Tri američka pomorska kamikaza drona ušla su u vojni deo luke Bandar Abas i pogodila objekat za održavanje iranskih podmornica i drugih ratnih plovila. Na navozu se u trenutku napada nalazila najmanje jedna patuljasta dizel-električna podmornica klase Gadir, koja je verovatno zahvaćena eksplozijom.
Centralna komanda SAD saopštila je da su u napadu 12. jula korišćena tri bespilotna površinska plovila Corsair. Bio je to prvi slučaj u kojem su američke snage upotrebile pomorske dronove u stvarnoj borbenoj operaciji. CENTCOM je objavio kratak snimak udara i naveo da je pogođen kompleks namenjen održavanju podmornica i površinskih plovila iranske mornarice.
Američki vazdušni napadi prethodno su uništili ili oštetili hangare u istoj bazi. Udar pomorskih dronova usmeren je na preostali deo infrastrukture uz vodu, gde se nalaze radionice, dizalice, navoz i vezovi potrebni za izvlačenje podmornica radi pregleda i popravki.
Kako su Corsair kamikaza čamci ušli u zaštićenu luku
Tačna polazna tačka američkih dronova nije objavljena, kao ni platforma sa koje su spušteni u more. Domet Corsaira omogućava da budu poslati sa velike udaljenosti, ali je moguće i da su do šireg područja Bandar Abasa prevezeni većim plovilom, a zatim pušteni bliže iranskoj obali.
Na osnovu rasporeda luke i dostupnog snimka, dronovi su najverovatnije prvo ušli u širi zaliv ispred vojnog kompleksa, a zatim nastavili prema unutrašnjem delu luke. Nisu odmah krenuli pravolinijski prema meti, već su mogli da prate obalu i pregledaju prostor ispred sebe pre poslednjeg prilaza navozu.
Takav manevar imao bi smisla u luci punoj molova, usidrenih plovila, dizalica i drugih prepreka. Dron koji se kreće brzinom većom od 30 čvorova mora dovoljno rano da prepozna obalu i promeni pravac, ali pred sam udar može da ubrza i skrati vreme koje odbrani ostaje za reakciju.
Tri plovila predstavljala su i osiguranje da bar jedno stigne do cilja. Čak i kada obalska odbrana otkrije prvi dron, preostala dva mogu nastaviti iz drugog pravca ili u kratkom vremenskom razmaku. Za gađanje malih i brzih ciljeva neposredno uz sopstvene objekte nije pogodno svako oružje, posebno kada bi promašaji mogli da pogode lučku infrastrukturu.
Veliki propust iranske strane bila je, prema dostupnim snimcima, nedovoljna upotreba plutajućih brana, mreža i fizičkih prepreka na prilazima osetljivom delu baze. Takve prepreke ne moraju potpuno da zaustave bespilotno plovilo, ali ga usporavaju, menjaju mu putanju i daju stražarskim mestima više vremena za dejstvo.
Prethodni vazdušni udari mogli su dodatno da poremete rad osmatračkih sistema, straže i komandnih veza u bazi. Corsairi su tako napali objekat koji je već bio pod pritiskom, umesto potpuno očuvanu luku u punoj borbenoj spremnosti.
Corsair nosi do 450 kilograma korisnog tereta
Corsair je autonomno površinsko plovilo američke kompanije Saronic. Dugačko je oko 7,3 metra, razvija brzinu veću od 35 čvorova, odnosno približno 65 kilometara na čas, i ima deklarisani domet veći od 1.000 nautičkih milja, odnosno 1850 km.
Može da ponese do 450 kilograma korisnog tereta. To ne znači da čitavu tu masu u napadnoj verziji čini eksploziv, pošto su deo nosivosti mogli da zauzmu senzori, komunikaciona oprema, detonacioni sistem i dodatno gorivo. Proizvođač nije objavio vrstu ni masu bojeve glave korišćene u Bandar Abasu.
Proizvođač Saronic navodi da Corsair koristi autonomno planiranje putanje, pasivne senzore, obradu podataka na samom plovilu i višekanalne komunikacione veze. Njegova modularna konstrukcija omogućava promenu opreme u zavisnosti od zadatka, od osmatranja i izviđanja do napada sa jednokratnom upotrebom.
Mali profil iznad vode otežava rano uočavanje. Corsair nije nevidljiv za radar, ali je njegov radarski odraz neuporedivo manji od odraza većeg vojnog ili trgovačkog plovila. Talasi, obala, pristanišna oprema i druga plovila stvaraju dodatnu pozadinu u kojoj se mali cilj može kasno izdvojiti.
Brzina od oko 65 kilometara na čas nije izuzetna na otvorenom moru, ali u zatvorenoj luci ostavlja vrlo kratko vreme za reakciju. Na udaljenosti od jednog kilometra dron može stići do mete za manje od jednog minuta.
Zašto je Gadir na navozu bio laka meta
Podmornica je najranjivija kada nije u vodi. Gadir na navozu nije mogao da zaroni, promeni položaj ili iskoristi mali akustični odraz zbog kojeg je ovu klasu teško pratiti u plitkim vodama Persijskog zaliva.
Podignuta podmornica izložena je udarnom talasu, gelerima i požaru duž čitavog trupa. Posebno su osetljivi propeler, kormila, sonarni delovi, otvori torpednih cevi, spoljne instalacije i priključci koji se koriste tokom održavanja.
Eksplozija u neposrednoj blizini može da ošteti čvrsti trup, rezervoare, ventile, električne vodove i baterijski prostor. Čak i kada podmornica nije potpuno uništena, deformacija trupa ili oštećenje samo nekoliko važnih sistema može da je zadrži van upotrebe mesecima.
Još veći problem predstavlja pogodak u sam navoz. Uništena dizalica, šine, radna platforma ili oprema za izvlačenje mogu zaustaviti remont više podmornica, a ne samo one koja se u trenutku napada nalazila na postrojenju.
Dostupni snimci potvrđuju snažnu detonaciju kod objekta za održavanje, ali ne omogućavaju preciznu procenu stanja trupa podmornice. Izvesnije je da je remontni deo baze onesposobljen, dok potpuni obim štete na Gadiru ostaje nepoznat.
Mala podmornica napravljena za Ormuski moreuz
Gadir je patuljasta dizel-električna podmornica projektovana za dejstvo u plitkim i prometnim vodama Persijskog zaliva i Ormuskog moreuza. Dugačka je približno 29 metara, dok se procene deplasmana kreću između 120 i 150 tona. Američka mornarička obaveštajna služba povezivala je iransku klasu Gadir sa severnokorejskim projektom Yono.
Posadu, u zavisnosti od izvora i zadatka, čini od sedam do 18 ljudi. Podmornica na površini razvija oko 10 čvorova, dok se pod vodom kreće brzinom do približno osam čvorova. Deklarisana daljina plovidbe dostiže oko 1.000 kilometara, ali su stvarna autonomija i trajanje zadatka ograničeni prostorom za hranu, baterije i regeneraciju vazduha.
U pramcu se nalaze dve torpedne cevi kalibra 533 milimetra. One mogu da se koriste za lansiranje torpeda i polaganje mina, što Gadiru daje mogućnost da napadne znatno veće plovilo ili zatvori uski plovni put bez ulaska u otvoren sukob sa površinskim snagama.
Njena glavna prednost nije velika brzina, moćan sonar ili dug boravak na moru. Gadir je mali, može da deluje blizu obale i teško ga je izdvojiti iz buke plitkog mora. Kada se nepomično spusti na dno, njegov zvuk može da se pomeša sa saobraćajem, strujama, lukama i odjecima od morskog dna.
Iran je pre sukoba raspolagao sa približno 20 podmornica ove klase, mada se navodi da je deo izgubljen tokom američke operacije „Epska bes“, ali bez jačih dokaza osim ovde konkretno opisanog primera.
Iranski adut za zasede i minski rat
Bivši komandant iranske mornarice admiral Hosein Hanzadi poređivao je ulogu klase Gadir sa nemačkim podmornicama iz Drugog svetskog rata. Nije mislio na njihove pojedinačne performanse, već na kombinaciju brojnosti, prikrivanja i iznenadnih napada na pomorski saobraćaj.
Iranska namera nije bila da se Gadir ravnopravno bori sa američkim nuklearnim podmornicama ili velikim protivpodmorničkim grupama. Predviđen je za zasede, postavljanje mina, osmatranje i napade u ograničenom prostoru gde veliki protivnik nema dovoljno mesta za manevrisanje.
Zapadne pomorske procene godinama su ovu klasu posmatrale kao dodatni sloj iranske strategije sprečavanja pristupa Persijskom zalivu. Veći broj malih podmornica primorava protivnika da pretražuje široku zonu i proverava veliki broj mogućih položaja, čak i kada je samo nekoliko jedinica zaista na moru.
Iran se pritom oslanja na kombinovanje podmornica, obalskih raketa, mina, brzih čamaca i bespilotnih sistema. Umesto jednog velikog napada, cilj je stvaranje neizvesnosti i stalne opasnosti za trgovačka i vojna plovila.
Pomorski dronovi su sada prvi put stigli i do samog mesta sa kojeg je Iran trebalo da održava takvu flotu. Koncept jednokratnih bespilotnih plovila, razvijen i masovno korišćen tokom rusko-ukrajinskog sukoba u Crnom moru, očigledno je pomno praćen, studiran i sada prenet u Persijski zaliv, gde je američki Corsair napao Gadir dok je još bio podignut iz vode.
Ovo je najblize sto sme da pridje americka flota ka Iranu i to samo sa pomocu bespilotnih kamikaza plovila.
Neka dobro pripazi Tramp jer po zakonu bez dozvole Kongresa moze 2 meseca sa cacka tudju mecku, a taj isti Kongres ce mu se za to “osvetiti” vec u novembru ove godine.