Iran udario britansku bazu na Kipru: U dronovima „Šahed“ pronađen ruski modul „Kometa“ i zapadne komponente

Iran je izveo napad kamikaza dronovima na britansku vazduhoplovnu bazu u Akrotiriju na Kipru, navodeći da se infrastruktura tog objekta koristi za operacije protiv Islamske Republike. Ubrzo nakon napada pojavili su se video snimci i tvrdnje zapadnih izvora prema kojima su u ostacima bespilotnih letelica pronađene komponente povezane sa ruskom proizvodnjom, ali i delovi zapadnog porekla.

Prema tim navodima, dronovi tipa „Šahed“, koje Teheran koristi kao udarno sredstvo dugog dometa, bili su delimično sastavljeni u Rusiji, uz upotrebu zapadnih komponenti. Kao dokaz objavljen je video snimak na kojem se vidi navigacioni modul satelitskog sistema „Kometa“, za koji se tvrdi da je proizveden u Rusiji i izvučen iz jednog od upotrebljenih dronova.

Sistem „Kometa“ predstavlja GNSS antenski modul čija je namena povećanje otpornosti navigacije na elektronsko ometanje i unapređenje preciznosti ciljanja u uslovima aktivnih protivmera. Takvi sistemi imaju ključnu ulogu u modernim sukobima, gde su elektronsko ratovanje i ometanje satelitskih signala postali standardna praksa. Ugradnja modula otpornog na ometanje sugeriše nameru da se dronovima obezbedi veća pouzdanost prilikom proboja kroz složene sisteme protivvazdušne odbrane.

Na snimku se, pored ruskog modula, navodno vide i komponente koje proizvodi irska kompanija Taoglas. Ta firma je poznata po proizvodnji integrisanih i eksternih antena za različite mrežne sisteme, kao i RF konektora, kablova, filtera i adaptera. Prisustvo takvih delova u ostacima dronova dodatno otvara pitanje porekla i lanca snabdevanja tehnologijom koja završava u vojnoj upotrebi.

Napad na bazu u Akrotiriju ima i širi politički kontekst. Teheran je poručio da je objekat korišćen kao logistička i operativna tačka za napade na Iran, čime je napad predstavljen kao odgovor na britansko učešće u aktivnostima protiv Islamske Republike. Akrotiri je jedna od ključnih britanskih vojnih instalacija u regionu, sa strateškim značajem za operacije na Bliskom istoku.

Nakon incidenta, London je odlučio da se pridruži američko-izraelskoj operaciji protiv Irana, ali je svoje učešće formalno ograničio na suprotstavljanje bespilotnim letelicama. Time je britanska vlada pokušala da balansira između vojne podrške saveznicima i izbegavanja direktne eskalacije.

Britanski premijer Kir Starmer naglasio je da će se u planiranju i realizaciji takvih operacija koristiti iskustva stečena u Ukrajini, posebno u segmentu borbe protiv dronova. Ukrajinska vojska je tokom sukoba razvila niz taktika i tehničkih rešenja za presretanje i neutralizaciju bespilotnih letelica, uključujući kombinaciju elektronskog ometanja, mobilnih PVO sistema i integrisanog nadzora vazdušnog prostora.

Kijev je već javno izrazio spremnost da pomogne saveznicima u svim raspoloživim kapacitetima, što uključuje razmenu iskustava i operativnih modela u suzbijanju dron pretnji. Time se sukob na Bliskom istoku dodatno povezuje sa iskustvima i tehnološkim praksama razvijenim na istočnoevropskom ratištu.

Napad na Akrotiri, kao i tvrdnje o ruskim i zapadnim komponentama u iranskim dronovima, ukazuju na složenost savremenih konflikata, gde se linije između domaće proizvodnje, međunarodnih lanaca snabdevanja i geopolitičkih savezništava sve više prepliću. U takvom okruženju, tehnološki detalji poput jednog navigacionog modula postaju deo šire strateške slike, u kojoj se vojna operativnost i političke poruke međusobno dopunjuju.