Finska je napravila jedan od najosetljivijih vojno-političkih poteza od ulaska u NATO. Vlada u Helsinkiju ukinula je višedecenijsku zabranu smeštaja nuklearnog oružja na teritoriji zemlje, dok je parlament odobrio izmene Zakona o nuklearnoj energiji i Krivičnog zakonika. Odluka dolazi nešto više od tri godine nakon formalnog pristupanja Finske NATO-u u aprilu 2023. godine i otvara prostor za scenarije koji su do nedavno bili politički gotovo nezamislivi.
Finski parlament odluku predstavlja kao korak koji će „ojačati bezbednost“ zemlje. Protivnici amandmana, međutim, upozoravaju da Finska time prestaje da bude samo nova članica NATO-a i postaje moguća lokacija za nuklearno oružje na samoj ruskoj granici, što je pretvara u potencijalnu metu u slučaju krize velikih razmera.
Moskva je ranije ove godine upozorila Helsinki da ne ukida zabranu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi takav potez mogao da dovede do eskalacije tenzija na evropskom kontinentu. Njegova poruka bila je direktna: ukoliko Finska raspoređivanjem nuklearnog oružja počne da preti Rusiji, Moskva će preduzeti odgovarajuće mere.
F-35 kao platforma za američke nuklearne bombe
Finska se već dugo pominje kao mogući kandidat za američki aranžman o deljenju nuklearnog oružja. Razlog je jasan: Helsinki je u decembru 2021. odlučio da kupi 64 lovca F-35A, platforme koje su projektovane i za nošenje američkih taktičkih nuklearnih bombi iz porodice B61.
SAD već imaju sporazume o deljenju nuklearnog oružja sa Nemačkom, Italijom, Turskom, Belgijom i Holandijom. U takvim aranžmanima, američke nuklearne bojeve glave ostaju pod kontrolom Vašingtona, ali se lokalne vazduhoplovne snage obučavaju za njihovu eventualnu upotrebu u slučaju velikog rata. U praksi, to znači da piloti i baze država domaćina postaju deo nuklearne infrastrukture NATO-a.
Tokom 2025. godine potvrđeno je da je sličan dogovor postignut i sa Ujedinjenim Kraljevstvom, uz opremanje britanskih F-35A za takvu ulogu. Dodatni signal stigao je 1. aprila 2025, kada je kandidat za predsednika Združenog generalštaba američke vojske Den Kejn izjavio da su SAD spremne da razmotre nove sporazume o deljenju nuklearnog oružja sa još članica NATO-a. Finska i Poljska tada su se pominjale kao najverovatniji kandidati.
Za Finsku bi to značilo dramatičnu promenu bezbednosnog položaja. Zemlja koja je decenijama gradila sopstvenu odbranu uz opreznu ravnotežu prema Moskvi sada bi mogla da postane deo američke nuklearne arhitekture u Evropi.
Američka infrastruktura i blizina ruskih centara
Finski mediji su još od 2023. izveštavali da Vašington i Helsinki razgovaraju o Sporazumu o odbrambenoj saradnji, koji bi omogućio SAD da uspostave opsežnu vojnu infrastrukturu u Finskoj. Takva infrastruktura mogla bi da olakša raspoređivanje američkih F-35, uključujući i stalno prisustvo letelica.
Za američko planiranje, Finska ima izuzetno osetljiv položaj. Nalazi se blizu ključnih ruskih stanovničkih i industrijskih centara, na severnom krilu NATO-a, uz direktnu vezu sa Arktikom, Baltičkim regionom i ruskim vojnim zonama oko Sankt Peterburga i Kolskog poluostrva.
Raspoređivanje F-35 sa mogućnošću nošenja nuklearnih bombi B61 u takvom prostoru imalo bi mnogo veću težinu od običnog proširenja NATO infrastrukture. F-35 je stelt platforma, namenjena prodoru kroz složene sisteme PVO, prikupljanju podataka, umrežavanju i napadu na zaštićene ciljeve. U nuklearnoj ulozi, takav avion ne bi bio samo simbol političke garancije, već oružje za prednji udar.
U procenama koje se pominju u zapadnim analizama, jedan F-35 sa jednom bombom B61-13 mogao bi u napadu na Moskvu da izazove smrt do 310.000 ljudi. Takve brojke ne znače da je takav scenario planiran, ali pokazuju zašto Rusija ovakve poteze ne posmatra kao administrativnu izmenu finskog zakonodavstva, već kao promenu nuklearnog praga na svojoj granici.
Francuska opcija i Rafali sa nuklearnim oružjem
Pored američke opcije, pominje se i mogućnost da Finska uđe u poseban nuklearni aranžman sa Francuskom. Premijer Petteri Orpo je ranije u junu aludirao na mogućnost smeštaja francuskih Rafala sa nuklearnim naoružanjem, mada ostaje otvoreno koliko bi Pariz zaista mogao trajno da rasporedi takve avione u Finskoj.
Francuska raspolaže sa oko 290 nuklearnih bojevih glava, a predsednik Emanuel Makron najavio je nameru da taj arsenal poveća i da deo nuklearne avijacije rasporedi u vazduhoplovne baze prijateljskih zemalja kao deo strategije „naprednog nuklearnog odvraćanja“ prema Rusiji.
Takav scenario bio bi sporiji i komplikovaniji od američkog. Francuska ne proizvodi nuklearne bombe ili rakete sa nuklearnim glavama kompatibilne sa F-35. To znači da bi eventualno francusko prisustvo moralo da se oslanja na Rafale, francuske procedure, francusku municiju i odvojenu komandnu logiku. Za razliku od američkog sistema deljenja nuklearnog oružja, koji već postoji u više NATO država, francuski model bi tek morao da se politički i operativno izgradi.
NATO granica sa Rusijom više nego udvostručena
Ukidanje finske zabrane skladištenja nuklearnog oružja deo je šireg paketa reformi kojim se zemlja prilagođava punoj integraciji u NATO. Ulazak Finske u savez već je više nego udvostručio kopnenu granicu NATO-a sa Rusijom. Sada se menja i kvalitet te granice.
Do pre nekoliko godina, finska granica sa Rusijom bila je granica vojne neutralnosti, opreznog planiranja i nacionalne odbrane izvan formalnih blokova. Danas je to granica NATO-a, sa mogućnošću američke infrastrukture, F-35 aviona i, potencijalno, nuklearnog oružja.
Za Helsinki, ova promena se predstavlja kao osiguranje protiv ruskog pritiska i kao uklapanje u kolektivnu odbranu Alijanse. Za Moskvu, ista odluka izgleda kao približavanje američkog nuklearnog oružja ruskim urbanim, industrijskim i vojnim centrima.
