Američka kompanija Saildrone, sa sedištem u Kaliforniji, predstavila je novu klasu bespilotnih površinskih plovila pod nazivom „Spektr“, namenjenu pre svega protivpodmorničkom ratovanju. Reč je o značajnom iskoraku za firmu koja je do sada bila poznata po autonomnim plovilima na jedra za istraživanje okeana i prikupljanje klimatskih podataka, a sada ulazi u domen pomorske odbrane.
„Spektr“ je osmišljen kao platforma sposobna za dugotrajno praćenje podmornica na velikim udaljenostima, uz visok nivo prikrivenosti i minimalan akustični potpis. Prema objavljenim podacima, plovilo je dugo između 52 i 54 metra, u zavisnosti od varijante, sa deplasmanom od oko 250 do 275 tona. To ga svrstava u kategoriju pravih ratnih brodova, iako nema posadu.
Jedna od najupečatljivijih karakteristika jeste kompozitno krilo-jedro visoko 43 metra. U verziji koja koristi vetar za pogon, ovo krilo omogućava izuzetno tiho i energetski efikasno kretanje, što je od ključnog značaja za misije protivpodmorničkog nadzora. Maksimalna brzina plovila iznosi oko 30 čvorova, odnosno približno 56 kilometara na čas. U nekim podacima navodi se i brzina od 35 milja na čas, što je približno ista vrednost izražena u drugim jedinicama.
Domet krstarenja prelazi 3.000 nautičkih milja, a u pojedinim konfiguracijama pominje se i autonomija do 8.000 nautičkih milja, što odgovara udaljenosti od približno 14.800 kilometara. Takav domet omogućava prelazak Atlantika bez dopune goriva i dugotrajno prisustvo u zoni operacija.
„Spektr“ koristi hibridni pogonski sistem. U verziji sa dizel-električnim pogonom, dva dizel motora proizvođača Katerpilar, ukupne snage oko 5.000 konjskih snaga, omogućavaju brzinu do 27 čvorova, odnosno oko 50 kilometara na čas. Međutim, ključna taktička prednost je električni režim rada. Pri brzini do 12 čvorova, što je oko 22 kilometra na čas, plovilo se kreće gotovo nečujno, čime se značajno smanjuje rizik od otkrivanja tokom potrage za podmornicama.
Za protivpodmorničke zadatke, „Spektr“ je opremljen uvlačivim sonarom CAPTAS-4, koji proizvodi francuska kompanija Thales. Ovaj sonar koristi se za detekciju i praćenje podmornica na velikim udaljenostima. Skrivena paluba predviđena je za kontejnerizovane borbene module, uključujući dva lansera Mk 70. To znači da plovilo može ne samo da otkrije, već i da dejstvuje, koristeći torpeda ili raketne sisteme, u zavisnosti od konfiguracije.
Kompanija razvija dve osnovne varijante. Prva, fokusirana na izdržljivost i prikrivenost, koristi visoko krilo i oslanja se na vetar i tiho kretanje za dugotrajne misije nadzora. Druga, bez krila, namenjena je brzim patrolnim i udarnim zadacima, sa naglaskom na veću brzinu i fleksibilnost. Obe verzije projektovane su sa ciljem smanjenja akustičnog potpisa, što je presudno u protivpodmorničkom ratovanju gde se detekcija zasniva na zvuku u vodi.
Saildrone sarađuje sa kompanijom Lockheed Martin na integraciji sistema misije i softvera za autonomno upravljanje. Prema navodima rukovodstva, cilj je da se obezbedi veće pomorsko prisustvo po nižoj ceni u odnosu na klasične brodove sa posadom. Procene govore da bi cena po jedinici mogla iznositi oko 40 miliona dolara, što je višestruko manje od cene savremenih fregata ili razarača.
Izgradnja je poverena brodogradilištu Fincantieri Marinette Marine u američkoj saveznoj državi Viskonsin, sa planiranom proizvodnjom do pet jedinica godišnje. Dizajn je dobio odobrenje u principu od Američkog biroa za brodarstvo, što potvrđuje usklađenost sa standardima za brza pomorska plovila. Prva ispitivanja na moru planirana su za početak 2027. godine.
Prema rečima izvršnog direktora kompanije Saildrone, Ričarda Dženkinsa, „Spektr“ predstavlja kulminaciju 25 godina razvoja i iskustva stečenog u realnim operativnim uslovima. Projekat je finansiran iz sopstvenih sredstava kompanije, a dve godine su već utrošene na projektovanje i testiranje, uključujući ispitivanja modela u testnom bazenu u Kopenhagenu.
Predstavljanje „Spektra“ na izložbi Sea-Air-Space označava širenje koncepta autonomnih plovila sa naučnih i civilnih zadataka na punokrvne vojne misije. Time bespilotni sistemi sve više zauzimaju mesto koje je do sada bilo rezervisano za klasične ratne brodove, uz kombinaciju duge autonomije, smanjenih troškova i smanjenog rizika po ljudstvo.
