Belorusija je objavila početak obuke vojnih jedinica za borbenu upotrebu nuklearnog oružja i nuklearno obezbeđenje, uz učešće ruskog vojnog osoblja. Saopštenje je stiglo iz Ministarstva odbrane u Minsku, koje tvrdi da je reč o planiranoj aktivnosti u okviru Savezne države Rusije i Belorusije, a ne o pretnji trećim zemljama. Međutim, sama formulacija vežbe, „specijalna municija“, raketne i vazduhoplovne jedinice, prikriveno kretanje i dejstvo iz nepripremljenih rejona, pokazuje da se ne radi o rutinskom gađanju, već o proveri realnog nuklearnog lanca upotrebe.
Prema beloruskom Ministarstvu odbrane, cilj obuke je podizanje spremnosti oružanih snaga za upotrebu savremenih sredstava uništenja, uključujući specijalnu municiju. U vojnom jeziku postsovjetskog prostora taj izraz najčešće označava nuklearne bojeve glave, odnosno municiju koja se ne pominje direktno u svakodnevnim saopštenjima. Minsk navodi da se proverava obučenost osoblja, spremnost naoružanja, vojne i specijalne tehnike, kao i sposobnost organizovanja borbene upotrebe iz neplaniranih područja.
U vežbu su uključene raketne i vazduhoplovne jedinice. To je posebno važno, jer upravo te dve komponente čine osnovu beloruskog taktičkog nuklearnog paketa: raketni sistemi, pre svega Iskander-M, i avijacija sposobna da nosi odgovarajuću municiju. Tokom obuke, u saradnji sa ruskom stranom, planirano je uvežbavanje isporuke nuklearne municije i njene pripreme za upotrebu. To ne znači automatski da se bojeve glave fizički nalaze u rukama beloruskih jedinica, ali znači da se uvežbava procedura koja bi u krizi morala da funkcioniše brzo, prikriveno i pod pritiskom.
Najzanimljiviji deo saopštenja jeste naglasak na „nepripremljenim rejonima“ širom Belorusije. Drugim rečima, ne vežba se samo rad iz stalnih baza i poznatih poligona, već premeštanje na alternativne lokacije, maskiranje, kretanje na velike udaljenosti i računanje upotrebe snaga i sredstava u uslovima kada protivnik ne zna odakle bi udar mogao da dođe. To je klasična logika preživljavanja raketnih i nuklearnih sistema: što je lansirna pozicija nepredvidljivija, to je teže izvršiti preventivni udar.
Belorusija tvrdi da vežba nije usmerena protiv trećih zemalja i da ne predstavlja pretnju regionalnoj bezbednosti. Takva formulacija je očekivana, ali niko u regionu neće je čitati izolovano. Belorusija se graniči sa Poljskom, Litvanijom, Letonijom i Ukrajinom. To znači da svaka vežba nuklearnog karaktera iz Minska automatski ulazi u radar NATO-a, naročito u trenutku kada Alijansa povećava prisustvo na istočnom krilu, a Rusija i Belorusija sve otvorenije povezuju konvencionalno odvraćanje sa nuklearnim scenarijima.
Ovo nije prvi put da Minsk i Moskva uvežbavaju takve procedure. Belorusija je još 2024. sprovodila proveru spremnosti za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja zajedno sa Rusijom. Tada su pominjani raketna divizija Iskander i eskadrila aviona Su-25, a beloruski zvaničnici su govorili o proveri celog procesa, od planiranja do izvršenja taktičkog nuklearnog udara.
Još ranije, 2023. godine, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su beloruske posade prošle obuku za održavanje i upotrebu „specijalnih taktičkih bojevih glava“ za raketni sistem Iskander-M. To je bio jedan od prvih javnih znakova da se Belorusija ne tretira samo kao teritorija na kojoj se može nalaziti rusko nuklearno oružje, već kao operativni deo šireg ruskog nuklearnog rasporeda.
U međuvremenu je i sama infrastruktura u Belorusiji postala predmet pažnje zapadnih analitičara. Federacija američkih naučnika navela je u maju 2026. da se skladište nuklearnog oružja u Belorusiji, prema dostupnim vizuelnim tragovima, približava završetku. Takve procene ne dokazuju svaki operativni detalj, ali se uklapaju u širu sliku: rusko taktičko nuklearno prisustvo u Belorusiji više nije samo politička najava, već postaje deo trajne vojne arhitekture.
Beloruska uloga dodatno je porasla posle vežbi Zapad-2025, kada su prema izjavama beloruskih zvaničnika u scenarijima razmatrani nuklearni elementi i raketni sistem Orešnik. Reuters je još u avgustu 2025. preneo da će zajedničke rusko-beloruske vežbe uključivati nuklearne scenarije i Orešnik, sistem srednjeg dometa koji se u regionu posmatra kao direktna poruka NATO zemljama u Evropi.
Kasnije je ruska strana tvrdila da je Orešnik ušao u aktivnu službu u Belorusiji, što bi značilo dalji pomak od simboličkog odvraćanja ka konkretnoj raketnoj sposobnosti. AP je u januaru 2026. pisao da je reč o nuklearno sposobnom sistemu koji dodatno integriše Belorusiju u ruski nuklearni kišobran.
U vojnom smislu, ovde se gradi višeslojni sistem pritiska. Iskander-M daje taktičku i operativno-taktičku dubinu. Avijacija može da uvežbava isporuku specijalne municije. Orešnik, ukoliko je zaista raspoređen ili uveden u aktivnu službu u Belorusiji, menja domet i vreme reakcije za čitav evropski prostor. Zajedno, ti sistemi ne moraju biti masovno upotrebljivi da bi imali politički efekat. Dovoljno je da postoje, da se vežbaju i da protivnik mora da ih računa u svakoj krizi.
Za Minsk, ovakva vežba ima i unutrašnju i spoljašnju funkciju. Unutra pokazuje da Belorusija više nije samo saveznik Rusije na papiru, već deo zajedničkog vojnog sistema sa najtežim oblikom odvraćanja. Spolja šalje poruku Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i NATO-u da beloruska teritorija ne može biti posmatrana kao prazan prostor između Rusije i Alijanse, već kao platforma sa koje se mogu aktivirati raketni i nuklearni scenariji.
Za Moskvu, prednost je još jasnija. Rusija pomera deo nuklearne dileme zapadnije, bliže granicama NATO-a, a da formalnu kontrolu nad nuklearnim oružjem i dalje zadržava u sopstvenim rukama. Reuters podseća da je Vladimir Putin ranije naglašavao da rusko nuklearno oružje u Belorusiji ostaje pod ruskom kontrolom. Time se dobija politička fleksibilnost: Belorusija učestvuje u obuci i infrastrukturi, dok Moskva drži krajnju odluku.
Zapad će ovu vežbu gotovo sigurno opisati kao opasnu eskalaciju i dodatnu militarizaciju istočnog krila. Minsk i Moskva će je predstaviti kao odgovor na NATO aktivnost u Poljskoj, Baltiku i Ukrajini. Obe strane će koristiti isti događaj za sopstvenu poruku. U praksi, najvažnije je to što se nuklearni scenario sve manje drži u zatvorenim štabnim mapama, a sve više javno uvežbava i politički pokazuje.
To je nova realnost evropske bezbednosti. Nekada je nuklearno oružje bilo poslednja, tiha garancija iza zatvorenih vrata. Danas se o njegovoj pripremi, isporuci, kretanju, maskiranju i upotrebi govori kroz saopštenja ministarstava odbrane. Belorusija nije objavila lansiranje, već proceduru. Nije objavila ratnu pretnju, već obuku. Međutim, kada se u obuku uključe specijalna municija, rusko osoblje, raketne jedinice i nepripremljeni rejoni, poruka je dovoljno jasna i bez dodatnog objašnjenja.
