Slovačka je zvanično primila prvu bateriju izraelskog sistema protivvazdušne odbrane Barak MX, čime započinje novu fazu modernizacije svog vazdušnog štita. Vest je 16. aprila u parlamentu u Bratislavi potvrdio ministar odbrane Robert Kalinjak, naglašavajući da je prva baterija već raspoređena na neodređenoj lokaciji.
Ministar je istakao da je isporuka bila praćena značajnim kašnjenjima u proizvodnji, ali da se sistem sada nalazi na terenu. Prema njegovim rečima, nova baterija raspoređena je u zoni koja se opisuje kao „raskrsnica naših nuklearnih elektrana“, što jasno ukazuje na prioritetnu zaštitu ključne energetske infrastrukture.
Kalinjak je naveo da Slovačka sistem poseduje već desetak dana, ali da će biti potrebno još nekoliko nedelja kako bi dostigao punu operativnu spremnost. U zemlju uskoro stižu i izraelski stručnjaci, dok je deo obuke slovačkih posada već završen, a ostatak će biti realizovan u narednom periodu.
Slovačka je krajem 2024. godine potpisala ugovor sa Izraelom o nabavci ukupno šest baterija Barak MX sistema. Prvobitno je planirano da prva baterija stigne početkom 2025. godine, zatim početkom 2026, ali je poslednje odlaganje, kako je navedeno, bilo povezano sa ratnim dešavanjima u Iranu. Prema aktuelnom planu, svih šest baterija trebalo bi da bude isporučeno do 2030. godine.
Barak MX, proizvod Izraelske aerokosmičke industrije, trenutno se ubraja među najsavremenije sisteme protivvazdušne odbrane na tržištu. Sistem je prvi put operativno korišćen 2016. godine i projektovan je za zaštitu kopnenih i pomorskih ciljeva od širokog spektra vazdušnih pretnji, uključujući avione, krstareće rakete i bespilotne letelice.
Jedna baterija sastoji se od tri lansera, a IAI nudi tri vrste raketa sa dometima od 35, 70 i do 150 kilometara u verzijama produženog dometa. Sve rakete koriste napredne radiofrekventne senzore koji omogućavaju detekciju i praćenje ciljeva u svim vremenskim uslovima i pri ograničenoj vidljivosti.
Sistem je projektovan tako da lanseri mogu raditi autonomno. Tokovi podataka koriste se za otkrivanje, praćenje i neutralisanje ciljeva, uz optimizaciju raspodele projektila kako bi se izbeglo dvostruko gađanje iste mete. Ovakav koncept omogućava efikasnije upravljanje vatrom i racionalnije korišćenje raketa.
Barak MX je u potpunosti kompatibilan sa radarima kompanije Elta Systems, takođe deo IAI grupacije. Slovačka je još u martu 2021. godine naručila 17 multifunkcionalnih 3D radara Elta kako bi zamenila zastarele sisteme iz doba Hladnog rata. Očekuje se da će domaća odbrambena industrija biti uključena u realizaciju projekta, jer je Izrael garantovao određeni nivo industrijske saradnje.
Iako nijedna članica NATO-a do sada nije imala Barak MX u operativnoj upotrebi, sistem je već ostvario nekoliko izvoznih uspeha. Indija ga koristi u mornarici, vazduhoplovstvu i kopnenim snagama, Maroko je potpisao ugovor 2022. godine, a Kolumbija je početkom ove godine potvrdila interesovanje. IAI je takođe ponudio sistem Australiji i u martu potpisao memorandum o razumevanju sa kompanijom Daronmont Technologies radi potencijalne saradnje.
Kupovinom Barak MX sistema, Slovačka ulazi u klub zemalja koje raspolažu višeslojnim, visokosofisticiranim PVO kapacitetima. Dodatnu težinu ovom potezu daje činjenica da je IAI nedavno potpisao ugovor o isporuci sistema Arrow 3 Nemačkoj, u okviru EU inicijative za izgradnju sveobuhvatnog, višeslojnog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane na kontinentu.
Slovačka poslednjih godina vodi izraženiju suverenističku politiku u energetskim i bezbednosnim pitanjima, često odstupajući od dominantne linije unutar EU i NATO-a. Takva pozicija Bratislave, posebno po pitanju sankcija, energetskih tokova i odnosa prema ratu u Ukrajini, izaziva tenzije unutar evropskih struktura moći.
Iako Bratislava nema konkretnog protivnika, jasno je da se zaštita energetskih objekata posmatra kroz prizmu šire regionalne nestabilnosti. Rat u susednoj Ukrajini i povećana upotreba dronova i raketnih sistema u regionu podigli su bezbednosni prag, što je dovelo do jačanja slovačkog PVO štita.
