Nakon što su od njih napravili dronove, američka vojska sada pretvara UH-60M Black Hawk iz transportnog helikoptera i u pokretni vazdušni komandni centar sposoban da lansira, kontroliše i usmerava više borbenih dronova. Nova konfiguracija prikazana je tokom velike trodnevne demonstracije u pustinji Mohave u Kaliforniji, u okviru vežbe „Projekat Konvergencija Kapstoun 6“.
Posada modifikovanog helikoptera upravljala je sa nekoliko sredstava lansiranih iz vazduha, poznatih pod američkom oznakom ALE, dok je letelica ostajala dalje od zone koju pokrivaju protivnički radari i raketni sistemi. Test je pokazao da Black Hawk više ne mora neposredno da prilazi cilju kako bi izviđao, ometao ili napao neprijateljske položaje.
Umesto helikoptera i njegove posade, u najopasniji deo vazdušnog prostora ulaze bespilotne letelice povezane u zajedničku mrežu. Demonstracija je izvedena pri velikoj pustinjskoj vrućini, čime su provereni elektronika, komunikacije i sposobnost istovremenog upravljanja sa više platformi u otežanim uslovima.
Novi sistem treba da proširi domet američke armijske avijacije i omogući joj dejstvo u prostoru zasićenom protivvazdušnom odbranom, lovcima, elektronskim ometanjem i protivničkim dronovima. Black Hawk tako dobija ulogu koju ranije nisu imali klasični transportni helikopteri: da iz pozadine otvara vazdušni koridor, prosleđuje podatke, određuje mete i šalje bespilotne platforme prema ciljevima koje sama posada ne mora ni da vidi.
Više dronova pod kontrolom jednog helikoptera
Tokom demonstracije UH-60M je lansirao i kontrolisao više sredstava ALE kroz potpuno umreženi komandni sistem. Reč je o bespilotnim platformama koje mogu da nose senzore, sisteme za elektronsko ratovanje, komunikacionu opremu ili bojevu glavu.
Njihov zadatak nije ograničen na jedan unapred određeni napad. Dronovi mogu da polete ispred helikoptera, pretražuju prostor, otkrivaju radare i položaje protivvazdušne odbrane, prenose sliku posadi i prosleđuju podatke kopnenim jedinicama.
Black Hawk pri tome ostaje iza linije na kojoj bi bio izložen prenosivim protivvazdušnim sistemima, raketama srednjeg dometa i vatri sa zemlje. Bespilotne letelice preuzimaju rizik prolaska kroz branjeni prostor, dok posada helikoptera zadržava pregled i kontrolu nad misijom.
Takav raspored menja dosadašnju ulogu armijske avijacije. Helikopter više nije samo sredstvo koje prevozi vojnike, municiju ili ranjenike, već čvor iz kojeg se upravlja grupom odvojenih vazdušnih platformi.
Testiranje u Mohaveu usledilo je nakon ranije kampanje izvedene u junu na poligonu A.P. Hil u Virdžiniji. Kalifornijska pustinja omogućila je proveru sistema pri visokim temperaturama i u uslovima koji dodatno opterećuju baterije, senzore, procesore i komunikacionu opremu.
Sistem pripada američkoj vladi
Američka vojska naglašava da je sposobnost označena kao „Inkrement 1“ u potpunosti projektovana i u vlasništvu vlade SAD. Time Pentagon pokušava da izbegne zavisnost od jednog proizvođača i zadrži kontrolu nad softverom, arhitekturom sistema i budućim modernizacijama.
Program je razvijan kroz saradnju Kancelarije za projekat helikoptera i Centra za avijaciju i rakete DEVCOM-a. U integraciji su učestvovali vojni tehnički timovi i industrijski partneri zaduženi za ugradnju opreme, proveru kompatibilnosti i letačka ispitivanja.
Vlasništvo nad osnovnom arhitekturom omogućava vojsci da u sistem kasnije uključuje različite tipove dronova, senzora i oružja bez potpunog oslanjanja na jednog dobavljača. Isto važi i za povezivanje sa budućim komandnim mrežama, radarima, kopnenim jedinicama i drugim letelicama.
Direktorka Direkcije za manevarsko-vazdušne sisteme u DEVCOM AvMC-u, dr Stefani Rajtmajer, ocenila je da je rezultat postignut zajedničkim radom državnih i industrijskih timova.
„Zaista je izvanredno kada posvećeni Amerikanci iz vlade i industrije sarađuju kako bi postigli rezultate. Kretanje velikom brzinom i prihvatanje eksperimentisanja kao jedinstvenog tima pokreće transformativne promene u vojnim sposobnostima“, rekla je Rajtmajer.
Od izviđača do precizne municije dugog dometa
Julska demonstracija nije bila ograničena na izviđačke dronove. Testiranje je poslužilo i za dalji razvoj programa precizne municije dugog dometa LRPM, koji predstavlja naoružanu granu šire porodice sredstava lansiranih iz vazduha.
LRPM se razvija kao autonomna udarna platforma sposobna da deluje na velikoj udaljenosti od helikoptera. Sistem treba da omogući istovremeno upravljanje sa više jedinica i njihovo usmeravanje prema jednom ili više ciljeva.
Takva municija može da bude lansirana pre nego što helikopter uđe u domet protivničke odbrane. Nakon lansiranja nastavlja prema ciljnoj oblasti, razmenjuje podatke sa drugim platformama i prilagođava napad informacijama koje dobija tokom leta.
Više letelica može da se rasporedi preko šireg prostora, traži različite ciljeve ili koncentriše napad na jednu važnu tačku. Dronovi mogu da otkriju položaj radara, nateraju protivnika da uključi sisteme PVO, prenesu njegove koordinate i zatim omoguće napad drugom sredstvu iz iste grupe.
LRPM vodi Izvršna kancelarija programa za ofanzivnu vatru, što pokazuje da američka vojska sredstva ALE ne posmatra samo kao produžene oči helikoptera. Deo njih razvija se kao oružje namenjeno preciznim napadima u dubini protivničkog rasporeda.
Black Hawk ostaje iza protivničke odbrane
Najvažnija prednost nove konfiguracije jeste povećanje preživljavanja helikoptera. Black Hawk ne mora da prelazi liniju fronta, lebdi u blizini cilja ili izlaže posadu protivničkoj vatri kako bi prikupio podatke i podržao udar.
Dronovi mogu da budu poslati prema položajima protivvazdušne odbrane, oklopnim kolonama, komandnim mestima, logističkim tačkama i komunikacionim čvorovima. Posada helikoptera dobija sliku sa njihovih senzora i može da menja zadatak tokom leta.
Takva udaljenost postaje posebno važna u sukobu protiv tehnološki razvijenog protivnika. Helikopteri su veliki, relativno spori i veoma uočljivi ciljevi za savremene radare, lovce i raketne sisteme.
Klasičan prodor na maloj visini više ne pruža sigurnost koju je imao u ranijim ratovima. Umreženi senzori, bespilotne izviđačke letelice i sistemi za rano upozoravanje omogućavaju protivniku da prati helikoptere i iza prirodnih prepreka.
Sredstva ALE treba da preuzmu deo zadataka zbog kojih su helikopteri ranije morali da ulaze u opasan prostor. Black Hawk ostaje na većoj udaljenosti, dok njegove bespilotne platforme izviđaju, ometaju, označavaju cilj ili izvode sam napad.
Brigadni general Kevin Čejni, zamenik izvršnog direktora za nabavke portfolija manevarske avijacije, opisao je uspešno lansiranje kao korak koji proširuje domet i udarnu moć helikopterskih jedinica.
„Uspešno lansiranje sredstava iz Crnog jastreba više je od prekretnice, to je skok napred. Proširivanjem njihovog dometa i povećanjem smrtonosnosti menjamo geometriju bojnog polja i pružamo odlučujuću prednost našim vojnicima“, rekao je Čejni.
Helikopter postaje leteći komunikacioni relej
Modifikovani UH-60M ima još jednu ulogu koja nije neposredno vezana za lansiranje dronova. Njegova mrežna oprema omogućava mu da služi kao komunikaciona veza između vazduhoplovnih jedinica i kopnenih snaga raspoređenih na velikom prostoru.
Helikopter može da prima podatke sa dronova, aviona, kopnenih senzora i izviđačkih timova, a zatim ih prosleđuje jedinicama kojima su potrebni. Time postaje pokretni relej koji povezuje elemente razdvojene terenom, udaljenošću ili protivničkim ometanjem.
Takva sposobnost posebno je važna u borbama velikih razmera, gde jedinice ne deluju u jednoj kompaktnoj formaciji. Snage mogu da budu rasute na desetinama ili stotinama kilometara, dok se komandovanje oslanja na stalnu razmenu podataka.
UH-60M može da podigne komunikacioni čvor iznad prepreka koje ometaju radio-vezu na zemlji. Sa veće visine povezuje kopnene jedinice, bespilotne letelice i druge helikoptere, produžavajući domet mreže preko šireg područja.
Sistem istovremeno pomaže u upravljanju bojnim prostorom. Podaci o otkrivenim ciljevima mogu da budu prosleđeni artiljeriji, raketnim jedinicama, avionima ili trupama koje napreduju na zemlji.
Posada upravlja vazdušnom grupom, ne samo helikopterom
Nova konfiguracija menja i rad same posade. Piloti nastavljaju da upravljaju „Crnim Jastrebom“, dok operateri prate više dronova, njihove senzore, putanje i zadatke.
Jedna letelica može da izviđa ispred formacije, druga da proverava alternativni pravac, treća da ometa komunikacije, dok četvrta čeka potvrdu za napad. Sistem mora da objedini sve podatke bez zatrpavanja posade informacijama koje ne može pravovremeno da obradi.
Autonomija zato ima važnu ulogu. Dronovi ne bi trebalo da zahtevaju ručno upravljanje svakim pokretom, već da samostalno održavaju putanju, izbegavaju prepreke, raspoređuju se u prostoru i upozoravaju operatera kada otkriju cilj ili pretnju.
Čovek zadržava odluku o izboru i napadu na metu, dok automatizacija preuzima navigaciju i koordinaciju između više platformi. Helikopterska posada tako postaje komandni tim za čitavu grupu bespilotnih sistema.
Vojnici i predstavnici savezničkih država tokom demonstracije imali su priliku da pregledaju modifikovani Black Hawk i razgovaraju sa stručnjacima programa. Prikaz je bio usmeren na to kako se helikopter uklapa u buduće operacije kopnenih snaga u vazdušnom prostoru koji protivnik aktivno nadzire i brani.
Američka vojska planira dodatna letačka testiranja, razvoj softvera i proveru novih tipova sredstava ALE. Sledeće faze treba da pokažu koliko dronova jedna posada može istovremeno da kontroliše, na kojoj udaljenosti mreža ostaje stabilna i kako sistem reaguje na snažno elektronsko ometanje.
