Rat reči između Vašingtona i Teherana dobija novu dimenziju u trenutku kada se na terenu pojavljuju potpuno suprotne tvrdnje o stanju iranskog raketnog programa. Dok Pentagon tvrdi da su američke i izraelske snage uništile kapacitete Irana za proizvodnju raketa, iz Teherana stižu informacije o razvoju i testiranju novih sistema protivvazdušne odbrane.
Sekretar Pentagona Pit Hegset izjavio je da je američka vojska, zajedno sa izraelskim saveznicima, navodno potpuno uništila iransku proizvodnju raketa. Prema toj tvrdnji, Teheran se sada oslanja isključivo na postojeće zalihe balističkih projektila i nije u stanju da obnovi proizvodnju u kratkom roku.
Američko-izraelska vojna operacija protiv Irana traje već više od dve nedelje, ali uprkos tome iranske snage nastavljaju sa raketnim i bespilotnim napadima kao odgovor na udare. To pokazuje da se američka vojska suočava sa protivnikom koji raspolaže izuzetno velikim arsenalom balističkih projektila i dronova, akumuliranim tokom dugog perioda razvoja i proizvodnje.
Iranski vojni potencijal ne zasniva se isključivo na budžetu, koji je daleko manji od američkog. Mnogo važniji faktor je činjenica da je tokom godina razvijen širok spektar raketnih sistema raspoređenih širom zemlje. Veliki deo tog arsenala nalazi se na skrivenim lokacijama u planinskim područjima ili u podzemnim kompleksima, što otežava njegovo otkrivanje i uništenje.
Zapadni analitičari često navode da razvoj iranskog raketnog programa nije nastao u potpunoj izolaciji i da je Teheran tokom decenija sarađivao sa državama poput Rusije, Kine i Severne Koreje. Bez obzira na to, činjenica je da su iranske balističke rakete i dronovi već pokazali sposobnost da probiju pojedine slojeve protivvazdušne odbrane SAD i njihovih saveznika na Bliskom istoku.
Upravo u trenutku kada Pentagon govori o uništenju iranske proizvodnje raketa, iz Teherana stižu informacije o novom protivvazdušnom sistemu koji bi mogao da predstavlja izazov za zapadne vazdušne operacije.
Nova raketa zemlja-vazduh označena kao 359 predstavlja značajno unapređenje ranijeg sistema poznatog pod oznakom 358. Taj stariji projektil već je postao poznat u regionalnim sukobima, gde je korišćen protiv američkih bespilotnih letelica. Među Huti snagama u Jemenu raketa 358 poznata je kao Saqr-1 i navodno je već oborila više američkih dronova tokom operacija u regionu.
Teheran predstavlja novu raketu zemlja-vazduh 359 sa dometom preko 150 km. Sistem je namenjen gađanju AWACS aviona, tankera i velikih dronova. pic.twitter.com/lSoDQDSkLX
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 13, 2026
Nova varijanta 359 donosi ozbiljna tehnička poboljšanja. Projektil ima veći trup i snažniji turbomlazni motor Tolou-10, koji razvija više nego dvostruko veći potisak u odnosu na prethodnu verziju. Zahvaljujući tome, raketa može da dostigne brzinu do oko 1.000 kilometara na sat, dok se procenjeni domet presretanja povećava na više od 150 kilometara.
Operativna visina presretanja procenjuje se na više od devet kilometara, odnosno oko 30.000 stopa, što omogućava gađanje ciljeva koji deluju na velikim visinama.
Ono što ovaj sistem čini posebno zanimljivim jeste izbor potencijalnih ciljeva. Raketa 359 projektovana je da se usmeri na visoko vredne platforme poput AWACS aviona za rano upozoravanje, tankera za dopunu goriva u vazduhu, velikih strateških dronova i drugih specijalizovanih letelica koje čine okosnicu zapadnih vazdušnih operacija.
Ukoliko bi takav sistem zaista bio operativan u većem broju, mogao bi da ugrozi ključne elemente vazdušne logistike i komandovanja. Operacije dopunjavanja goriva u vazduhu i kontrola vazdušnog prostora pomoću AWACS platformi predstavljaju osnovu modernog ratovanja, jer omogućavaju borbenim avionima da deluju daleko od svojih baza.
Raketa 359 navodno koristi napredni optički sistem navođenja sa mogućnošću detekcije ciljeva u punom krugu od 360 stepeni, što joj daje sposobnost da prati i presreće ciljeve koji se kreću na velikim udaljenostima.
Posebno važan element jeste činjenica da Iran ovakvu tehnologiju ne zadržava samo za sopstvene snage. Sistem je deo šire mreže saveznika i partnera koju Teheran razvija u regionu. U tu mrežu spadaju Hezbolah u Libanu, Huti snage u Jemenu, kao i pojedine proiranske grupe u Iraku.
Za te saveznike razvijene su i posebne varijante projektila, uključujući verziju Saqr-2, koja bi mogla da predstavlja unapređeni model sistema korišćenog u Jemenu.
Analitičari često ukazuju da upravo ovakve relativno jeftine tehnologije predstavljaju najveći izazov za zapadne vojne platforme čija se cena meri milijardama dolara. Rakete koje mogu da ugroze AWACS ili tankere potencijalno menjaju način planiranja vazdušnih operacija, jer dovode u pitanje bezbednost sistema koji su do sada smatrani relativno sigurnim.
Zbog toga bi razvoj sistema poput rakete 359 mogao da ima širi uticaj na taktiku i strategiju u budućim regionalnim sukobima. U scenariju asimetričnog ratovanja, gde jedna strana raspolaže mnogo većim tehnološkim resursima, upravo ovakva oružja mogu da stvore neočekivane ranjivosti u složenim zapadnim vojnim sistemima.
Dok Pentagon tvrdi da je iranski raketni program uništen, pojavljivanje novih projektila poput 359 pokazuje da tehnološka trka na Bliskom istoku daleko od završetka. U takvom okruženju svaka nova raketa ili sistem protivvazdušne odbrane može značajno promeniti odnos snaga u regionu.
