Mesecima nakon završetka 40-dnevnog rata između Sjedinjenih Država i Iran, u Vašingtonu se pojavljuju podaci koji otkrivaju razmere američkih gubitaka mnogo ozbiljnije nego što se ranije javno priznavalo.
Izveštaj američkog Kongresa, objavljen 19. maja, potvrđuje da je američka vojska tokom operacije „Epski bes“ izgubila ili teško oštetila najmanje 42 letelice, uključujući borbene avione, strateške dronove, tankere za dopunu gorivom, transportne avione za specijalne operacije i helikoptere za spasavanje.
Dokument je pripremila Istraživačka služba Kongresa (CRS), koristeći podatke Pentagona, Centralne komande SAD (CENTCOM) i specijalizovanih vojnih medija.
Ukupni direktni gubici procenjuju se na najmanje 2,6 milijardi dolara, dok deo analitičara upozorava da bi konačna cena zamene izgubljene tehnike i sanacije oštećenja mogla da pređe čak sedam milijardi dolara.
Još ozbiljnije zvuči procena da je ukupan trošak rata za SAD već dostigao najmanje 25 milijardi dolara, a američki izvori tvrde da ni ta cifra ne uključuje ogromnu štetu na bazama i infrastrukturi širom Bliskog istoka.
Posebno je zanimljivo što je ovo prvi put da se u jednom zvaničnom američkom dokumentu ovako otvoreno priznaju gubici u sukobu sa Iranom.
Među potvrđenim gubicima nalaze se četiri McDonnell Douglas F-15E Strike Eagle, jedan oštećeni Lockheed Martin F-35 Lightning II, jedan Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II, sedam tankera Boeing KC-135 Stratotanker i jedan avion za rano upozoravanje Boeing E-3 Sentry.
Pored toga izgubljena su i dva transportna aviona za specijalne operacije MC-130J Commando II, jedan spasilački helikopter HH-60W Jolly Green II, čak 24 drona General Atomics MQ-9 Reaper i jedan strateški pomorski dron Northrop Grumman MQ-4C Triton.
Neki od incidenata iz izveštaja posebno su dramatični.
CENTCOM je priznao da su 2. marta tri F-15E oborena prijateljskom vatrom iznad Kuvajta. Svih šest članova posade uspelo je da se katapultira i bude spaseno.
Samo nekoliko nedelja kasnije, 5. aprila, još jedan F-15E oboren je tokom borbenih operacija iznad Irana, dok je spasavanje posade opisano kao „spektakularna operacija traganja i izvlačenja“.
Dan kasnije američki general Dan Kejn priznao je da je tokom spasilačkih operacija izgubljen i A-10 Thunderbolt II, čiji se pilot takođe katapultirao pre uništenja aviona.
Veliku pažnju izaziva i slučaj pogođenog F-35A.
Još u martu pojavile su se informacije da je američki stelt lovac bio primoran na hitno sletanje nakon što ga je pogodila iranska protivvazdušna vatra tokom misije iznad Irana. Tada su te informacije uglavnom tretirane kao nepotvrđene tvrdnje ili propagandni rat. Međutim, novi kongresni dokument praktično potvrđuje da je F-35 zaista oštećen tokom borbenih dejstava.
Za Teheran je upravo taj detalj postao centralna politička poruka.
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi odmah je reagovao tvrdnjom da dokument pokazuje sposobnost Irana da nanese ozbiljne udarce američkoj vojsci.
„Mesecima nakon početka rata protiv Irana, američki Kongres priznaje gubitak desetina aviona vrednih milijarde“, napisao je Aragči na mreži X.
Posebno je naglasio da su iranske snage „prve oborile F-35“, upozoravajući da bi eventualni novi sukob doneo „mnogo više iznenađenja“.
Možda još važniji od samih borbenih aviona jesu gubici podrške i logistike.
Sedam tankera KC-135 pogođeno je ili uništeno tokom rata, uključujući incidente u Saudijskoj Arabiji i Iraku. Jedan avion se srušio, pri čemu je poginulo svih šest članova posade.
Na satelitskim snimcima objavljenim nakon iranskog raketnog udara na bazu Princ Sultan vide se i oštećenja aviona AWACS E-3 Sentry, jednog od ključnih elemenata američke vazdušne komande i kontrole.
Upravo taj gubitak posebno zabrinjava američke vojne planere.
Problem je što je proizvodnja E-3 odavno završena, dok je program njegove zamene avionom E-7 Wedgetail godinama usporavan i politički osporavan. Sada se u Vašingtonu otvoreno govori da bi rat sa Iranom mogao ponovo da aktivira ceo program, uz dodatne troškove koji bi premašili 2,5 milijarde dolara.
Rat je pokazao i drugu stranu savremene američke vojne doktrine.
SAD su tokom prethodnih decenija ulagale ogromna sredstva u male flote izuzetno sofisticovanih platformi. Međutim, sukob sa Iranom pokazao je koliko brzo čak i najveća vojna sila može da trpi ozbiljne gubitke kada se suoči sa velikim brojem raketa, dronova i kontinuiranim udarima na baze i logistiku.
Posebno je simboličan gubitak 24 MQ-9 Reapera.
Dron koji je godinama bio simbol američkog ratovanja protiv slabijih protivnika pokazao se mnogo ranjivijim u sukobu protiv države koja raspolaže složenom protivvazdušnom odbranom i velikim brojem raketnih sistema.
Još skuplji bio je gubitak strateškog drona MQ-4C Triton, čija je vrednost procenjena na više od 238 miliona dolara.
Zbog svega toga sve više američkih analitičara upozorava da rat sa Iranom nije bio samo regionalni sukob, već ozbiljno upozorenje koliko bi skup i iscrpljujući mogao postati rat protiv velikih sila ili tehnološki ozbiljnih protivnika.
Posebno zabrinjava činjenica da su iranski raketni i dronski udari teško oštetili američke radare, komunikacione mreže i sisteme protivvazdušne odbrane širom Bliskog istoka.
To znači da sukob nije bio ograničen samo na vazdušne duele, već je prerastao u široki rat iscrpljivanja u kojem su obe strane pokušavale da paralizuju infrastrukturu, logistiku i komandne kapacitete protivnika. Zbog toga novi izveštaj Kongresa ima mnogo veću težinu od običnog spiska izgubljene tehnike.
On pokazuje koliko se moderna vazdušna i raketna borba promenila i koliko čak i najskuplji američki sistemi postaju ranjivi kada se suoče sa velikim brojem relativno jeftinih projektila i dronova.
Rat sa Iranom možda je trajao samo 40 dana, ali posledice tog sukoba očigledno će se još dugo osećati unutar Pentagona.
