Ruski mediji objavili su snimak udara drona-kamikaze Geran-4 na ukrajinske lovce MiG-29 u trenutku dok su se avioni pripremali za misiju na aerodromu u južnoj Ukrajini. Prema objavljenim navodima, jedna letelica je potpuno uništena, dok ruski izvori tvrde da su dva drona Geran-4 pogodila dva MiG-29, jedan na otvorenom prostoru, a drugi u betonskom zaklonu.
Ukrajinski izvori potvrdili su gubitak aviona u napadu na aerodrom, ali su naveli da nije bilo poginulih. Odvojeno od tog incidenta, Komanda Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine potvrdila je da je još jedan MiG-29 izgubljen tokom borbene misije iznad Poltavske oblasti, pod okolnostima koje zasad nisu utvrđene. Pilot se uspešno katapultirao, uspostavio kontakt sa službom za potragu i spasavanje i prevezen je u medicinsku ustanovu.
Zvanično saopštenje Odeljenja za komunikacije Komande Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine bilo je kratko i direktno:
„Obaveštavamo da je u noći 27. juna 2026. izgubljen kontakt sa lovcem MiG-29 Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine, koji je izvršavao borbeni zadatak u Poltavskoj oblasti. Potvrđujemo gubitak aviona; međutim, ukrajinski pilot se uspešno katapultirao, uspostavio kontakt sa timom za potragu i spasavanje i brzo je prevezen u medicinsku ustanovu radi pregleda i pružanja neophodne pomoći. Uzroci i okolnosti se istražuju.“
Geran-4 menja pravila lova na avione na zemlji
Udar na aerodrom u južnoj Ukrajini predstavlja novu fazu ruske kampanje dronovima protiv ukrajinske avijacije. Geran-4 je noviji ruski mlazni dron-kamikaza, za koji je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine tvrdila da je uveden u borbenu upotrebu u maju 2026. godine, nakon što su pripreme za masovnu proizvodnju završene u januaru iste godine.
To je značajan, ali i skuplji iskorak u odnosu na Geran-2 sa elisnim pogonom, rusku izvedenicu iranskog Šaheda-136. Geran-2 se proizvodi u velikom broju, leti brzinom od približno 180 kilometara na sat i nosi bojevu glavu mase od 30 do 50 kilograma. Njegova velika prednost je domet, koji se navodi do 2.500 kilometara, ali sporiji let čini ga pogodnijim za presretanje.
Geran-4 koristi turbomlazni motor. Time dobija krstareću brzinu od 350 do 500 kilometara na sat, ali plaća cenu kroz kraći domet. Prijavljeni domet Gerana-4 iznosi do 850 kilometara. Bojeva glava je mase oko 50 kilograma, uz mogućnost ugradnje termobaričnog punjenja od 90 kilograma.
Povećana brzina ima ogroman značaj kada se gađaju avioni na zemlji. Ukrajinske jedinice sa dronovima-presretačima, koje su tokom rata naučile da obaraju pojedine varijante Gerana-2, uglavnom su optimizovane za sporije ciljeve sa elisnim pogonom. Mlazni dron koji leti do 500 kilometara na sat i može da pronađe avion u pripremi za poletanje predstavlja potpuno drugačiju pretnju.
MiG-29 ostaje važan, ali sve teže zamenljiv
MiG-29 je dvomotorni nadzvučni lovac koji je razvio sovjetski konstruktorski biro Mikojan kao lakšu i jeftiniju dopunu težem Su-27. Ukrajina je nasledila veliku flotu ovih aviona posle raspada Sovjetskog Saveza, a tokom rata je gubitke nadoknađivala isporukama od saveznika iz NATO-a koji su nekada bili u Varšavskom paktu.
U tim isporukama pominjani su avioni iz Slovačke, Poljske i Bugarske. Poljska je krajem 2025. pristala da Ukrajini preda preostalu flotu MiG-29 u okviru dogovora o razmeni povezanog sa ukrajinskom tehnologijom dronova. Međutim, sredinom juna 2026. poljski zamenik ministra odbrane potvrdio je da nijedan avion iz te grupe još nije isporučen, jer Varšava zadržava transfer dok ne dobije dogovorenu tehnologiju dronova iz Kijeva.
Odnosi Kijeva i Varšave u međuvremenu su dodatno opterećeni sporovima oko istorijskog nasleđa, posebno zbog ukrajinske rehabilitacije ličnosti povezanih sa nacističkim kolaboracionistima i zločinima nad Poljacima tokom Drugog svetskog rata. Takva politička pozadina direktno utiče i na tempo vojne saradnje, uključujući pitanje preostalih MiG-29.
Još jedan MiG-29 izgubljen iznad Poltave
Treći gubitak, odnosno MiG-29 izgubljen iznad Poltavske oblasti, ostaje nerazjašnjen. Ukrajinske vlasti ga nisu pripisale neprijateljskom dejstvu. Saopšteno je samo da su uzroci i okolnosti pod istragom.
Poltavska oblast nalazi se u severno-centralnoj Ukrajini, oko 350 kilometara severoistočno od Kijeva. To područje ranije je bilo povezano sa ukrajinskim vazdušnim aktivnostima, uključujući jurišne i presretačke misije.
Činjenica da se pilot uspešno katapultirao i da ga je preuzela potražno-spasilačka služba ukazuje da avion nije trenutno i katastrofalno uništen u vazduhu. Preživljavanje pilota ostavlja prostor za više mogućih scenarija: tehnički kvar, pogodak neprijateljskog sredstva, gubitak kontrole ili kombinaciju više faktora. Šta je tačno dovelo do pada aviona u trenutku objavljivanja nije poznato.
Dva udara na istu flotu
Udar na aerodrom i gubitak aviona iznad Poltave pokazuju pod kakvim se pritiskom nalazi ukrajinska flota MiG-29. Na zemlji je sve veća pretnja od dronova koji ne gađaju samo infrastrukturu, već direktno love avione pre poletanja. U vazduhu ostaju rizici od protivvazduhoplovnih raketa, elektronskog ratovanja, operativnih grešaka i tehničkih kvarova.
Rusija je i ranije dronovima Geran-2 uništavala ukrajinske avione i helikoptere na zemlji. Pojava Gerana-4 u toj ulozi menja tempo napada, jer brži dron skraćuje vreme reakcije posade, aerodromske zaštite i mobilnih timova za presretanje.
Svaki izgubljeni MiG-29 za Ukrajinu je sve teže nadoknaditi. Zalihe iz bivših država Varšavskog pakta su gotovo iscrpljene, poljski kontingent stoji u političko-tehnološkom zastoju, a nijedna druga članica NATO-a trenutno ne koristi ovaj tip aviona kao izvor brze zamene.
Postepeni prelazak Ukrajine na zapadne avione, uključujući F-16 koji su već u službi, kao i ugovore za Rafal i Gripen potpisane krajem 2025. godine, predstavlja dugoročan pravac. Ujutro 27. juna, međutim, ukrajinska avijacija ostala je bez najmanje dva MiG-29 manje za naredne borbene zadatke.
Rusofili u ekstazi