Hezbolah je 5. aprila saopštio da je obalskom krstarećom raketom gađao izraelski ratni brod koji se nalazio 68 nautičkih milja od obale Libana, uz tvrdnju da se brod spremao za napade na libansku teritoriju i da je ostvaren direktan pogodak. To je bila prva takva javna tvrdnja grupe od početka novog talasa sukoba na libansko-izraelskom pravcu, koji se razvio nakon što su američko-izraelske snage napale Iran.
U prvim satima posle saopštenja, izraelska vojska je, prema navodima AFP-a koje su preneli regionalni mediji, odgovorila da „nije svesna“ takvog napada. Time je ostao otvoren prostor između tvrdnje Hezbolaha i zvaničnog izraelskog stava, bez potvrde o šteti, vrsti pogođenog plovila ili identitetu mete.
Kasnije tokom dana pojavila se nova verzija događaja. Izraelski Kanal 14, pozivajući se na preliminarne procene, izneo je tvrdnju da projektil možda nije pogodio izraelski, već britanski ratni brod, i da ga je Hezbolah navodno pomešao sa izraelskim plovilom. Prema toj verziji britanski brod bio oko 70 nautičkih milja od obale Libana i da je možda pretrpeo oštećenja. Kanal 14 je saopštio kako je pogođeno zapravo britansko, a ne izraelsko plovilo.
U britanskim medijima ubrzo su se pojavila imena dva moguća broda koja su u tom trenutku bila predmet spekulacija, razarač HMS Dragon i desantni brod RFA Lyme Bay. Međutim, britanske vlasti nisu potvrdile da je bilo koje od tih plovila pogođeno. Britanski LBC je objavio da izvori iz britanskih vlasti tvrde da izveštaji o tome da je britanski ratni brod u Mediteranu pogođen raketom Hezbolaha nisu tačni. Iako je neosporno da je HMS Dragon zaista u regionu, britanski mediji tvrde da nije bio napadnut niti pogođen.
Zbog toga za sada nije jasno da li se radi o istom događaju koji je Hezbolah predstavio kao napad na izraelski brod, a koji je izraelski Kanal 14 naknadno interpretirao kao mogući pogodak britanskog plovila usled pogrešne identifikacije, ili je u pitanju medijska verzija istog incidenta bez nezavisne potvrde sa terena. Dostupni javni izvori za sada ne pokazuju da je postojao drugi, odvojen potvrđeni napad.
Sam Hezbolah u svom saopštenju koje smo preneli nije uopšte pominjao britanski brod. Grupa je isključivo tvrdila da je gađala izraelski ratni brod, i to obalskom krstarećom raketom posle višesatnog praćenja cilja. Verovatno upotrebljeno sredstvo je raketa „Nur“, iranska verzija kineskog C-802, sa aktivnim radarskim tragačem u završnoj fazi leta.
Pomorska dimenzija ove priče brzo je privukla pažnju i zbog istorijskog iskustva iz 2006. godine, kada je Hezbolah pogodio izraelsku korvetu INS Hanit protivbrodskom raketom, pri čemu su poginula četiri člana posade. Novi navodi zato su odmah otvorili pitanje da li je grupa i dalje sačuvala deo svojih protivbrodskih kapaciteta za upotrebu u istočnom Mediteranu.
Britanski razarač HMS Dragon je još ranije bio upućen u istočni Mediteran kao deo britanskog vojnog mešanja posle rasta tenzija u regionu. Rojters je još 10. marta izvestio da je HMS Dragon, razarač tipa 45 opremljen sistemom protivvazdušne odbrane Sea Viper, krenuo ka istočnom Mediteranu radi jačanja zaštite britanskih interesa i baze Akrotiri na Kipru. Druga britnaska glasila poput Gardijana su početkom marta takođe pisala o slanju HMS Dragon i dva helikoptera Wildcat ka Kipru u okviru pojačanih mera odbrane.
Upravo zbog prisustva tog broda u regionu, njegova uloga je kasnije ušla u spekulacije posle tvrdnje Kanala 14. Ali do trenutka objavljivanja ovih izveštaja nije postojala zvanična britanska potvrda o pogotku, šteti ili povlačenju HMS Dragon sa položaja zbog raketnog udara. Londonski Telegraph je, prema sekundarnim prenošenjima, kasnije objavio da HMS Dragon nije oštećen, dok su drugi britanski izvori nastavili da demantuju priču o uspešnom napadu na britansko plovilo.
Tako se trenutno u opticaju nalaze tri paralelne verzije iste epizode: Hezbolah tvrdi da je pogodio izraelski ratni brod, izraelski Kanal 14 sugeriše da je greškom pogođen britanski brod, dok britanski izvori tvrde da njihov brod nije bio ni napadnut ni pogođen. Do objavljivanja konkretnih dokaza, snimaka ili potvrde sa bilo koje strane, identitet mete i obim eventualne štete ostaju potpuno nejasni.
Ukoliko je pogodak bio stvaran, onda se sada preko kontradiktornih curenja i demantija pravi informativna magla da se priča gurne pod tepih. U pitanju bi mogao biti klasičan teren za službe, vojnu cenzuru i kontrolu štete, gde se informacija razvodnjava dok incident ne izgubi političku težinu. U takvim situacijama često nije cilj da se plasira jedna savršena laž, nego da se proizvede dovoljno verzija priče da javnost više ne zna šta da prati.
