Na prvi pogled, savremene strateške operacije deluju kao zatvoreni sistemi u kojima je sve sakriveno iza slojeva tajnosti. Međutim, poslednji izveštaj jedne kineske kompanije pokazuje da stvarnost izgleda drugačije. Nije potrebno imati špijune na terenu, dovoljno je pažljivo pratiti ono što vojske ne mogu u potpunosti da sakriju.
Privatna kineska firma MizarVision, specijalizovana za geoprostorne obaveštajne podatke, tvrdi da je uspela da „isprati“ američke bombarderske operacije iznad Irana tokom akcije poznate kao „Epska bes“. Njihova metoda nije bila klasična obaveštajna analiza, već nešto daleko jednostavnije, ali istovremeno i uznemirujuće efikasno.
Ključ nisu bili sami bombarderi, već avioni-tankeri.
Dok strateški bombarderi poput B-1, B-2 i B-52 rade sve da ostanu neprimetni, avioni za dopunu goriva u vazduhu, KC-135 i KC-46, nastavljaju da emituju svoje pozicije putem ADS-B signala. Ti podaci su javno dostupni i koriste se u civilnom vazduhoplovstvu. Upravo tu „slabu tačku“ MizarVision je pretvorio u alat za rekonstrukciju čitave operacije.
Njihova analiza pokazuje da se iz obrazaca kretanja tankera mogu izvući zaključci o pravcima kretanja bombardera, zonama delovanja i čak vremenskom rasporedu napada.
Američka strana je potvrdila obim operacije. Načelnik Združenog generalštaba, general Den Kejn, izjavio je da je izvedeno ukupno 62 bombarderske misije. U njima su učestvovala sva tri tipa američkih strateških bombardera, B-1, B-2 i B-52, što samo po sebi govori o obimu i ozbiljnosti operacije.
Prema dostupnim informacijama, B-1 su korišćeni za napade na iranske balističke kapacitete, dok su B-52 ciljali komandne i kontrolne strukture. B-2, kao najnaprednija platforma, korišćeni su za udare na najzaštićenije ciljeve, uključujući objekte povezane sa Korpusom islamske revolucionarne garde, gde su korišćene bombe za uništavanje bunkera.
MizarVision podelio čitavu operaciju u tri faze
Prva faza, između 1. i 5. marta, bila je faza pripreme. Podaci su bili ograničeni, ali je zabeleženo dopunjavanje goriva bombardera B-52 iznad Mediterana. Većina aktivnosti koncentrisala se iznad Izraela i istočnog Mediterana, što ukazuje na pokušaj uspostavljanja vazdušne nadmoći i logističke osnove za dalje operacije.
Druga faza, između 9. i 14. marta, pokazuje jasnu eskalaciju. Tankeri su primećeni iznad Saudijske Arabije i Persijskog zaliva, gde su podržavali misije bombardera B-1 i B-2. Jedan od ključnih trenutaka bio je 13. mart, kada je identifikovan tanker koji je operisao prema Saudijskoj Arabiji, što sugeriše da je upravo ta zemlja služila kao logističko čvorište za dopunu goriva.
Treća faza, između 15. i 17. marta, predstavlja vrhunac operacije. U tom periodu, aktivnosti dopune goriva zabeležene su čak i iznad Ormuskog moreuza. Istovremeno su uočeni i avioni za rano upozoravanje E-3C Sentry, što ukazuje na potpuno integrisan sistem, od izviđanja i kontrole, preko logistike, do samih udara.
U toj završnoj fazi, mete nisu bile samo kopnene. Napadnuti su i brodovi iranske mornarice, kao i objekti na ostrvu Harg, koje predstavlja ključnu tačku za iranski izvoz nafte. Time operacija dobija širi strateški okvir, jer se ne radi samo o vojnim ciljevima, već i o pritisku na energetsku infrastrukturu.
Važno je napomenuti da sama metoda analize ima ograničenja. Stručnjaci upozoravaju da izvođenje preciznih zaključaka iz kretanja tankera nosi visok stepen neizvesnosti. Međutim, činjenica da se obrasci mogu uopšte rekonstruisati otvara ozbiljno pitanje.
Koliko su savremene vojne operacije zaista skrivene?
MizarVision je u svojoj analizi koristio i alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, iako detalji o samom sistemu nisu objavljeni. Ono što jeste jasno jeste da se granica između civilno dostupnih podataka i vojne obaveštajne vrednosti ubrzano briše.
U praksi, to znači da više nije potrebno imati pristup poverljivim izvorima da bi se pratila velika vojna operacija. Dovoljno je znati gde da se gleda i kako da se povežu fragmenti podataka.
Operacija „Epska bes“ tako postaje primer ne samo vojne sile, već i nove realnosti u kojoj čak i najsofisticiranije misije ostavljaju tragove vidljive svima koji znaju da ih čitaju.
