Kada je Kina 2015. godine potpisala ugovor vredan oko 2,5 milijardi dolara za kupovinu 24 borbena aviona Sukhoi Su-35, potez je izazvao ozbiljnu pažnju u vojno-industrijskim krugovima. Nije se radilo samo o još jednoj nabavci, već o pokušaju da se premosti jedna od ključnih slabosti kineske avijacije, motori.
Isporuka je završena do kraja 2018. godine. Uz same letelice, Kina je dobila i rezervne pogonske jedinice i prateću opremu. Pošto svaki Su-35 koristi dva motora, to je značilo da je Peking raspolagao sa najmanje 48 primeraka pogonskog sistema AL-41F1S, poznatog i kao 117S, što je otvorilo prostor za detaljno tehničko proučavanje.
U tom trenutku, Su-35 je imao jasnu ulogu. Bio je „visokotehnološki most“. Kineski programi pete generacije, pre svega Chengdu J-20, još nisu bili u potpunosti operativno sazreli. Su-35, kao lovac generacije 4++ sa izuzetnom manevarskom sposobnošću i motorima sa vektorskim upravljanjem potiskom, pružio je momentalno pojačanje borbenim kapacitetima Ratnog vazduhoplovstva Narodnooslobodilačke vojske.
Još važnije od same letelice bilo je ono što se nalazilo unutar nje. Radar Irbis-E i pogonski sistem predstavljali su vrh ruske tehnologije u toj klasi. Upravo zbog toga su se pojavile spekulacije da je pravi cilj kupovine bio reverzni inženjering.
Takva praksa nije bila nova. Kina je već ranije koristila sličan pristup, kao u slučaju razvoja aviona Shenyang J-11, koji je nastao na osnovi sovjetskog Su-27. Zbog toga je pretpostavka da će i Su-35 biti iskorišćen na isti način delovala logično.
Međutim, stvarnost se pokazala drugačijom.
Kako navodi National Security Journal, Kina je pokušala da iskoristi Su-35 kao tehnološki izvor za razvoj sopstvenih motora, ali se složenost sistema pokazala kao ozbiljna prepreka.
Analitičari su brzo ukazali da je pogonski sistem AL-41F1S izuzetno složen. Ne radi se samo o performansama, već o kombinaciji materijala, proizvodnih tolerancija, kontrole sagorevanja i dugotrajnosti. Upravo tu Kina nailazi na najveći problem. Nije pitanje da li motor može da se kopira u teoriji, već koliko je vremena i industrijskog kapaciteta potrebno da se postigne isti nivo pouzdanosti.
Prema procenama iz zapadnih industrijskih izvora, kineski motori u nekim slučajevima mogu da dostignu slične performanse u pogledu potiska. Ipak, ključna razlika leži u resursu i pouzdanosti. Dok zapadni motori rade hiljade sati pre servisa, kineski često zahtevaju održavanje posle nekoliko stotina sati rada. To je razlika koja se ne rešava jednostavnim kopiranjem konstrukcije.
Upravo zbog toga su pokušaji da se tehnologija AL-41F1S reprodukuje naišli na ograničenja. Nije problem u razumevanju osnovnog dizajna, već u reprodukciji proizvodnog procesa i kvaliteta materijala. Takvi sistemi ne nastaju samo na crtežu, već kroz decenije razvoja, testiranja i industrijske prakse.
Zbog toga se vremenom promenila i interpretacija same kupovine. Umesto da bude viđena kao pokušaj kopiranja, sve više analitičara je počelo da je posmatra kao pragmatičan potez za brzo jačanje vazduhoplovstva u prelaznom periodu.
U tom kontekstu, Su-35 je odigrao svoju ulogu. Omogućio je kineskim pilotima i inženjerima da rade sa naprednim sistemima, da ih proučavaju i integrišu određena rešenja u sopstvene projekte. Istovremeno, pružio je realne borbene kapacitete dok domaći programi nisu dostigli potreban nivo.
Širi kontekst ovog posla takođe nije zanemarljiv. U trenutku kada je ugovor potpisan, Rusija se nalazila pod zapadnim sankcijama nakon događaja iz 2014. godine, što je otvorilo prostor za produbljivanje vojne saradnje sa Kinom. Sa druge strane, Peking je dobio pristup tehnologiji koju nije mogao brzo da razvije samostalno.
Na kraju, očekivanja da će Kina brzo „razbiti“ tajnu ruskih motora nisu se ostvarila. Su-35 nije postao još jedan primer direktne kopije, već više alat za učenje i prelazno rešenje u razvoju sopstvene industrije.
To ne znači da se napredak nije desio. Kineski programi motora se razvijaju i razlika se ubrzano smanjuje. Međutim, primer AL-41F1S jasno pokazuje gde se nalaze najtvrđe granice, ne u dizajnu, već u industrijskoj izvedbi i dugoročnom kvalitetu.
Danas, kineski napredni lovci kao što su J-20 i J-16, verovatno imaju integrisane tehnologije izvedene iz Su-35, kao što su motori sa vektorskim upravljanjem potiskom, radar i napredna avionika.
