Kineski vojni sud doneo je jednu od najtežih presuda u poslednjim godinama, osudivši dvojicu bivših ministara nacionalne odbrane na smrt zbog korupcije velikih razmera. Reč je o slučaju koji je odjeknuo ne samo u Kini, već i van nje, posebno u državama koje prate odnose unutar vojno-političkog vrha velikih sila.
Presuda je izrečena general-pukovniku Vei Fengheu, koji je bio ministar odbrane od 2018. do 2023. godine, i njegovom nasledniku Liju Šangfuu, koji je tu funkciju preuzeo u martu 2023, da bi već u oktobru iste godine bio smenjen. Obojica su, pored ministarske funkcije, obavljala i dužnosti državnih savetnika u okviru Centralne vojne komisije i Državnog saveta, što dodatno naglašava nivo pozicije sa koje su pali.
Zvanična kineska novinska agencija Sinhua prenela je da su optužbe obuhvatale primanje mita i zloupotrebu položaja u velikim razmerama. Nakon pokretanja postupka, obojica su smenjeni sa svih funkcija i isključeni iz Komunističke partije Kine, uz obrazloženje da su počinili „teška kršenja partijske discipline i zakona“.
Kazna koja im je izrečena formalno je ista, smrtna kazna, uz dodatne mere koje uključuju doživotno lišavanje političkih prava, potpunu konfiskaciju lične imovine, kao i oduzimanje vojnih činova i svih državnih priznanja. Međutim, način na koji je presuda formulisana otvara mogućnost drugačijeg ishoda.
Naime, prema kineskom pravnom sistemu, ovakve kazne se često izriču sa dvogodišnjim odlaganjem izvršenja. Tokom tog perioda osuđeni ostaju u zatvoru, a ukoliko ne počine dodatne prekršaje i pokažu „primereno ponašanje“, smrtna kazna se automatski preinačava u doživotni zatvor bez prava na uslovni otpust.
U praksi, to znači da iako je formalno reč o najstrožoj kazni, izvršenje smrtne kazne nije unapred zagarantovano. Postoje i slučajevi kada sud naknadno odluči da kaznu dodatno ublaži na vremenski ograničenu zatvorsku kaznu, najčešće od oko 25 godina, ali takve odluke zavise od okolnosti i procene nadležnih organa. Istovremeno, kineska praksa beleži i primere u kojima su smrtne kazne zaista izvršene, što ostavlja otvorenim sve mogućnosti u ovom slučaju.
Ovaj događaj ponovo je pokrenuo rasprave o borbi protiv korupcije na najvišem nivou vlasti. U zemljama gde se pojavljuju izveštaji o hapšenjima visokorangiranih zvaničnika, deo javnosti i analitičara sve češće ukazuje na kineski model kao primer stroge discipline. Ističe se da Kina primenjuje kaznenu politiku bez obzira na funkciju ili ranije zasluge pojedinaca.
Ipak, sama činjenica da se ovakvi slučajevi i dalje pojavljuju pokazuje da stroge kazne same po sebi nisu dovoljne da eliminišu korupciju iz sistema. Uprkos decenijama kampanja protiv zloupotreba, kineske vlasti se i dalje suočavaju sa aferama koje uključuju visoke državne i vojne strukture.
Slučaj Vei Fenghea i Lija Šangfua dodatno je specifičan jer se odnosi na vrh vojnog sistema, sektor koji se u većini država smatra posebno osetljivim i zatvorenim za javnost. Upravo zbog toga, ovakve presude imaju i političku težinu, jer šalju poruku o kontroli i disciplini unutar same hijerarhije.
Odluka suda, preneta preko državnih medija, uklapa se u širi obrazac javnog isticanja borbe protiv korupcije, ali istovremeno otvara pitanje koliko su ovakve mere preventivne, a koliko reakcija na već nastale probleme. Za sada ostaje činjenica da su dvojica ljudi koji su donedavno bili na vrhu kineskog vojnog sistema završila sa najtežom mogućom presudom, uz neizvesnost njenog konačnog ishoda.
