Francusko-nemački KNDS predstavio je na sajmu Eurosatory 2026 novi glavni borbeni tenk CAPINT, zamišljen kao prelazno rešenje za evropske vojske koje ne žele da čekaju 2040. godinu i spori dolazak budućeg sistema MGCS. U prevodu bez PR sloja: Evropa pokušava da produži život Leopardove šasije, doda joj bespilotnu kupolu, dronove, robotske pratioce i digitalnu arhitekturu, jer je rat u Ukrajini pokazao da klasični tenk više ne može sam da preživi na bojištu.
KNDS nije mala firma koja prodaje futurističku maketu. Reč je o konglomeratu koji stoji iza nemačkog Leoparda 2 i francuskog Leklerka. Kompanija danas sebe predstavlja kao panevropskog igrača kopnene odbrane, sa više od 11.000 zaposlenih, prihodima od 4,4 milijarde evra i zaostatkom narudžbina od 33,1 milijarde evra u 2025. godini. Upravo zato CAPINT treba posmatrati ozbiljno, ali bez iluzije da donosi revoluciju preko noći.
Suština vozila je poznata šasija Leopard 2A8, na koju je postavljena nova bespilotna kupola. To je pragmatičan potez. Umesto potpuno novog tenka sa svim rizicima razvoja, KNDS koristi dokazanu mobilnost, oklop i logistički lanac Leoparda, pa dodaje elemente koji treba da odgovore na novu realnost: dronove, rojeve, senzore, aktivnu zaštitu i borbu sa sve većih daljina.
Leopardova osnova i kupola bez posade
CAPINT koristi šasiju iz porodice Leopard 2A8, uz dizel motor od 1.500 konjskih snaga, odnosno oko 1.119 kilovata. To je klasa snage tipična za savremene zapadne osnovne borbene tenkove. Pominje se i mogućnost dopune električne jedinice baterijskim paketima i električnim pogonom, pre svega radi smanjenja infracrvenog i akustičnog potpisa. Drugim rečima, tenk bi trebalo da bude tiši, teže uočljiv i energetski spremniji za nove elektronske sisteme.
Najvažnija promena je bespilotna kupola. Posada više ne sedi u kupoli, već ostaje zaštićena u trupu. Kupola se daljinski upravlja, što smanjuje zapreminu koju treba oklopiti, omogućava niži profil i potencijalno manju masu. To je pravac kojim tenkovi idu već godinama: manje ljudi u najizloženijem delu vozila, više automatizacije i veća šansa da posada preživi pogodak.
Vatrena moć se ne žrtvuje. CAPINT bi trebalo da dobije glatkocevni top KNDS ASCALON kalibra 120 mm sa automatskim punjačem. Prednost izbora kalibra 120 mm je kompatibilnost sa postojećim NATO zalihama municije, što je važno za evropske kupce. KNDS istovremeno ostavlja prostor za buduće povećanje kalibra bez potpunog redizajna kupole, ukoliko bojište bude tražilo jače topove.
Tenk više nije samostalni lovac, već komandni čvor
Najveća promena nije u topu, nego u ulozi tenka. CAPINT je zamišljen kao oklopna komandna platforma koja se bori zajedno sa robotskim vozilima i dronovima. To je direktna posledica rata u Ukrajini, gde se pokazalo da tenk koji nema izviđačku sliku, zaštitu od dronova i podršku bespilotnih sistema vrlo brzo postaje meta.
Detalji nisu objavljeni, ali logika je jasna. Tenk bi mogao da koristi izviđačke dronove za otkrivanje položaja ispred sebe, robotska vozila za opasne zadatke i sisteme protiv dronova za zaštitu od rojeva. U obzir dolazi kombinacija tvrdog i mekog uništavanja: aktivna zaštita, ometanje, optičko i radarsko upozorenje, kao i dronovi presretači koji bi se mogli lansirati iz cevi.
To nije futuristički ukras, već pitanje opstanka. Savremeni tenk se više ne suočava samo sa protivtenkovskim raketama, minama i topovima. Sada ga love FPV dronovi, lutajuća municija, izviđački kvadrokopteri koji navode artiljeriju i rojevi jeftinih platformi koje mogu pogoditi krov kupole, motorni prostor ili logistiku iza vozila.
KNDS je na istom sajmu pokazao i artiljerijske koncepte sposobne za dejstvo na udaljenostima do 100 kilometara, što se uklapa u širu sliku: evropska kopnena vojska pokušava da poveže tenkove, artiljeriju, dronove i senzore u jednu mrežu, umesto da svaka platforma radi sama za sebe.
Leopard 2 A-RC 3.0 kao drugi pravac
Pored CAPINT-a, KNDS je prikazao i dalji razvoj svoje samofinansirane studije Leopard 2 A-RC 3.0. Taj koncept takođe koristi daljinski upravljanu, bespilotnu kupolu i posadu od tri člana. Ključna ideja je inovativni nosač oružja koji sprečava da top i njegovi elementi ulaze duboko u vozilo, čime se oslobađa prostor u trupu.
Kompaktniji raspored posade smanjuje zapreminu koja mora biti zaštićena oklopom, što vodi smanjenju mase. Manja masa znači bolji odnos snage i težine, a samim tim i bolju taktičku mobilnost. To je stari problem zapadnih tenkova: dodavanje oklopa i elektronike povećava masu, a veća masa smanjuje pokretljivost i opterećuje logistiku.
Leopard 2 A-RC 3.0 predviđen je za integraciju topova različitih kalibara, od 120 mm preko 130 mm do 140 mm. Time KNDS ostavlja prostor za kupce koji žele zadržavanje postojećeg standarda, ali i za one koji očekuju da će budući tenkovski sukobi tražiti veću probojnost i jače oružje. Koncept uključuje i napredno sekundarno naoružanje za borbu protiv stalne pretnje rojeva dronova.
Realnost iza evropskog tenka budućnosti
CAPINT je zapravo priznanje da se evropski program MGCS (Eurotank) razvija presporo. Umesto čekanja na potpuno novi francusko-nemački sistem, KNDS nudi srednje rešenje za 2030-e: Leopardova šasija, nova kupola, automatski punjač, dronovi, robotski pratioci i zaštita od bespilotnih pretnji.
To nije zanemarljivo. Evropa nema luksuz da čeka dve decenije dok rat u Ukrajini već sada menja pravila kopnene borbe. Međutim, CAPINT nije ni čarobni odgovor. Bespilotna kupola smanjuje rizik za posadu, ali ne uklanja problem masovnih dronova. Integracija robotskih vozila zvuči logično, ali traži pouzdane veze, obuku, taktiku i zaštitu od elektronskog ratovanja. Top od 120 mm ostaje praktičan zbog municije, ali pitanje većih kalibara pokazuje da ni sam KNDS nije siguran da će današnji standard biti dovoljan za sutrašnji rat.
Francusko-nemački tenk zato najbolje treba čitati kao prelaznu konstrukciju između starog i novog bojišta. Još uvek je to tenk sa debelim oklopom, snažnim topom i dizel motorom. Istovremeno, više ne može da preživi bez dronova, senzora, automatizacije i sistema za odbranu od bespilotnih letelica. KNDS nije izmislio novi rat. Samo pokušava da Leopard preživi u njemu.
