Izrael odbija Trampov mir sa Iranom: IDF ostaje u Libanu, Siriji, Gazi i poručuju „nismo banana republika“

Američko-iranski sporazum o prekidu rata već nailazi na prvu veliku pukotinu. Izrael je jasno poručio da se ne smatra obaveznim dogovorom Vašingtona i Teherana i da neće povući svoje trupe iz područja koja drži u Libanu, Siriji i Pojasu Gaze.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da će izraelske odbrambene snage ostati u „bezbednosnim zonama“ na neodređeno vreme, bez obzira na diplomatski aranžman koji su postigli Sjedinjene Države i Iran. Time je Tel Aviv praktično odbacio deo sporazuma koji se odnosi na prekid neprijateljstava na svim frontovima, uključujući i Liban.

Prema izraelskim medijima, premijer Benjamin Netanjahu već je obavestio Donalda Trampa da Izrael neće povući trupe iz Libana i da se ne smatra vezanim libanskom klauzulom u američko-iranskom sporazumu. Izraelska operacija na libanskoj teritoriji, prema toj liniji, nastavlja se nezavisno od dogovora Vašingtona i Teherana.

To je prvi veliki test Trampovog sporazuma sa Iranom. Dokument može da zaustavi direktnu američko-iransku konfrontaciju i otvori Ormuski moreuz, ali ne može automatski da disciplinuje izraelsku vladu, naročito kada Tel Aviv tvrdi da se radi o sopstvenoj bezbednosti i granicama.

Kac: IDF ostaje u bezbednosnim zonama

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izneo je najtvrđu formulaciju: izraelska vojska ostaće u bezbednosnim zonama u Libanu, Siriji i Gazi „na neodređeno vreme“. Prema njegovim rečima, cilj je zaštita izraelskih granica i naselja od „džihadističkih elemenata“.

Kac je rekao da on i Netanjahu imaju jasnu politiku po kojoj se IDF neće povlačiti iz tih zona. Prema njegovoj izjavi, područja pod izraelskom kontrolom biće očišćena od lokalnog stanovništva, dok će, kako tvrdi, sva „teroristička infrastruktura“, nadzemna i podzemna, biti uništena. Posebno je pomenuo kuće u kontaktnim selima koje su, prema izraelskoj strani, služile kao uporišta.

Takva izjava praktično znači nastavak vojne logike, ne prelazak na političko smirivanje. Izraelski stav je da prekid vatre između SAD i Irana ne može da poništi ono što Tel Aviv vidi kao bezbednosni pojas prema Hezbolahu, Siriji i Gazi.

Izrael tvrdi da su lekcije 7. oktobra 2023. godine razlog zbog kojeg ne može da prihvati povratak na prethodno stanje. U toj logici, povlačenje sa zauzetih ili kontrolisanih položaja ne bi bilo doprinos miru, već otvaranje prostora za novi napad na izraelske granice.

Netanjahu odbio libansku klauzulu

Netanjahu je, prema izveštajima izraelskih medija, rekao Trampu da se Izrael ne povlači iz Libana. Time je premijer jasno stavio do znanja da američko-iranski sporazum za Izrael nije obavezujući dokument.

Za Tel Aviv je posebno sporan deo sporazuma koji obuhvata „sve frontove“, uključujući Liban. Taj deo je važan Iranu, jer Hezbolah ostaje ključna regionalna poluga Teherana. Vašingtonu je važan jer bez libanskog fronta nema šireg smirivanja. Izraelu je neprihvatljiv ako podrazumeva povlačenje IDF-a ili prestanak udara na ciljeve koje smatra pretnjom.

Izraelski kabinet, prema navodima iz zemlje, u potpunosti podržava Netanjahuov stav. To znači da nije reč samo o ličnoj odluci premijera, već o poziciji vlade koja procenjuje da bi prekid operacija u Libanu bio strateški rizik.

Dan ranije Tramp je kritikovao Netanjahua zbog nastavka izraelskih udara na libansku teritoriju uprkos američko-iranskom dogovoru. Američki predsednik želi da sporazum predstavi kao veliki proboj koji zatvara više frontova odjednom. Izrael, međutim, pokazuje da neće dopustiti da se njegova vojna kampanja uklopi u širu regionalnu pogodbu bez sopstvenog pristanka.

Ben-Gvir: Izrael nije banana republika

Najdirektniju političku poruku poslao je ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir. On je poručio da Trampov sporazum ne obavezuje Izrael, jer Tel Aviv nije podređen Sjedinjenim Državama.

„Trampov sporazum nas ne obavezuje. Izrael nije podređen Sjedinjenim Državama, a mi smo nezavisna i suverena država. Da naglasimo: Država Izrael nije banana republika“, rekao je Ben-Gvir.

Ta rečenica otkriva razmeru napetosti. Izrael je decenijama najbliži američki saveznik na Bliskom istoku, ali u ovom slučaju izraelska desnica otvoreno poručuje da Vašington ne može da mu nameće regionalni aranžman sa Iranom. Za Ben-Gvira i slične ministre, američko-iranski dogovor ne predstavlja mir, već potencijalnu zamku koja bi ograničila izraelsku slobodu delovanja protiv Hezbolaha, Hamasa, proiranskih grupa i sirijskog prostora.

U izraelskim medijima već se pojavljuju komentari da je Tramp „izdao Izrael“ pristankom na prekid vatre sa Iranom. Takve ocene dolaze iz političkog i medijskog kruga koji smatra da Teheran nije smeo da dobije izlaz iz rata bez mnogo težih ustupaka.

Rat se ne završava ako ga Izrael ne prihvati

Američko-iranski sporazum predviđa trenutno i konačno okončanje neprijateljstava na svim frontovima, ali izraelski odgovor pokazuje slabost takvog dokumenta. Ako jedna od ključnih vojnih sila na terenu odbija da se povuče i nastavi operacije, „svi frontovi“ postaju diplomatska formulacija, a ne realno stanje.

Liban je tu najosetljivija tačka. Hezbolah je deo iranske regionalne mreže, ali Izrael tvrdi da njegova borba protiv Hezbolaha nije predmet pregovora između Vašingtona i Teherana. Gaza je drugi front, gde Izrael ne prihvata ograničenje dok ne ostvari sopstvene ciljeve prema Hamasu. Sirija je treći prostor, gde IDF već godinama deluje protiv iranskih i proiranskih struktura, a sada govori i o zadržavanju bezbednosnih zona.

Zato se Trampov sporazum sa Iranom već pretvara u sukob dva koncepta. Vašington pokušava da zatvori rat kroz veliki regionalni dogovor. Teheran ga prikazuje kao dokaz da je izdržao američki pritisak. Izrael odbija da bude uvučen u aranžman koji nije sam potpisao.

Analitičari u regionu zato ocenjuju da aktuelna izraelska vlada nema interes da brzo zatvori rat. Netanjahuova koalicija zavisi od tvrdih desnih partnera, dok bezbednosni aparat i dalje insistira na dubinskim zonama, čišćenju pograničnih područja i nastavku udara. Svaki američko-iranski pokušaj smirivanja biće zato testiran na terenu, najpre u Libanu.

Tramp može da otvori Ormuz, ukine američku blokadu iranskih luka i potpiše sporazum sa Teheranom. Ne može, međutim, jednostavno da natera Izrael da se povuče iz zona koje Tel Aviv smatra ključnim za sopstvenu bezbednost. Upravo tu se vidi ograničenje velikog diplomatskog dogovora: mir između Vašingtona i Teherana ne znači automatski mir između Izraela, Hezbolaha, Hamasa i proiranskih struktura na terenu.