Komandant specijalnih snaga „Ahmat“ general-potpukovnik Apti Alaudinov zatražio je da Rusija nakon završetka rata privremeno vrati smrtnu kaznu radi kažnjavanja pripadnika Oružanih snaga Ukrajine koji bi na budućem tribunalu bili osuđeni za ratne zločine. Predlog je izneo u razgovoru za ruske medije, na godišnjicu ukrajinskog prodora u Kursku oblast.
Alaudinov smatra da bi Rusija trebalo da organizuje sopstveni proces po uzoru na Nirnberški tribunal i na njega pozove predstavnike neprijateljskih država. Prema njegovim rečima, oni bi trebalo lično da vide kako će biti kažnjeni ljudi za koje ruski sudovi utvrde da su počinili najteža krivična dela.
General nije govorio o kažnjavanju svih ukrajinskih ratnih zarobljenika, već o pripadnicima vojske koji bi bili osuđeni zbog konkretnih zločina. Smrtna kazna bi, prema njegovom predlogu, bila vraćena samo tokom trajanja tribunala. Alaudinov je otišao i korak dalje, navodeći da bi osuđene trebalo pogubiti vešanjem.
Predlog trenutno nema oblik zakona, niti je poznato da ga je rusko Ministarstvo odbrane uputilo vladi ili parlamentu.
„Nikakva druga kazna za njih ne bi trebalo da postoji“
„Svoj Nirnberški proces ćemo svakako imati. Ovaj rat će se završiti samo na taj način“, rekao je Alaudinov.
Prema njegovoj zamisli, tribunal bi se održao nakon zvaničnog završetka sukoba, a među optuženima bi bili ljudi povezani sa ubistvima civila, mučenjima, napadima na pogranična naselja i drugim delima koja Rusija vodi kao ratne zločine.
„Treba pozvati naše neprijatelje da budu svedoci onoga što na kraju dobijaju oni koji dolaze kod nas sa mačem. Za njih moramo ponovo uvesti smrtnu kaznu na teritoriji Ruske Federacije“, naveo je komandant „Ahmata“.
Alaudinov smatra da doživotni zatvor ne bi predstavljao srazmernu kaznu za najteža dela. „Treba ih obesiti. Nikakva druga vrsta kazne za njih ne bi trebalo da postoji“, izjavio je ruski general.
Alaudinov nije prvi koji traži ukidanje moratorijuma
Pozivi na vraćanje smrtne kazne u Rusiji postali su učestaliji nakon početka rata u Ukrajini i velikih terorističkih napada. Predsednik Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin više puta je tražio ukidanje moratorijuma, poslednji put u junu 2026. godine, kada je kao primer naveo kineski sistem kažnjavanja najviših funkcionera zbog teške korupcije.
Podsetimo, kineski vojni sud osudio je u maju mesecu dvojicu bivših ministara odbrane na smrt zbog korupcije velikih razmera. Osuđeni su, pored ministarskih funkcija, obavljali i dužnosti državnih savetnika u okviru Centralne vojne komisije i Državnog saveta, što dodatno naglašava nivo pozicije sa koje idu pred streljački vod.
Aleksandar Bastrikin je rekao da je isto pitanje pokretao više puta, ali da nije dobio političku podršku. Tokom 2024. tvrdio je da doživotni zatvor nije dovoljna kazna za izvršioce posebno brutalnih zločina i terorističkih napada.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev takođe je nakon napada na koncertnu dvoranu „Krokus siti hol“ zahtevao smrt za izvršioce, organizatore i pomagače. Govorio je o „totalnim pogubljenjima terorista“, ali ni njegove izjave nisu dovele do formalnog pokretanja postupka za vraćanje najteže kazne.
Alaudinovljev predlog razlikuje se po tome što bi smrtna kazna bila vraćena privremeno i namenski, radi budućeg procesa protiv osoba osuđenih za ratne zločine u Ukrajini. Za sada nema podataka da je još neki ruski general javno izneo isti, tako precizno ograničen zahtev.
Predlog udara u zid ruskog Ustava
Smrtna kazna formalno i dalje postoji u ruskom Krivičnom zakoniku, ali se ne izriče niti izvršava. Poslednje pogubljenje u Rusiji izvršeno je 1996. godine, dok je Ustavni sud odlukama iz 1999. i 2009. uspostavio pravni režim koji sprečava sudove da izriču takve presude.
Izlazak Rusije iz Saveta Evrope nije automatski ukinuo moratorijum. Predsednik Ustavnog suda Valerij Zorkin ocenio je da bi vraćanje smrtne kazne zahtevalo donošenje novog Ustava, a ne samo izmenu Krivičnog zakonika, odluku parlamenta ili referendum.
Vladimir Putin je u decembru 2024. izjavio da ruske vlasti ne vraćaju smrtnu kaznu čak ni tokom rata, uprkos zahtevima dela javnosti i političara. Alaudinovljev „novi Nirnberg“ zato za sada ostaje politički, vojni i emotivni zahtev, dok bi njegovo sprovođenje zahtevalo jednu od najdubljih promena ruskog pravnog sistema od usvajanja sadašnjeg Ustava.
