Posle 53 godine čovek se ponovo otisnuo do Meseca. Eto povoda da se podsetimo prakse koja je vladala tokom misija Apolo XI do Apolo XIV, a to je karantin za kosmonaute koji su bili na površini Meseca. Ova reč, koja se nije skidala s ekrana tokom korone (ne povratila se), označava epidemiološku meru izolacije radi sprečavanja zaraze.
Kod nas se za takav prostor i postupak najpre koristila nemačka reč kontumac koja je (gle čuda) u potpuno neizmenjenom obliku prihvaćena (kontumaz). No i ona je došla iz latinskog (cuntumatia – prkos, neposlušnost, izolacija). Postupak je zasnovan na pretpostavci da je inkubacija zaraznih bolesti 40 dana.
Ni ovaj izraz (lat. quarantena) nije zasnovan na nauci ili iskustvu, već na biblijskim apokrifima koji tvrde da su i Mojsije i Isus živeli 40 dana u pustinji.
Od te izolacije nisu bili pošteđeni ni savremeni bogovi – kosmonauti koji su bili na Mesecu, inače po pravilu profesionalni borbeni piloti najviše klase. Projekat Apolo (Apollo – grčki bog svetlosti, pročanstva, poezije, muzike i isceljenja; sin Zevsa i Lete, brat Artemide) bio je veoma temeljno pripreman i na sve se mislilo.
Kod standardnih kosmičkih misija nije bilo opasnosti prenošenja neke nepoznate bakterije ili virusa jer su astronauti bili sve vreme u poznatom, sterilnom prostoru kosmičkog broda. Odlazak na Mesec bilo je nešto drugo. Niko nije znao šta se sve moglo nalaziti u prašini staroj milionima godina i zakačiti za skafandere ili modul, pa oprez nije bio višak.
NASA je naručila prenosni karantin (mobile quarantine facility – MQF). Osnovna konstrukcija je već postojala – prikolica Erstrim (Aistream). Reč je o vrlo popularnoj standardnoj turističkoj prikolici koju je proizvodila Thor Industries u Indijani i črsto se viđa na američkim putevima.
Mobilni karantin je korišćen u svrhe koje smo već opisali, a na njega su bili obavezni učesnici misija ”Apolo”. Nalazio se na nosaču aviona koji bi pokupio kapsulu s astronautima iz okeana. Posebno tretiranim koridorom oni bi iz kapsule prešli u karantinsku stanicu koja bi potom bila prebačena u Hjuston. Tamo bi astronauti proveli 21 dan u lunarnoj prijemnoj laboratoriji (Lunar Receiving Laboratory), u Centru za svemirske letelice s ljudskom posadom.
Postupak je važio ne samo za kosmonaute već i za doneseni materijal s Meseca, pa čak i za kosmički brod jer je on imao dodir s lunarnim modulom. Boravak od nekoliko dana u beživotnom, vakuum prostoru nije bio dovoljan opreznim stručnjacima NASA. U karantinskoj kapsuli vladali su optimalni uslovi za tronedeljni boravak pod nižim pritiskom i filtracijom vazduha.
Kako je kapsula nastala? U junu 1967. godine NASA je dodelila ugovor za projektovanje i izgradnju četiri komada. Posao je dobila kompanija Meplar (Meplar inc. Fols Čerč, Virdžinija). Glavni rukovodilac projekta bio je Lorens K. Elijason. U stanici su se nalazile prostorije za dnevni boravak, spavanje, toaletno-sanitarne potrebe kao i komunikaciona oprema. U prikolici su pored astronauta bili lekar i inžinjer.
Na prvom letu lekar je bio Vilijem Karpentije (William Carpentier, flight surgeon – specijalista vazduhoplovne hirurgije). Inžinjer, Džon Hirasaki (John Hirasaki), Japanac rođen u SAD, upravljao je svim sistemima kapsule. Karantin je ukinut posle misije Apolo XIV kada su se naučnici konačno uverili da ne preti opasnost od zaraze jer je Mesec potpuno sterilan.
Gde se nalaze kapsule?
- MQF003 je korišćena za Apolo XI. Izvesno vreme bila je izložena u Svemirsko-raketnom centru SAD (US Space & Rocket Center) u Hantsvilu, Alabama (Huntsville, Alabama). Trenutno se nalazi u Nacionalnom kosmičkom i vazduhoplovnom muzeju (National Air and Space Museum’s Steve F. Udvar-Hazy Center) u Virdžiniji.
- MQF002, karantin za posadu Apolo XII bio je preuređen za razne potrebe i nalazio se u blizini Meriona u Alabami. Sada se takođe nalazi u pomenutom Centru u Hantsvilu.
- MQF001. Baksuzni let Apolo XIII nije ju je ni koristio. Izvesno vreme kapsula je bila na korišćenju u Odeljenju za poljiprivredu SAD (United States Department of Agriculture). Ne zna se gde je trenutno izložena.
- MQF004 bila jeposlednja stanica karantinska stanica. Koristili su je kosmonauti s misije Apolo XIV. Danas se nalazi u muzeju nosača aviona Hornet (USS Hornet Museum) u Kaliforniji.
NASA je koristila i specijalno vozilo za prevoz posade. Ono je takođe bilo sterilno. U ranim fazama programa spejs šatlova korišćene su mobilne kabine ”Plane Mate” za direktan prevoz astronauta iz orbitera u prostorije za posadu. To vozilo je nastalo prepravkom standardnih aerodromskih autobusa koji su povučeni iz upotrebe izgradnjom ”mostova” na terminalima.
Konkretno vozilo je stiglo sa međunarodnog aerodroma Baltimor u Merilendu (Baltimore Wahshington International Trhurgood Marshall Airport) i korišćeno je prilikom sletanja šatlova u vazduhoplovnu bazu Edvards. Slično vozilo korišćeno je i u Svemirskom centru Kenedi za istu svrhu gde je podizano na drugi sprat da bi kosmonauti mogli direktno da se iskrcaju. Zaraza, kao što znamo, nije pretila samo s Meseca. Ispostavilo se da nam on i nije bio pretnja.
