.
Četiri vesti o ovom posredničkom sukobu zato se pojavljuju gotovo istovremeno. Američke službe procenjuju mogućnost ruskog testiranja NATO-a, Poljaci po ko zna koji put traže raspravu o direktnom uključivanju u rat, Bloomberg nastavak rata do 2027. predstavlja kao najrealniji scenario, dok rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštava da se Moskva upravo za takav dug period priprema.
Mislim da Poljska ne rizikuje sukob sa Rusijom ako bude koristila Patriot sa svoje teritorije. Mogli bi djelimično zaštiti krajnji zapad Ukrajine od krstarećih raketa i dronova i minimalno od balističkih raketa.
Međutim šta bi postigli sa tim i koliko bi potrajale njihove zalihe presretača. Logičnije je da daju ograničen broj presretača Ukrajini koja ima dosta više baterija Patriota od Poljske i mogućnost puno korisnije upotrebe bar neko kraće vrijeme.
Inače na zimu Evropa neće moći zaštiti ukrajinsku energetsku infrastrukturu taman da im daju sve do zadnjeg presretača i još baterija Patriota jer Rusija gomila Kindžale i Orešnike protiv kojih nema odbrane a protiv Iskandera je procenat presretanja mali a ruska proizvodnja sve veća.