Orion juri ka Mesecu, a posada već rešila prve kvarove: Artemis II sve bliži Mesecu

Američka letelica sa ljudskom posadom Orion sada je zaista na putu ka Mesecu. Posle uspešno izvedenog ključnog motornog paljenja za izlazak na translunarnu putanju, misija Artemis II napustila je fazu orbitalnih priprema i ušla u deo leta koji će posadu odvesti ka Mesečevoj sferi gravitacionog uticaja. NASA je potvrdila da je manevar izvršen po planu, čime je četvoročlana posada postala prva ljudska ekipa koja je napustila Zemljinu orbitu još od Apola 17 iz 1972. godine.

Prema NASA-i, glavni motor evropskog servisnog modula radio je tokom translunarnog potiska dovoljno dugo da Orion izađe iz svoje visoko eliptične Zemljine orbite i krene ka Mesecu. Taj manevar je izveden oko 26 sati posle lansiranja, trajao je manje od šest minuta. Time je misija prešla u pravu operativnu proveru kompletnog sistema za let ljudi u duboki svemir.

Posadu čine Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Kanađanin Džeremi Hansen. Sama posada nosi neke stvari ranije nezabeležene, piše Rojters: Koh je prva žena koja leti izvan niske Zemljine orbite, Glover prvi Afroamerikanac u misiji ka Mesecu, a Hansen prvi Kanađanin na ovakvom letu. Ipak, pažnja bi trebala da se usmeri manje na ovakve simbolike, a više na to kako se Orion ponaša sa ljudima unutra dok se udaljava od Zemlje.

Prvi veliki manevar je uspeo, ali posao tek počinje

Pre nego što je Orion krenuo ka Mesecu, posada je tokom prvog dana morala da prođe niz procedura koje se retko vide u kratkim medijskim izveštajima, ali upravo one nose najveću tehničku težinu. NASA navodi da su astronauti obavili demonstraciju bliskih operacija, ručno upravljali Orionom u odnosu na stepen rakete ICPS posle razdvajanja i proveravali rad ključnih sistema za navigaciju i upravljanje. Paralelno su izvedena i ranija podizanja apogeja i perigeja, manevari koji su pripremili letelicu za konačni izlazak iz Zemljine orbite.

Drugim rečima, put ka Mesecu nije bio jedna jedina „velika komanda“, već čitav lanac precizno odmjerenih koraka. Tek kada su svi ti prethodni manevri i provere prošli bez ozbiljnih odstupanja, Kontrola misije je dala zeleno svetlo za translunarno ubrzanje. Upravo zato NASA ovaj deo misije tretira kao ključni filter za sve što će uslediti kasnije u programu Artemis.

Orion je na putu, a kvarovi su takođe tu

Podsetimo, Artemis II je i ranije više puta odlagan. U prethodnim fazama programa u javnosti su pominjani problemi sa toplotnim štitom, curenjem i sistemima rakete i kapsule, što je već formiralo percepciju da je ovaj let rezultat dugog niza tehničkih korekcija i pomeranja rokova. Upravo zato su prve smetnje posle uspešnog poletanja odmah privukle veliku pažnju, iako ih NASA za sada tretira kao rešive i ograničene incidente u ranoj fazi leta.

Istorijski let nije prošao bez problema. Već tokom ranih sati misije pojavile su se smetnje u komunikaciji i kvar na sanitarnom sistemu. NASA je prethodno saopštila da je posada prijavila signalno upozorenje na toaletu, a da su astronauti i timovi na Zemlji kasnije uspeli da vrate sistem u normalan rad. Kvar je bio vezan za kontrolnu jedinicu i ventilator unutar sistema za upravljanje otpadom.  

To nije bio jedini tehnički zastoj. Reuters je preneo i da je komandant Vajzman prijavio problem sa aplikacijom Microsoft Outlook na uređajima koje posada koristi za pristup priručnicima, porukama i internim procedurama. Problem je otklonjen uz pomoć Kontrole misije, ali je ceo incident dodatno pokazao koliko je važno da i banalni softverski alati rade besprekorno kada se letelica već nalazi na putu van Zemljine orbite.

Uz to, misija je već ranije imala i privremeni prekid glasovne komunikacije neposredno po ulasku u orbitu. Taj problem je rešen brzo, ali je poslužio kao prvi podsetnik da će Artemis II, uprkos velikoj pripremi i pažnji javnosti, biti misija puna malih testova izdržljivosti i za tehniku i za ljude.

Kako posada sada živi u Orionu

Do 3. aprila ujutru pojavili su se i prvi zanimljivi detalji o tome kako četvoro astronauta funkcionišu u skučenom prostoru kapsule. Zbog ograničene zapremine kabine, spavanje u Orionu izgleda daleko neobičnije nego u popularnim predstavama o svemirskim misijama. Prema medijskim izveštajima, Kristina Koh spava okačena u delu tunela „kao slepi miš“, dok su ostali članovi posade morali da pronađu improvizovana mesta između opreme i unutrašnjih struktura kapsule.

Taj detalj možda deluje trivijalno, ali je zapravo važan za razumevanje celog leta. Orion nije komforna orbitalna stanica, već radna kapsula za duboki svemir. Sve u njoj je kompromis između mase, sigurnosti, autonomije i prostora za posadu. Artemis II je upravo zato toliko važan, jer prvi put proverava kako se četvoro ljudi stvarno snalaze u takvom okruženju tokom višednevnog leta van zaštitnog pojasa niske orbite.

Slede pogledi i testovi

Posada je već počela da šalje prve utiske sa puta. Reuters prenosi da su astronauti posmatrali osvetljenu Zemlju, sve kontinente odjednom, pa čak i polarnu svetlost. Džeremi Hansen je taj prizor opisao kao fenomenalan, dok je Vajzman govorio o tome koliko je teško fotografisati Zemlju koja se sve više smanjuje dok Orion ubrzava ka Mesecu. Upravo ti vizuelni trenuci sada postaju dodatni deo istorijske dimenzije misije.

Ako plan ostane nepromenjen, Orion bi 6. aprila trebalo da prođe pored Meseca i uvede posadu u fazu u kojoj će uživo posmatrati njegovu daleku stranu. NASA i ESA već su naglasile da će taj deo leta biti posebno važan, ne samo vizuelno i simbolički, već i operativno, jer će tada biti testirani komunikacioni, navigacioni i proceduralni režimi u najosetljivijem delu cislunarnog profila.

Mediji koji prate misiju navode i da bi Artemis II u svojoj najudaljenijoj tački mogao da ode dalje nego bilo koja prethodna ljudska misija, čime bi nadmašio rekord Apola 13. To znači da se Orion ne kreće samo ka Mesecu, već i ka novom rekordu ljudske udaljenosti od Zemlje.  

Zašto ovaj let ne izaziva dovoljno interesovanje javnosti?

Budimo realni, posle 54 godine Amerika pokazuje da nije sposobna da vrati čoveka na Mesec, već tek sada proverava da li kapsula, veza ili toalet mogu da izdrže put i tu je suština cele priče koju NASA pokušava da upakuje kao istorijsko dostignuće. Nakon više od pola veka pauze, uz sav narativ o novim tehnologijama, privatnim kompanijama, digitalnoj revoluciji i svemirskoj renesansi, Sjedinjene Države još nisu vratile čoveka na površinu Meseca.

Umesto velikog povratka, svet za sada gleda dug i skup međukorak, let bez sletanja, skučen Orion, kvar na toaletu, prekid komunikacije i rutinsko testiranje sistema koji su odavno mogli da budu prevaziđena faza, a ne glavna vest 2026. godine. Zato je i globalno interesovanje mlako.

Nije problem u tome što je misija tehnički nevažna, već u tome što posle 54 godine ovo uopšte ne izgleda kao civilizacijski skok, već kao oprezno i preskupo dokazivanje da osnovne stvari uopšte funkcionišu. U eri u kojoj se govori o kolonijama, nuklearnim bazama na Mesecu i putu ka Marsu, NASA se i dalje nalazi u tački u kojoj tek proverava da li kapsula, posada i sanitarni sistem mogu da izdrže put do lunarne orbite. To nije slika trijumfa, to je slika koliko se dugo tapka u mestu dok se javnosti prodaje priča o velikom povratku.

Artemis II nema zadatak da sleti na površinu Meseca, ali ipak nosi drugačiju vrstu težine i to se mora priznati. Ovo je prva potpuna proba za ljudsku posadu, za Orion kao sistem za duboki svemir i za proceduru koju će NASA kasnije morati da koristi kao osnovu za Artemis III i buduća sletanja. Svaki sat ovog leta sada proverava rad životne podrške, termalne kontrole, energetskih podsistema, komunikacija, rutine posade i sposobnosti da se tehnički problemi rešavaju u hodu.