Ukrajina nastavlja kampanju napada na ruske vojne ciljeve na Krimskom poluostrvu. Služba bezbednosti Ukrajine saopštila je u petak da su ukrajinski dronovi pogodili dva ruska aerodroma na Krimu, sa ciljem da unište avione, hangare i infrastrukturu koju ruska vojska koristi za operacije u Ukrajini.
Prema navodima SBU, napadnute su vazduhoplovne baze Hvardijske i Saki. Aerodrom Saki pogođen je drugi put tokom iste nedelje, što ukrajinska služba posebno naglašava kao dokaz da se pritisak na rusku vojnu infrastrukturu na Krimu nastavlja u seriji, a ne kroz izolovane udare.
SBU tvrdi da je na aerodromu Saki pogođeno sedam hangara za skladištenje avijacijske opreme. U njima su, prema ukrajinskim tvrdnjama, bili smešteni lovci Su-30SM, Su-30 i bombarderi Su-24, kao i druga frontovska avijacija. Ukrajinski mediji prenose kako je najmanje sedam letelica uništeno ili oštećeno.
„Ovo je drugi napad SBU na aerodrom Saki ove nedelje“, navela je ukrajinska služba.
Ruski taktički avioni redovno poleću sa ovih aerodroma i učestvuju u napadima po SBU na teritoriji Ukrajine. Upravo zato su Saki i Hvardijske među važnijim ciljevima za Kijev, jer se iz krimskih baza mogu izvoditi borbene misije iznad Crnog mora, južnog fronta i ukrajinske pozadine.
Saki ponovo na meti
Aerodrom Saki ima posebno mesto u ukrajinskoj kampanji protiv ruske avijacije na Krimu. Još od ranijih faza rata, ova baza bila je među najosetljivijim ruskim vazduhoplovnim objektima na poluostrvu, jer se koristi za raspored taktičke avijacije, skladištenje opreme i podršku operacijama prema jugu Ukrajine.
Ovog puta, prema tvrdnjama SBU, napad nije bio simboličan, već usmeren na konkretne objekte u kojima se nalazila avijacijska tehnika. Pogođeni hangari ukazuju da je cilj bio da se ruskim snagama nanese šteta ne samo na avionima na otvorenom, već i na opremi koja je sklonjena ili pripremana za upotrebu.
Najvažniji deo ukrajinskog saopštenja odnosi se na tvrdnju da je najmanje sedam letelica uništeno ili oštećeno. Ukrajinska strana pominje Su-30SM, Su-30 i Su-24, odnosno avione koji imaju različite, ali važne uloge u ruskim operacijama. Su-30SM i Su-30 koriste se za borbu vazduh-vazduh, napade na kopnene ciljeve, patroliranje i podršku drugim avionima. Su-24 je stariji frontovski bombarder, ali i dalje opasan zbog sposobnosti nošenja različitih ubojnih sredstava i izvođenja udara po ciljevima na zemlji.
Gubitak ili oštećenje sedam takvih letelica, ukoliko su ukrajinske tvrdnje tačne, predstavljao bi udar za rusku vazduhoplovnu komponentu na Krimu, posebno ako je šteta zahvatila i infrastrukturu za održavanje, skladištenje i pripremu aviona. Ipak, snimci napada do sada nisu objavljeni.
Krim kao stalna tačka pritiska
Ukrajinski napadi na Krim uklapaju se u širu strategiju stalnog pritiska na poluostrvo. Cilj navodno nije samo uništenje pojedinačnih sistema, već postepeno pretvaranje Krima u prostor u kojem ruska vojska mora stalno da premešta opremu, jača PVO, gradi skloništa, popravlja infrastrukturu i troši resurse na odbranu pozadine.
Prema navodima „Njujork tajmsa“, udari su deo plana da se stalnim napadima Krim pretvori u novo sredstvo pritiska na Kremlj. Ideja je da se Vladimir Putin primora da okonča rat u Ukrajini. U takvoj računici, Krim više nije samo teritorijalno i simboličko pitanje, već instrument vojnog i političkog pritiska.
Međutim, takav pristup nosi i očigledan rizik. Nije objašnjeno šta se dešava ako plan proizvede suprotan efekat, odnosno ako ruska strana odgovori znatno snažnijim udarima po ukrajinskoj infrastrukturi, energetici, aerodromima, komandnim centrima ili vojnim fabrikama. Krim je za Moskvu jedna od najosetljivijih tačaka. Svaki udar na aerodrome, luke, PVO sisteme ili logistiku na poluostrvu ima vojni značaj, ali i političku težinu.
Dronovi kao glavno sredstvo pritiska
Napadi na Saki i Hvardijske još jednom pokazuju koliko su dronovi promenili situaciju u pozadini fronta. Ukrajina ne može da šalje avione duboko u prostor pod ruskom kontrolom da bi ugrozila aerodrome. Sada može da upotrebi bespilotne letelice, mamce, navigaciju na velikim daljinama i precizno planiranje ruta.
Ruska strana je posle ranijih udara ubrzala izgradnju ojačanih skloništa, hangara i zaštitnih konstrukcija za avione. Ipak, ukrajinski napadi pokazuju da ni skloništa ni lokalna PVO ne mogu potpuno da zatvore veliki broj krimskih vojnih objekata.
Saki je već jednom bio simbol ranjivosti ruske avijacije na Krimu. Novi napad, drugi tokom iste nedelje prema tvrdnjama SBU, pokazuje da Kijev pokušava da od ponavljanja napravi taktiku. Jedan udar može se predstaviti kao incident. Serija udara stvara pritisak, remeti rutinu i primorava protivnika da troši sve više resursa na zaštitu.
Za rusku avijaciju to znači više sklanjanja, više maskiranja, više premestanja, više lažnih ciljeva i više angažovanja PVO oko objekata koji su ranije smatrani sigurnijom pozadinom.
Gubitak Ka-52 „Aligator“
Pored ukrajinskih navodnih tvrdnji o udarima na krimske aerodrome, pojavile su se i zaista konkretne informacije o gubitku ruskog borbenog helikoptera Ka-52 „Aligator“. Prema navodima ukrajinskog portala Militranij, Rusija je izgubila još jedan ovakav helikopter, dok su ruski Telegram kanali takođe objavili da je pilot poginuo.
Ruski kanal „Voevoda Veščaet“ naveo je da su ruske snage 2. jula izgubile borbeni helikopter Ka-52 „Aligator“. Nisu navedene okolnosti pada, niti je precizirano da li je letelica oborena, pala zbog tehničkog kvara ili je izgubljena u drugoj vrsti incidenta.
Objavljena je samo poruka koja sugeriše pogibiju jednog člana posade: „Počivaj u Carstvu nebeskom, brate. Odvojeni garnizon za pilote.“
Pošto Ka-52 obično ima dvočlanu posadu, pilota i navigatora-operatera, ostalo je nejasno šta se dogodilo sa drugim članom posade. Ukrajinski medij „Militarnij“ prenosi da iz objave proizlazi da je najmanje jedan pilot poginuo, dok sudbina drugog nije precizirana.
Zašto je Ka-52 važan
Ka-52 „Aligator“ spada među najpoznatije ruske borbene helikoptere u ovom ratu. Od početka eskalacije sukoba u Ukrajini ruska vojska ga široko koristi u različitim misijama: za napade na frontu, uništavanje oklopnih vozila, blisku vazdušnu podršku, borbu protiv ukrajinskih jedinica i, prema dostupnim tvrdnjama, presretanje ukrajinskih dronova velikog dometa.
Upravo ovim helikopterom ruske snage su uništile čitav niz vojne tehnike, prvenstveno sredstava isporučenih iz NATO zemalja. Ka-52 je posebno došao do izražaja tokom ukrajinskih oklopnih pokušaja proboja, kada su ruski helikopteri dejstvovali vođenim raketama sa distance.
Helikopter Kamov Ka-52 ušao je u upotrebu ruske vojske 2011. godine. Modernizovana verzija Ka-52M usledila je 2022. godine, u trenutku kada je iskustvo rata u Ukrajini već počelo da utiče na ruske zahteve za bolju zaštitu, senzore, domet naoružanja i mogućnosti dejstva.
Ka-52 je razvijen iz prethodnog Ka-50 „Crna ajkula“, ali je duboko izmenjen. Za razliku od jednoseda Ka-50, Ka-52 ima dvočlanu posadu i drugačiji raspored zadataka u kabini. Njegova koaksijalna rotorska šema, bez klasičnog repnog rotora, daje mu prepoznatljiv izgled i dobre manevarske osobine.
Tehničke karakteristike i cena
Ka-52 može da leti danju i noću, uključujući uslove lošeg vremena. Krstareća brzina mu je oko 260 kilometara na čas, dok domet iznosi približno 500 kilometara. Helikopter može da nosi do 2,8 tona borbenog tereta.
Naoružanje uključuje automatski top 2A42 kalibra 30 mm, isti kalibar koji se koristi i na više ruskih oklopnih platformi. Pored topa, Ka-52 može da nosi različite tipove raketa na šest nosača, uključujući vođene protivoklopne rakete, nevođena raketna zrna i druga sredstva za napad na kopnene ciljeve.
Njegove prednosti su snažno naoružanje, dobra optoelektronska oprema, sposobnost dejstva danju i noću, kao i mogućnost da iz relativne daljine pogađa oklopna vozila i utvrđene položaje. U ratu u Ukrajini upravo takva kombinacija pokazala se posebno važnom kada su helikopteri dejstvovali izvan neposrednog dometa dela lakih prenosnih PVO sistema. Tek od nedavno, dobio je i ulogu lovca na dronove.
Mane bi mogle da se odnose se na cenu, složenost i održavanje. Helikopter nije jeftin za proizvodnju, nije jednostavan za servisiranje, a gubici se ne nadoknađuju toliko lako. Prema zapadnim izvorima, cena jednog Ka-52 procenjuje se na 15 do 20 miliona dolara.
Svaki novi gubitak takve letelice ima veću težinu od gubitka jeftinijeg drona ili starije platforme. Ka-52 je za Rusiju važan ne samo kao borbeni helikopter, već i kao simbol sposobnosti ruske armijske avijacije da zaustavlja oklopne prodore i pruža vatrenu podršku na najopasnijim delovima fronta.
Pritisak na krimsku avijaciju se nastavlja
Ukoliko se tvrdnje SBU potvrde, napad na Saki i Hvardijske predstavljao bi nastavak ukrajinske kampanje kojom se ruska avijacija na Krimu nastoji držati pod stalnim pritiskom. Sedam pogođenih hangara, navodno oštećeni ili uništeni Su-30SM, Su-30 i Su-24, kao i mogući gubitak Ka-52, uklapaju se u obrazac u kojem Kijev pokušava da smanji rusku sposobnost vazdušne podrške i udara iz pozadine.
Za rusku stranu, Krim ostaje istovremeno baza, logističko čvorište, politički simbol i ranjiva tačka. Za Ukrajinu, to je prostor koji se može gađati dronovima, raketama i specijalnim operacijama, uz stalno podsećanje da ruska pozadina više nije izvan dometa.
Aerodrom Saki, pogođen drugi put u istoj nedelji prema tvrdnjama SBU, sada postaje deo šire slike rata u kojem se više ne gađaju samo položaji na frontu. Na meti su hangari, avioni, baze, skladišta, PVO, logistika i sve ono što omogućava ruskim taktičkim avionima da poleću, dejstvuju i vraćaju se na Krim kao na sigurnu teritoriju.
