Jedna fotografija objavljena na kanalu američke Centralne komande otvorila je pitanje koje bi moglo imati mnogo ozbiljnije posledice nego što je Pentagon verovatno planirao. Reč je o snimku bombardera B-52 Stratofortress tokom dopune gorivom u vazduhu, ali pažnja analitičara nije ostala na samom avionu, već na detaljima koji su, po svemu sudeći, otkrili sa kog aerodroma je letelica poletela ka napadima na Iran.
Prema tvrdnjama koje su se odmah pojavile nakon objave, stručnjaci su brzo identifikovali lokaciju sa koje je bombarder mogao da poleti. Po toj proceni, radi se o aerodromu udaljenom oko 240 kilometara od Rijada i manje od 400 kilometara od iranske obale. Ako je ta identifikacija tačna, to znači da su Sjedinjene Države mnogo bliže iranskom prostoru nego što se ranije verovalo i da deo njihove vazdušne kampanje ne polazi iz duboke pozadine, već iz tačke koja je sama po sebi vrlo osetljiva.
Podsetimo, ukoliko B-52 poleti sa velikim borbenim teretom, planeri misije često ne žele da na poletanju kombinuju baš svaki maksimum odjednom, gorivo do vrha, maksimalan teret, dužinu leta, rezervu za manevrisanje i sve bezbednosne margine. Zato se misija ponekad organizuje tako što avion poleti sa dovoljno goriva za bezbedno uzletanje i dolazak do zone dopune, nosi veliki teret naoružanja, a onda vrlo rano u letu uzima dodatno gorivo iz tankera i ulazi u ostatak misije „pun do vrha“.
Takva taktika donosi lakše i bezbednije poletanje, manje opterećenje piste i same letelice u najkritičnijoj fazi leta, veću fleksibilnost za dalji profil misije kao i više raspoloživog goriva za preusmeravanje, čekanje, obilazak ili povratak. Ipak, iz same fotografije ne može se dokazati da je to baš bio slučaj ovde. Slika pokazuje dopunu gorivom, ali ne pokazuje automatski ni mesto poletanja ni tačan trenutak u profilu misije.
U prethodnim nedeljama dominirala je procena da su SAD maksimalno udaljile svoje bombardere od iranskog dometa i da B-52 koriste pre svega kao platforme za lansiranje krstarećih raketa JASSM sa bezbedne distance. Međutim, snimci koji su se pojavili uz fotografiju iz objave CENTCOM-a promenili su ugao posmatranja. Na njima se, prema navodima, vide avionske bombe Mk-84 opremljene satelitski vođenim kompletima JDAM, što odmah otvara drugačiju sliku o tipu misija koje se izvode.
Takav detalj nije beznačajan. Ako B-52 nose vođene bombe umesto isključivo krstarećih raketa, to može značiti da američki bombarderi ulaze dublje u zonu u kojoj su ranije izbegavali prisustvo zbog iranske protivvazdušne odbrane. Drugim rečima, sama konfiguracija naoružanja sugeriše da su neke rute i ciljevi sada dostupni na način koji ranije nije bio moguć ili se smatrao previše rizičnim.
Istovremeno, ova promena može se tumačiti i iz drugog ugla. Upotreba Mk-84 sa JDAM kompletima mogla bi da ukaže na to da američke zalihe krstarećih raketa za udare po ciljevima unutar Irana više nisu dovoljne da nose glavni teret kampanje. U tom slučaju, korišćenje vođenih bombi ne bi bilo izraz pune operativne slobode, već posledica nužde, odnosno prelazak na oružje koje zahteva veći rizik i približavanje ciljevima.
U oba scenarija, objava američke Centralne komande postaje mnogo više od običnog propagandnog materijala sa bojišta. Ako je zaista nenamerno otkriven aerodrom iz kojeg poleću B-52 za napade na Iran, onda taj objekat sada ulazi u sasvim novu kategoriju rizika. Lokacija koja je do juče bila deo pozadine operacije može vrlo lako postati direktna meta iranskog odgovora.
To je posebno važno u trenutku kada Teheran već pokazuje spremnost da širi listu ciljeva i da odgovara ne samo po američkim objektima, već i po infrastrukturi saveznika koji služe kao oslonac za operacije protiv Islamske Republike. U takvom okruženju, svaki podatak o bazi, ruti poletanja ili profilu misije postaje više od tehničkog detalja, postaje potencijalna meta za IRGC.
Zbog toga je ova fotografija izazvala toliko pažnje. Na prvi pogled, reč je o još jednom prizoru američke vazdušne kampanje. Na drugi, mnogo pažljiviji pogled, mogla bi predstavljati trenutak u kojem je Pentagon sam pokazao mnogo više nego što je želeo, i to upravo protivniku koji takve informacije najviše traži.
