Lunarna misija Artemis II, prvi let sa ljudskom posadom u okviru američkog programa povratka na Mesec posle više od pola veka, ulazi u svoju završnu fazu. Posle desetodnevnog putovanja koje je posadu odvelo dalje od Zemlje nego bilo koju ljudsku misiju još od Apola, kapsula Orion sada se nalazi na povratnoj putanji ka planeti.
Planirano je da se letelica spusti u Tihi okean, kod obale Kalifornije, u blizini San Dijega, 10. aprila u večernjim satima po američkom vremenu, odnosno u ranim jutarnjim satima narednog dana po evropskom (oko 01:07 u subotu ujutru po beogradskom). Ukoliko ne dođe do nepredviđenih problema, to će označiti uspešan završetak jedne od najambicioznijih svemirskih misija u novijoj istoriji.
Ipak, ključna faza tek predstoji.
Uprkos svim tehnološkim dostignućima, najopasniji deo svemirskog leta i dalje je povratak kroz Zemljinu atmosferu. Upravo u tom trenutku Orion će biti izložen ekstremnim uslovima koji ne ostavljaju prostor za grešku. Letelica će ući u atmosferu brzinom koja se procenjuje na oko 38.600 do 40.000 kilometara na čas, pretvarajući se u užareni objekat okružen plazmom.
Temperatura na spoljnim slojevima kapsule dostići će između 2.700 i 3.000 stepeni Celzijusa. U tim uslovima, gotovo sve zavisi od jednog sistema, toplotnog štita. Reč je o složenoj strukturi koja ima zadatak da apsorbuje i odbaci ogromnu količinu toplote, štiteći unutrašnjost kapsule i posadu.
Međutim, upravo taj ključni element nosi sa sobom određenu dozu neizvesnosti.
Tokom prethodne misije Artemis I, koja je bila bez posade i imala zadatak da testira sistem u realnim uslovima, zabeležena su neočekivana oštećenja toplotnog štita. Istraga je pokazala da je problem nastao zbog nepravilnog oslobađanja gasova iz spoljašnjeg sloja materijala, što je dovelo do povećanog pritiska i oštećenja površine.
Ovaj problem nije u potpunosti eliminisan pre lansiranja Artemis II. Letelica je već bila proizvedena i pripremljena za misiju, pa je NASA odlučila da ne menja dizajn, već da rizik ublaži promenom profila povratka.
Umesto standardnog „skokovitog“ ulaska u atmosferu, gde letelica privremeno izlazi iz gustih slojeva kako bi smanjila toplotno opterećenje, Orion će ovog puta koristiti strmiju i bržu putanju. Ideja je da se smanji ukupno vreme izloženosti ekstremnim temperaturama, iako to znači intenzivnije opterećenje u kraćem periodu.
Zamenik administratora NASA-e, Amit Kšatrija, naglasio je da je ovaj pristup pažljivo analiziran i da bi trebalo da omogući bezbedan povratak. Ipak, deo stručne javnosti ostaje skeptičan.
Bivši astronaut Čarli Kamarda javno je upozorio da problem sa toplotnim štitom podseća na obrasce koji su prethodili ranijim svemirskim nesrećama. U otvorenom pismu naveo je da organizacije često poveruju da razumeju problem pre nego što ga zaista reše, što može imati ozbiljne posledice.
Sa druge strane, rukovodstvo NASA izražava puno poverenje u sistem. Administrator Džared Isakman istakao je da su svi relevantni podaci analizirani i da je ključ uspeha u održavanju precizne putanje tokom ulaska u atmosferu.
Tokom ovog kritičnog perioda, koji traje manje od 15 minuta, posada će biti izložena ubrzanju od gotovo četiri puta većem od Zemljine gravitacije. Istovremeno, komunikacija sa kapsulom biće prekinuta zbog stvaranja plazme oko letelice, fenomena koji blokira radio-talase.
To je trenutak potpune tišine, kada kontrolori leta ne mogu da komuniciraju sa posadom i moraju da se oslone isključivo na proračune i praćenje putanje.
Kako se kapsula bude spuštala, brzina će postepeno opadati. Na visini od približno 1.800 metara aktiviraće se sistem padobrana. Tri glavna padobrana usporiće Orion na oko 30 do 32 kilometra na čas pre kontakta sa površinom okeana.
U toj završnoj fazi, odgovornost prelazi sa inženjera i kontrolora leta na spasilačke timove koji čekaju u zoni sletanja.
Misija Artemis II već je ispunila niz ciljeva. Posada je uspešno izvršila let oko Meseca, demonstrirala funkcionalnost ključnih sistema i potvrdila da je povratak ljudi u duboki svemir tehnički ostvariv.
Ipak, konačna ocena zavisi od poslednjih minuta.
U istoriji svemirskih letova, upravo je povratak često bio najkritičniji trenutak. Bez obzira na to koliko je misija bila uspešna u prethodnim fazama, završnica uvek nosi najveći rizik.
U narednim satovima, sve će se svesti na preciznost, izdržljivost materijala i tačnost odluka donetih mnogo pre nego što je kapsula napustila Zemlju.
Ako Orion bezbedno sleti, Artemis II će ući u istoriju kao ključni korak ka trajnom povratku ljudi na Mesec. Ako ne, ova misija će postati podsetnik da granica između uspeha i katastrofe u svemiru ostaje izuzetno tanka.
I kaže “U narednim satovima” 🙂