Američka vojska napravila je ozbiljan iskorak ka operativnoj autonomiji pošto je helikopter CH-47F Chinook uspešno izveo svoj prvi potpuno automatizovani prilaz i sletanje bez učešća pilota. Reč je o demonstraciji koja pokazuje da automatizacija više nije ograničena na laboratorijske uslove, simulatore ili promotivne prezentacije, već se sve otvorenije uvodi u realne vojne platforme koje nose veliki teret na savremenom bojištu.
U demonstraciji je korišćen Boeingov softver za autonomiju Approach-to-X, poznat pod oznakom A2X. Upravo taj sistem omogućio je letelici da precizno i ponovljivo sleti u realnim uslovima, čime je napravljen važan korak ka onome što vojska naziva nadgledanom autonomijom. Poenta nije u tome da se pilot izbaci iz kabine, već da se najzahtevniji delovi leta, posebno prilaz i sletanje, učine bržim, preciznijim i manje opterećujućim za posadu.
Sistem A2X zasniva se na nadograđenoj arhitekturi digitalnog automatizovanog sistema za kontrolu leta. On omogućava letelici da autonomno upravlja ulazima za prilaz i sletanje, dok piloti i dalje određuju ključne parametre, poput zone sletanja i profila spuštanja. Drugim rečima, čovek i dalje postavlja okvir misije, ali automatika preuzima izvršenje jednog od najsloženijih delova zadatka. To je posebno važno kod transportnih helikoptera koji često sleću u uskim, privremenim ili vizuelno degradiranim zonama, gde je svaka greška skupa.
Od januara 2026. godine sistem je zabeležio više od 150 automatizovanih prilaza. Prema podacima iz testiranja, A2X je konstantno postizao tačnost pozicioniranja unutar pet stopa. Inženjeri ističu da upravo taj nivo preciznosti dobija posebnu vrednost u uskim ili degradiranim zonama sletanja, gde prostor za manevrisanje nije veliki, a greška od nekoliko metara može da znači ozbiljan problem za posadu, letelicu i teret.
Sistem koristi navigacione podatke u realnom vremenu i adaptivne zakone upravljanja. To znači da ne prati kruto zadatu putanju, već je tokom spuštanja stalno prilagođava u skladu sa okruženjem i parametrima leta. Takav pristup omogućava platformi sa tandem rotorom da radi u složenim uslovima, uključujući noćne operacije i degradirane vizuelne uslove. Za Chinook, koji je decenijama jedna od glavnih transportnih platformi američke vojske, to ima posebno veliki značaj, jer upravo ovakve misije često spadaju među njegove najvažnije zadatke.
A2X nije zamišljen kao sistem koji istiskuje posadu iz procesa odlučivanja. Naprotiv, njegovo osnovno obeležje je to što podržava pilote, a ne zamenjuje ih. Posade mogu u svakom trenutku da ponište ili prilagode ulaze tokom leta. Ovakva fleksibilnost ostaje ključna u vojnom okruženju, gde se pretnje i zahtevi misije mogu promeniti u sekundi. Ako se pojavi nova opasnost na zoni sletanja ili se zadatak iznenada promeni, čovek zadržava mogućnost da odmah reaguje.
Upravo zato vojska ovaj razvoj vidi kao deo šireg modela timskog rada čoveka i mašine. Razvojni timovi su A2X oblikovali uz direktan unos pilota, a test ekipe su тесno sarađivale sa inženjerima kako bi se ponašanje sistema uskladilo sa stvarnim očekivanjima posada. Takav pristup nije samo ubrzao usvajanje sistema, već je i smanjio složenost obuke. Kod automatizacije to nije mala stvar, jer poverenje posade često odlučuje da li će nova tehnologija zaista ući u operativnu upotrebu ili će ostati tehnički dodatak koji se koristi samo povremeno.
Za platformu kao što je Chinook, takvo usklađivanje je posebno važno. CH-47 i dalje služi kao okosnica operacija teškog transporta američke vojske. Njegova konfiguracija sa dva rotora omogućava mu da obavlja širok raspon zadataka, od vazdušnih desanata do humanitarnih i logističkih misija. Poznat je i po tome što pouzdano radi u uslovima velikih nadmorskih visina i visokih temperatura, dakle tamo gde mnoge druge platforme osećaju ozbiljna ograničenja.
Sa uvođenjem A2X sistema vojska želi da poboljša preživljavanje i doslednost misije. Precizna sletanja smanjuju vreme izloženosti u osporavanim zonama, što je od posebne važnosti kada helikopter mora da sleti pod pretnjom neprijateljske vatre, dronova ili brzih promena situacije na zemlji. Takva preciznost istovremeno poboljšava efikasnost tokom snabdevanja i specijalnih operacija, gde je ritam izvođenja zadatka često važan koliko i sama nosivost letelice.
Dok napreduje softverska autonomija, američka vojska paralelno širi i fizički modernizuje flotu Chinooka. Služba je dodelila Boeingu ugovor vredan 324 miliona dolara za još šest helikoptera CH-47F Block II. Time je ukupan broj letelica Block II pod ugovorom povećan na 24, što pokazuje da se modernizacija ne svodi samo na eksperimentalne letove, već ide i kroz stabilnu nabavku unapređene verzije platforme.
Prema navodima iz kompanije Boeing, ovakve proizvodne narudžbine odražavaju poverenje vojske u CH-47F Block II kao ključnu sposobnost za logistiku u izazovnim okruženjima i kroz različite operacije. Heder Mekbrajan, potpredsednica i rukovodilac programa za kargo programe u Boeing Defense, Space & Security, navela je da Chinook Block II komandantima donosi veći operativni domet, brže snabdevanje i bolju zaštitu za snage koje deluju u teškim i zahtevnim uslovima.
Thank you, @USArmy, for ordering six more CH‑47F Block II #Chinook helicopters — 24 now under contract.
— Boeing Defense (@BoeingDefense) April 15, 2026
Block II significantly enhances lift, mission range and sustainment, making it the Army's most modern and capable heavy-lift aircraft.
More: https://t.co/qtJ3q24V2Q #26Summit pic.twitter.com/QftB3WaiBh
Varijanta Block II donosi i konkretna tehnička unapređenja. Inženjeri su ojačali pogonski sklop i trup letelice, čime je maksimalna bruto težina povećana za 4.000 funti. Uz to, unapređen je i nivo efikasnosti potrošnje goriva, što produžava domet misije i povećava korisnost letelice u dugotrajnim logističkim i transportnim zadacima. Boeing je do sada već isporučio šest aviona Block II, dok vojska planira da svoju prvu potpuno opremljenu jedinicu pošalje na raspored do sredine 2028. godine.
Kombinacija autonomnog softvera i hardverskih unapređenja jasno pokazuje pravac kojim vojska ide sa Chinookom. Umesto potrage za potpunom zamenom platforme, američka vojska modernizuje postojeći sistem ciljanim poboljšanjima, spajajući automatizaciju, veću nosivost, bolji domet i veću preciznost u jednoj platformi koja je već decenijama prisutna u najtežim misijama.
