Nestandardno, ručno rađeno oružje pripada grupi veoma opasnih sredstava za proređivanje ljudske vrste. I ono ima svoju istoriju koju ne treba potcenjivati. Prva oružja nastala su upravo tako, ručnim radom. Sve do osvajanja osnovnih metalruških znanja, svaki primerak je bio ručno, pojedinačno izrađivan.
Danas, kada fabrike uz pomoć numeričke tehnologije prave praktično savršna oružja, forenzičari i dalje prilikom uviđaja nailaze na oružja nastala u kućnoj radinosti. Sva ona su unikati, bilo da je reč o već postojećem, prepravljenom oružju, ili predmetu koji je originalan, pri tom ispunjavajući sve rudimentalne zahteve svog korisnika.
Pošto je reč o veoma opasnom postupku koji potpada pod krivično gonjenje nećemo opisivati način izrade. Onaj ko je namerio da napravi oružje u ”kućnoj radinosti” umeće to i bez nas.
Šta ljude tera da prave takve stvari?
Odgovor je svakako složen. Često je to nemogućnost pribavljanja fabrički izrađenog oružja. To da oružja ima na svakom koraku i da se može lako dobaviti, pre spada u urbane legende jer ta medalja ima i drugu stranu – prodavce. Nije baš sve kao na pijaci.
U raznim policijskim i sudskim muzejima nalaze se neverovatno lucidno smišljani predmeti. Predmet koji je izazvao pažnju autora teksta na jednoj izložbi sudskih dokaza bio je jednometni pištolj od drveta. U njemu je kao udarna igla korišćen ekser, a umesto povratno-udarnog mehanizma jaka guma. Ostali delovi (”cev”, rukohvat, itd) spojeni su paljenom žicom ili ekserima. Dovoljno je bilo da jednom opali, makar se i raspao.
Zašto bi se danas pristupalo kućnim improvizacijama? Prepravkom se maskira poreklo i tako se izvršilac štiti. Samo velika oskudica (kakva je bila u Vijetnamu i nekim drugim lokalnim ratovima) terala je ljude na masovnije improvizacije i manufakturnu proizvodnju.
Šta kaže kriminalistička struka – koje oružje spada u ovaj arsenal po definiciji? I ova oblast obrađena je naučno, pa postoji približna podela. Ona je već sama za sebe uspeh jer je trebalo grupisati i klasifikovati unikatne primerke.
Neki forenzičari smatraju da pored domaćeg, prepravljenog oružja u ovu kategoriju spada i fabričko, netipično oružje spremano u ”džemsbondovskim” laboratorijama (lažne tabakere, mobilni telefoni, ”bugarski kišobrani”, paklice cigareta itd), sve ono što se radi u veoma malim serijama. U knjizi Miloša Vasića ”Specijalno i prigušeno oružje” mogli smo da vidimo deo toga, a on nije jedini koji se time bavio.
Oružje kojim se mi ovde bavimo, nastalo u kućnoj radinosti, pravi se od dostupinih materijala, a neka od njih po svojoj izradi i rešenjima nimalo ne zaostaju za poznatim svetskim konstruktorskim biroima. Ono se ne proizvodi serijski, a njegovo posedovanje predstavlja krivično delo. To oružje opasno je i za vlasnika jer se najčešće pravi od loših materijala, bez kočnice ili zaštitnog mehanizma, sumnjive izdržljivosti na pritiske barutnih gasova (ako je reč o vatrenom oružju), itd.
U formalno-pravnom smislu pored njegove upotrebe krivično delo je i sama proizvodnja takvog oružja. Ono se često sklapa u prisustvu korisnika i s njegovim sugestijama, a u mnogim prilikama i sami korisnici ih prave. U prvoj verziji filma ”Operacija Šakal” (The Day of the Jackal, atentat na De Gola) možemo videti odličan primerak unikatne snajperske puške rađene po specifikaciji atentatora, a slična sekvenca je viđena i filmu ”Brass Target” u kome se na umetnički način predstavlja atentat na generala Patona. Pri tom atentator likvidira i majstora koji je oružje napravio. Za svaki slučaj.
Vrste improvizovanih oružja
1. Nestandardno vatreno oružje:
● Pištolji za jednokratnu upotrebu koji se pune nabojnom šipkom. Aktiviraju se ekserom ili šiljkom uz pomoć jake opruge ili elastične gume. Posle toga mogu da se bace jer su cevi veoma često od drveta.
● Pištolji i revolveri pravljeni priručno po ugledu na standardne modele korišćenjem dostupnih materijala.
● Sačmarice konstruisane po uzoru na fabričke modele, za jednokratnu upotrebu, korišćenjem raznih cevi za javnu upotrebu (vodovod, parno grejanje, itd).
● Automatsko i poluautomatsko oružje nastalo prepravkom povratno-udarnog mehanizma standardnih pištolja i karabina (sportskih, lovačkih).
● Posebnu grupu čine skrivena oružja u predmetima za svakodnevnu upotrebu. Za njih je potrebna mašta i veoma veliko zanatsko znanje dovedeno do perfekcije, kako bi se zavarala prava namena. Često se pojavljuju u kazneno-popravnim ustanovama, a mogu se naći i kod otmičara aviona, svuda gde je teško uneti neki opasan predmet. To mogu biti olovke, tabakere, baterijske lampe, upaljači, mobilni telefoni, invalidska pomagala, lažne paklice cigareta, čak i kamere, itd.
● Serijsko oružje u koje su unete konstrukcione izmene. Najpogodniji za prepravke su signalni pištolji, lovačko oružje, starterski pištolji, itd. Često smo u prilici da čujemo da se u razbojništvima ili ubistvima koristi skraćeno lovačko oružje (”krateži”).
● Artiljerijsko oružje. Ima čak i njega! Reč je o minobacačima napravljenim od priručnih materijala za partizanske potrebe. U toku SVO masovno su se mogli videti prenosni raketni bacači (kao nekada naši jednodelni ”partizanski” lanseri raketa), napravljeni od preostalih delova višecevnih bacača raketa koji su delimično uništeni u borbi. Sa lansirne platforme skinulo bi se ono što je ostalo čitavo i to bi bilo to. Poznat je ”model” koji se popularno zove ”uništitelj kasarni”. Koristili su ga pripadnici IRA. On je napravljen po uzoru na slične ”čunkove” kalibra trideset do četrdeset centimetara (!) iz Japansko-kineskog rata koji su minobacačkim postupkom izbacivali torbe pune eksploziva.
● Ručno rađeno raketno oružje (rakete ”Kasam” koje se koriste u pojasu Gaze).
2. Nestandardno hladno oružje
● Probodno oružje – razni noževi s improvizovanim rukohvatom kojima se ubada kao šilom, stiletom, i raznim vrstama kopalja (od standardnih borilačkih do lovačkih). To mogu biti i naoštreni alati (naoštrene turpije – ”šaberi”, različita stolarska dleta, staklorezački alati za ravnanje gita, itd).
● Probodna sečiva: improvizovani noževi svih vrsta, razbijene flaše sa rukohvatom ojačanim pomoću lepljive trake, građevinski alati, itd.
● Sekači: skalpeli, britve, brijači, oštri pojedinačni komadi metala, delovi lima, listovi testera.
● Sekači kombinovanog udarnog dejstva: sekirice i sekire, koplja sa produžetkom za sečenje, keseri, naoštrene poljoprivrene i inžinjerijske alatke (ašovčići, kose, trnokopi, krampovi, itd).
● Udarno-traumatska: bokseri, mlatovi, teleskopske palice, višežilni kablovi, armaturne šipke, napunjene vrećice s peskom ili metalom, metal uvijen u novine (omiljeno sredsvo navijača), lanci, pajseri, čak i ćuskije.
● U improvizovana hladna oružja spadaju i luk i strela, samostrel, praćka, bumerang, šurikeni, noževi za bacanje, itd. Svi oni pored fabričke varijante imaju i brojne priručne oblike.
3. Nestandardni eksplozivi i druga sredstva
U ovoj oblasti način spravljanja zavisi samo od mašte i raspoloživih sredstava, pošto se eksploziv ne može tako lako naći, a zaostale mine i bombe jesu opasnost same za sebe. U to spada i hemijsko oružje. Već ovaj, u najkraćim crtama naveden spisak pokazuje da je ljudska mašta neverovatno kreativna kada treba nekog ubiti ili mu napraviti štetu.
Neočekivano mnogo standardnih sredstava može se naći u slobodnoj prodaji (kiseline, sredstva za čišćenje, baze, poljoprivredna đubriva, razređivači, čak i kalodonti), a od njih se veoma lako mogu napraviti improvizovane naprave za izvršenje krivičnih dela. Naravno, ko ume i kome je do toga stalo, što nikako ne preporučujemo.
