Satelitski snimci brodogradilišta Đijangnan u Šangaju otkrili su da je Kina izvela na vodu prvu podmornicu na nuklearni pogon potpuno nove klase. Na snimcima se vidi veliko podvodno plovilo usidreno na vodi, sa trupom dugim oko 120 metara, neobičnim hidrodinamičkim oblikom i bez klasičnog komandnog tornja, odnosno kioska.
Primetno je odsustvo komandnog tornja. Upravo u tom delu se kod većine modernih podmornica nalaze periskopi, komunikacioni jarboli, antene, senzori i pomoćni sistemi. Kod nove kineske podmornice ta konstrukcija, bar prema satelitskim snimcima, izostaje ili je svedena na minimum.
To je odmah pokrenulo spekulacije o njenoj ulozi i mogućnostima. Kina nije objavila nikakve zvanične podatke, što je uobičajeno za prve primerke osetljivih podmorničkih programa. Zato analitičari trenutno rade ono što se radi u ovakvim slučajevima: mere dimenzije sa satelitskih snimaka, proučavaju oblik trupa, krmu, kormila, pogonski deo i porede ih sa ranijim kineskim projektima.
Ovo je takođe i prva podmornica na nuklearni pogon izgrađena u brodogradilištu Đijangnan, što može značiti da Kina širi proizvodnju nuklearnih podmornica na još jedan veliki industrijski centar. Ukoliko se to potvrdi, Peking bi imao čak tri pogona sposobna za rad na podmornicama na nuklearni pogon, što je ozbiljan industrijski kapacitet u trenutku kada se SAD i njihovi saveznici muče sa povećanjem proizvodnje.
Trup od 120 metara i X kormila
Nova podmornica je znatno duža od prethodnih kineskih jurišnih nuklearnih podmornica. Procene govore o oko 120 metara, dok se ranija kineska plovila te kategorije kreću oko 108 do 110 metara. Za poređenje, američke jurišne podmornice klase Virginia duge su oko 115 metara.
Na satelitskim snimcima vide se i X oblikovane krmene kontrolne površine, umesto klasičnog krstastog rasporeda kormila. Takvo rešenje nije samo vizuelna zanimljivost. X kormila mogu da poboljšaju upravljivost, posebno u plitkim vodama, pri manevrima na manjim dubinama i u složenijim podvodnim uslovima. Ona se već koriste kod više savremenih podmorničkih dizajna.
Još jedan detalj privlači pažnju: zadnji deo mogao bi da ukazuje na zaklonjeni pogonski sistem, moguće mlazni propulzor. Takav pogon smanjuje buku u odnosu na klasičan propeler, naročito pri većim brzinama. Kod podmornica je buka pitanje opstanka. Kombinacija izduženog trupa, X kormila, mogućeg vodomlaznog pogona i odsustva velikog kioska ukazuje na pokušaj da se dobije podmornica sa manjim hidrodinamičkim otporom, boljom podvodnom brzinom i nižim akustičnim potpisom.
Zašto je odsustvo komandnog tornja toliko važno
Klasični komandnog tornja ili kiosk ima svoje prednosti. On nosi jarbole, senzore i komunikacione sisteme, a kod američkih i ruskih nuklearnih podmornica ima i sekundarnu funkciju pri izranjanju kroz led na Arktiku. Velika izdignuta konstrukcija pomaže podmornici da probije ledenu površinu i omogućava sigurnije izranjanje u arktičkim uslovima.
Nova kineska podmornica, prema svemu što se vidi, ide drugim putem. Uklanjanje ili smanjenje kioska smanjuje otpor, poboljšava hidrodinamiku i može da utiče na smanjenje buke. Čistiji trup lakše prolazi kroz vodu, a manje izbočina znači manje turbulencija i manji akustični potpis.
Naravno, takav dizajn ima cenu. Periskopi, antene i drugi jarboli moraju negde da se smeste. Ako nema klasičnog kioska, konstruktori moraju da koriste drugačiji raspored senzora i komunikacionih sistema, verovatno kroz teleskopske jarbole uvučene u trup ili druga kompaktna rešenja.
Mogući problem je i Arktik. Američke i ruske podmornice projektovane su sa ozbiljnim arktičkim operacijama u vidu. Kina za sada nema takav nivo stalnog podmorničkog prisustva pod arktičkim ledom, pa odsustvo velikog kioska ne mora biti ozbiljan nedostatak za njene sadašnje operativne potrebe. Kineska flota pre svega gleda na zapadni Pacifik, Tajvanski moreuz, Južno kinesko more i šire okeanske prilaze.
Nuklearni pogon je najverovatniji
Pogonski sistem nove podmornice ostaje nepoznat. Ipak, zbog dimenzija broda, najverovatnija opcija je klasičan nuklearni reaktor. Podmornica od oko 120 metara teško se uklapa u kategoriju običnog konvencionalnog dizel-električnog broda, naročito ako je namenjena dugim patrolama i operacijama u otvorenom okeanu.
Pojedini analitičari pominju i mogućnost takozvanog „nuklearnog AIP“ rešenja. To je koncept koji kombinuje nuklearni reaktor male snage sa principima pogona nezavisnog od vazduha. U teoriji, takvo rešenje daje dužu izdržljivost od klasične konvencionalne podmornice, ali bez pune složenosti velike nuklearne platforme.
Kina je već povezivana sa takvim pravcem razvoja. Podmornica klase Tip 041 Džou pojavila se 2024. godine u brodogradilištu Vučang u Vuhanu i često se dovodila u vezu sa eksperimentalnim pogonskim konceptima. Ipak, za novu podmornicu iz Đijangnana standardni nuklearni pogon deluje verovatnije.
Zbog širine trupa i procenjene dužine, ne deluje verovatno da je u pitanju strateška podmornica sa balističkim raketama. Kineske rakete JL-3, namenjene za lansiranje sa podmornica, zahtevaju znatno veće lansirne odeljke i širi trup. Zato se nova podmornica najčešće posmatra kao jurišna nuklearna podmornica nove klase ili kao specijalizovana platforma za udare krstarećim raketama po kopnenim ciljevima.
Druga nova nuklearna klasa u istoj godini
Nova podmornica iz Đijangnana pojavila se iste godine kada je Kina već porinula prvu jurišnu nuklearnu podmornicu klase Tip 095 u brodogradilištu Bohaj, odnosno Huludao. To znači da je 2026. godina donela najmanje dve nove klase kineskih nuklearnih podmornica, ili barem dve različite velike podvodne platforme koje ukazuju na ubrzanje razvoja.
Tip 095 već se smatra ključnim korakom u kineskom nastojanju da smanji jaz u odnosu na američke i ruske jurišne nuklearne podmornice. Posebno se pominju poboljšanja u tišini, akustičnom potpisu i preživljavanju. Tehnologije koje se dovode u vezu sa Tipom 095 uključuju propelere sa obodnim pogonom, magnetni pogon, bolju izolaciju vibracija i savremeniju arhitekturu trupa.
Nova podmornica iz Đijangnana mogla bi da koristi deo istih tehnologija, ali u drugačijem obliku. Moguće je da predstavlja dopunu Tipu 095, kao druga klasa nuklearnih borbenih brodova sa drugačijom misijom. Jedna mogućnost je da bude namenjena za lov na podmornice i površinske brodove. Druga je da služi kao platforma za krstareće rakete i udare po kopnu. Treća je da je reč o eksperimentalnom brodu koji ispituje tehnologije za narednu generaciju. Bez zvaničnih podataka, sve ostaje u domenu procena. Ipak dimenzije, odsustvo kioska, X kormila i mesto gradnje govore da se ne radi o običnom nastavku postojećih kineskih klasa.
Đijangnan kao novo podmorničko središte
Posebno je važno to što se podmornica pojavila u brodogradilištu Đijangnan. To brodogradilište je poznato po velikim površinskim ratnim brodovima, uključujući nosače aviona i razarače, ali ne kao tradicionalno glavno mesto za izgradnju kineskih nuklearnih podmornica. Tu ulogu je pre svega imao Huludao, odnosno Bohaj brodogradilište.
Ukoliko Đijangnan sada ulazi u proizvodnju nuklearnih podmornica, Kina dramatično širi industrijsku bazu. Sa Huludaom, Vučangom i Đijangnanom, kineska podmornička proizvodnja dobija dubinu koju zapadne zemlje teško mogu brzo da dostignu. Jedna nova podmornica može biti prototip. Tri brodogradilišta sposobna za rad na naprednim podmorničkim programima znače sistem.
SAD se već godinama muče da povećaju tempo proizvodnje jurišnih podmornica klase Virginia, istovremeno uvodeći ogromni program strateških podmornica klase Columbia. AUKUS dodatno opterećuje američko-britansku industrijsku bazu, jer Australija zavisi od kapaciteta koji već kasne. Rusija ima snažnu tradiciju nuklearnih podmornica, ali ograničeniju industrijsku širinu i pritisak ratne ekonomije. Kina, nasuprot tome, pokazuje mogućnost paralelne proizvodnje i eksperimentisanja.
Brojevi koji brinu Vašington
Kina je tokom poslednjih pet godina porinula približno 15 do 20 podmornica. Nekoliko njih pripada potpuno novim klasama. To je tempo koji menja pomorsku računicu u Pacifiku.
Do sada je američka prednost ležala u kvalitetu. Američke nuklearne podmornice bile su tiše, tehnološki zrelije, sa iskusnijim posadama i razvijenijom mrežom podrške. Međutim, kineski razvoj ne ide samo na količinu. Poboljšane jurišne podmornice Tip 093B već su ocenjene kao znatno tiše i preživljivije od ranijih varijanti Tip 093. Tip 095 treba da donese sledeći skok. Nova podmornica iz Đijangnana pokazuje da Peking istovremeno otvara i nekonvencionalne pravce.
Ukoliko kineske podmornice postanu dovoljno tihe da ozbiljno otežaju američko praćenje u zapadnom Pacifiku, promeniće se ravnoteža ne samo oko Tajvana, već i oko Japana, Guama, Južnog kineskog mora i indopacifičkih pomorskih pravaca.
Podmornice ne služe samo za napad. One čuvaju strateške raketne platforme, love protivničke podmornice, prete nosačima aviona, postavljaju mine, prikupljaju obaveštajne podatke i mogu da lansiraju krstareće rakete na kopnene ciljeve. Tiha podmornica je političko oružje čak i kada ne ispali ništa.
Da li je ovo kineski odgovor na američku Virginiu?
Poređenje sa klasom Virginia nameće se zbog dimenzija. Američke podmornice klase Virginia duge su oko 115 metara, dok nova kineska podmornica ima oko 120 metara. To ne znači da su im mogućnosti iste, ali pokazuje da Kina ulazi u istu dimenzijsku kategoriju ozbiljnih okeanskih jurišnih nuklearnih podmornica.
Virginia je projektovana kao višenamenska platforma: lov na podmornice, napadi krstarećim raketama, specijalne operacije, obaveštajno delovanje i podrška mrežnom ratovanju. Ako kineski novi brod ide sličnim putem, njegova uloga mogla bi biti upravo stvaranje fleksibilne nuklearne platforme za Pacifik.
Sa druge strane, odsustvo kioska i neobičan trup ukazuju da Kina ne kopira direktno američki model, već pokušava da ispita drugačiji oblik. To može biti rizično, jer svako radikalnije konstruktorsko rešenje nosi tehničke probleme. Ali ako uspe, takav trup može ponuditi prednosti u brzini, manevru i smanjenju buke.
Tajnovitost kao deo strategije
Peking ćuti, a ćutanje je deo obrasca. Kineski vojni programi često postaju javni tek kada sateliti snime ono što zvanične institucije ne žele da objave. Tako se spoljnim analitičarima ostavlja da rekonstruišu događaje iz snimaka, dimenzija, položaja u brodogradilištu i povremenih procurelih tragova.
To Kinezima daje prednost. Ne moraju da objašnjavaju kašnjenja, neuspele testove, promene konstrukcije ili probleme sa pogonom. Mogu da puštaju prototipove u vodu, vrše probe, popravljaju, modifikuju i uvode novu klasu tek kada procene da je politički korisno.
Za zapadne planere to je nezgodno. Ne suočavaju se samo sa jednom poznatom klasom, nego sa nizom projekata čije se mogućnosti moraju procenjivati spolja. Svaka greška u proceni tišine, dometa, dubine ronjenja ili naoružanja može imati posledice po planiranje protivpodmorničke odbrane.
