Japan očigledno ulazi u novu fazu vojnog planiranja na Pacifiku, a poruka koja stiže iz Tokija više nije nimalo dvosmislena. Vlasti razmatraju strategiju u kojoj bi ključnu ulogu imala flota dronova-kamikaza, uz masovnu upotrebu jeftinijih raketa dugog dometa, kao deo nove doktrine odvraćanja protiv onoga što japanska država naziva svojim „neprijateljima“.
Prema pisanju japanskog lista Jomiuri, vlada planira da novu strategiju zasnuje na složenim napadima u kojima bi prvo bili korišćeni dronovi za probijanje protivničke protivvazdušne odbrane, a zatim bi usledilo lansiranje raketa na već oslabljene ciljeve. Tokio ne razmišlja više samo o klasičnoj odbrani, već o modelu masovnog zasićenja, jeftinijem, bržem i opasnijem po protivnika.
Suština njihovog koncepta je već viđena u ukrajinskom i iranskom sukobu. Dronovi-kamikaze ne bi bili tek dodatak postojećem arsenalu, već prvi talas udara. Njihov zadatak bio bi da zaguše i iscrpe protivničke sisteme PVO, otvore rupe u zaštitnom sloju i pripreme teren za drugi talas, raketni udar na komandne tačke, baze, piste, radarske stanice i druge ključne mete.
Japanski mediji navode da se razmatra i širenje platformi sa kojih bi takvi sistemi mogli da budu lansirani. To znači da Tokio ne želi da ih ograniči samo na kopnene jedinice. Novi tipovi bespilotnih letelica trebalo bi da se koriste i iz aviona, sa podmornica, kao i kroz sisteme koji mogu autonomno da deluju iznad ili ispod površine mora. Time bi Japan dobio mnogo fleksibilniji udarni paket, sposoban da deluje iz više pravaca i da protivniku oteža otkrivanje glavne ose napada.
Naravno, odmah se nameće ključno pitanje, koga Japan danas zaista vidi kao glavnog protivnika?
Sudeći prema japanskim medijima i širem političko-bezbednosnom okviru, nova strategija je pre svega usmerena prema Kini. U Tokiju već duže vreme „raste zabrinutost“ zbog kineskih vojnih kapaciteta, posebno u vazdušnom, pomorskom i raketnom domenu, a razvoj bespilotnih sistema uklapa se u pokušaj Japana da pronađe odgovor na mnogo brojnijeg i industrijski nadmoćnijeg protivnika.
Priča se tu ne završava. Rusija nije nestala iz japanskih bezbednosnih dokumenata. Naprotiv, takozvana „ruska pretnja“ i dalje ostaje prisutna u japanskoj Beloj knjizi, uprkos tome što Tokio u isto vreme pokušava da održava praktične kontakte sa Moskvom, posebno kada je reč o energiji i regionalnoj stabilnosti. U japanskom pristupu, kao i mnogo puta do sada, jedno očigledno ne isključuje drugo, ekonomski razgovor i vojno planiranje teku paralelno.
Upravo zato ova nova strategija ne treba da se čita usko, samo kao odgovor na jedno krizno žarište. Mnogo je realnije tumačiti je kao deo šire transformacije japanske vojske, u kojoj Tokio pokušava da razvije sposobnosti za udar i odvraćanje u više pravaca, protiv više protivnika i u mnogo složenijem regionalnom okruženju nego ranije.
Posebno je zanimljivo što se Japan sve više okreće upravo kombinaciji jeftinih i masovnih sredstava. To pokazuje da i u Tokiju vide ono što je već uveliko postalo očigledno na modernim ratištima, skupi i mali arsenali više nisu dovoljni kada se rat vodi kroz zasićenje, dronove, talase udara i konstantan pritisak na PVO. U takvoj logici, broj, cena i sposobnost brzog lansiranja postaju jednako važni kao i sama sofisticiranost sistema.
Japan pokušava da spoji visoku tehnologiju sa logikom masovne potrošnje sredstava. To je velika promena za državu koja je decenijama gradila sliku veoma ograničene vojne uloge i strogo defanzivnog pristupa.
Ukoliko dronovi-kamikaze postanu sastavni deo japanske vojne doktrine, to će značiti da se na Pacifiku stvara nova udarna arhitektura, zasnovana na kombinaciji autonomnih sistema, raketa i sposobnosti napada iz više domena, sa kopna, iz vazduha, sa mora i ispod njega.
Simbolika cele priče je posebno upečatljiva. Zemlja koja je istorijski vezana za pojam kamikaza, i koja je upravo tom logikom samouništenja napadala Sjedinjene Države, danas od Vašingtona praktično dobija odrešene ruke za tehnološki povratak iste ideje, samo u novom, bespilotnom i digitalnom obliku.
Ovoga puta ne sa pilotima, već sa autonomnim sistemima koji treba da otvore put za širi udar. Pri tome mnogi, jer im to politički odgovara, uredno zaboravljaju kakva je fanatičnost stajala iza samog nastanka pojmova poput kamikaza.
