NaslovnaNovostiArtemis II uspešno poleteo ka Mesecu: NASA posle 54 godine ponovo poslala...
artemis ii
artemis ii
Novosti

Artemis II uspešno poleteo ka Mesecu: NASA posle 54 godine ponovo poslala ljude u duboki svemir

Autor: oruzjeonline
1

Američka svemirska agencija NASA uspešno je lansirala misiju Artemis II, prvi let sa ljudskom posadom ka Mesecu još od Apola 17 iz decembra 1972. godine. Posada u sastavu Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen poletela je iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi na vrhu superteške rakete Space Launch System, dok je kapsula Orion započela putanju koja će je odvesti do Mesečeve okoline i vratiti nazad ka Zemlji. Time je otvoreno novo poglavlje američkog programa za ljudski povratak u cislunarni prostor, ali ovog puta u mnogo složenijem tehnološkom, političkom i industrijskom okruženju nego u eri Apola.

Za NASA-u ovo nije samo simboličan povratak na stazu ka Mesecu, već najvažnija operativna provera čitave arhitekture lunarnog programa pre buduće misije sletanja. Artemis II nema zadatak da spusti ljude na površinu, ali upravo zato nosi drugu vrstu težine, mora da potvrdi da raketa, kapsula, sistemi za održavanje života, navigacija, komunikacije, termička zaštita, energetski podsistemi i upravljanje posadom mogu da funkcionišu u realnim uslovima misije izvan niske Zemljine orbite.

Poletanje je proteklo po planu i bez ozbiljnijih odstupanja u ključnim fazama leta. Posle paljenja četiri glavna RS-25 motora centralnog stepena i dva bočna čvrsta raketna buster motora, sistem je razvio potisak dovoljan da gotovo stometarsku raketu odvoji od rampe 39B i uvede je u standardni profil penjanja. U prvim minutima leta, kao i kod svakog sistema ove klase, najkritičniji deo bio je prolazak kroz oblast maksimalnog aerodinamičkog opterećenja, takozvani Max Q, nakon čega je usledilo planirano odbacivanje boostera i nastavak rada centralnog stepena.

Za ljubitelje kosmonautike i inženjerske detalje, upravo je taj deo misije od posebnog značaja. Space Launch System jeste naslednik pojedinih tehnologija iz ere Spejs šatla, ali u ovoj konfiguraciji predstavlja sasvim drugačiji nosač. Četiri motora RS-25, nekada korišćena na orbiterima, sada rade u profilu prilagođenom jednokratnom superteškom sistemu, dok bočni bustere nose produženi impuls u odnosu na starije varijante. Kombinacija ovih elemenata daje SLS-u sposobnost da podigne Orion i prateći servisni modul na putanju pogodnu za translunarni let, što je osnovni razlog zbog kojeg je ova raketa i dalje centralna osa programa Artemis uprkos kritikama zbog cene i složenosti.

Nakon izlaska iz najgušćih slojeva atmosfere i završetka rada centralnog stepena, Orion je prešao u sledeću fazu profila misije. U tom trenutku pažnja se sa same rakete prirodno pomera na letelicu i njenu posadu. Orion nije projektovan kao „udobna“ kapsula u komercijalnom smislu, već kao robustan transportni sistem za duboki svemir. Njegova unutrašnja zapremina mora da pomiri ograničenja mase, energetske efikasnosti, zaštite posade i autonomije. To znači da će četvoročlana posada narednih dana živeti i raditi u ograničenom prostoru, uz strogo definisane operativne procedure i precizno planiranu potrošnju resursa.

artemis II
artemis II

Tu počinje pravi tehnički smisao Artemis II. Posada sada ne leti samo „oko Meseca“, već praktično sprovodi prvu kopletnu ljudsku validaciju sistema koji treba da postane osnovna američka kapija ka dubokom svemiru. To uključuje proveru ECLSS sistema za održavanje životne sredine, dakle upravljanje kiseonikom, ugljen-dioksidom, temperaturom, vlagom, pritiskom u kabini i cirkulacijom vazduha, zatim rad energetskog sistema, upravljanje letelicom u slobodnom letu, ponašanje računarskih i navigacionih podsistema, kao i ukupnu ergonomiju misije u režimu koji je kvalitativno drugačiji od boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Jedan od najvažnijih aspekata cele ekspedicije biće izloženost uslovima dubokog svemira. Za razliku od ISS-a, koji se nalazi unutar zaštitnog omotača Zemljinog magnetnog polja, Orion sa posadom ulazi u sredinu sa znatno većim uticajem kosmičkog zračenja i daleko manjim mogućnostima neposredne pomoći. To je razlog zbog kojeg Artemis II predstavlja presudnu fazu između probnog bespilotnog leta i budućeg pokušaja sletanja. Dok je Artemis I pokazao da kapsula može da preleti zadatu putanju i preživi povratak, Artemis II sada treba da potvrdi da isti taj sistem može da održi i zaštiti i ljudsku posadu tokom cele misije.

Još jedna velika stvar koju će entuzijasti pažljivo pratiti jeste profil putanje. Orion ne ide ka Mesecu po prostoj „približi se, obiđi, vrati se“ šemi. Putanja je pažljivo projektovana kako bi se maksimalno iskoristili gravitacioni uslovi i raspoloživa energija sistema. Letelica će izvršiti složeni translunarni profil, obletanje Meseca bez sletanja i povratak po putanji koja testira ono što će kasnije biti osnova za redovne cislunarne misije. U takvom letu posebno su važne korekcije putanje, preciznost navigacije i stabilnost komunikacionog lanca sa Zemljom.

Na nivou programa, uspešno lansiranje Artemis II sada momentalno menja i političku atmosferu oko NASA-e. Posle višegodišnjih odlaganja, rasta troškova i neizvesnosti oko sledećih faza programa, Vašington sada konačno ima opipljiv rezultat koji može da pokaže javnosti i partnerima. To je posebno važno jer je Artemis zamišljen ne samo kao američki projekat, već kao šira platforma za savezničko prisustvo na Mesecu. U tom smislu, prisustvo kanađanina Džeremija Hansena na ovoj misiji nije kurtoazni detalj, već deo arhitekture u kojoj NASA povezuje sopstveni lunarni program sa Kanadom, Evropom i Japanom.

Kristina Koh ovim letom ulazi u istoriju kao prva žena koja odlazi izvan niske Zemljine orbite, dok Viktor Glover postaje prvi crni astronaut u takvoj misiji ka Mesecu. Rid Vajzman, kao komandant, nosi glavni teret ukupnog operativnog ritma posade, a Hansen simbolizuje širenje lunarnog programa van isključivo američkog okvira. Ali za tehnički deo publike daleko je važnije to što će četvoročlani tim sada biti prvi koji proverava kako se Orion ponaša sa punim ljudskim opterećenjem, u stvarnom režimu rada, van zaštitne zone orbite oko Zemlje.

U programskom smislu, svaki sat ove misije sada direktno utiče na ono što će slediti sa Artemis III. Naredna misija, koja bi trebalo da vrati ljude na površinu Meseca, zavisi ne samo od uspeha Oriona i SLS-a, već i od čitavog niza drugih elemenata, pre svega od lunarnog modula Starship kompanije SpaceX, novih svemirskih odela koja razvija Axiom Space i od logističke i finansijske održivosti čitavog programa. Ali bez uspešnog Artemis II leta, sve te naredne faze ostale bi samo planovi i rokovi na papiru. Sada, posle uspešnog poletanja, prvi i najvažniji prag je pređen.

Treba imati na umu i širu stratešku dimenziju. Povratak Amerike ka Mesecu više nije samo pitanje prestiža i nauke, već i pitanje dugoročnog pozicioniranja u novoj fazi svemirske trke. Kina ubrzano razvija sopstveni program za ljudsko sletanje na Mesec do oko 2030. godine, Indija sve otvorenije širi lunarne ambicije, Japan i Evropa traže mesto u narednoj fazi cislunarne infrastrukture, dok se u svemirskom sektoru sve ozbiljnije govori i o industrijskom, energetskom i komunikacionom značaju budućeg prisustva na južnom polu Meseca. U tom kontekstu, Artemis II nije samo uspešno lansiranje, već signal da SAD još mogu da izvedu kompleksnu ljudsku misiju daleko van orbite i da i dalje žele da vode.

Za samu NASA-u, naredni sati i dani sada su možda i važniji od samog spektakla poletanja. Inženjeri i kontrola leta prateće svaki parametar, od ponašanja solarnih panela i termalnih režima servisnog modula, do mikrovibracija, opterećenja konstrukcije, rada sistema za reciklažu vazduha i vode, telemetrijskih odstupanja i raspoloživosti rezervnih režima. U takvim misijama „uspešno lansiranje“ je samo prvi korak. Pravi uspeh zavisi od toga da svi ključni podsistemi potvrde projektovane margine rada kroz čitav profil misije, uključujući povratak kroz atmosferu pri brzinama koje se ne mogu porediti sa povratkom iz niske orbite.

U tom smislu, Artemis II je mnogo ozbiljnija misija nego što se na prvi pogled čini. Ona nema dramu sletanja, nema zastavu na površini i nema direktni televizijski kadar ljudskog koraka po Mesecu. Upravo zato što nema takvu vizuelnu kulminaciju, cela njena težina leži u inženjerskoj proveri i operativnoj disciplini. Ako Orion i njegova posada prođu ovu misiju bez većih problema, NASA neće samo zatvoriti 54 godine dugu prazninu, već će steći osnov da mnogo sigurnije uđe u sledeću fazu, stvarni pokušaj povratka ljudi na lunarno tlo.

Pravno upozorenje Zabranjeno je preuzimanje, prenošenje i objavljivanje teksta bez navođenja OružjeOnline kao izvora i postavljanja linka ka originalnom tekstu.

1 KOMENTAR

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave