Srazmerno najveći teret napora i patnji podnele su u Drugom sv. ratu žene – bake, majke, supruge, sestre, kćeri… Brinule su za porodicu, radile u fabrikama, na njivama, bolnicama, magacinima, i sve su stizale, pri tom strepeći od najgorih vesti. Na okupiranim teritorijama su bez ikakve zaštite bile izložene na milost i nemilost okupatoru. Mnoge su završile i u ”kućama lutaka” kao prinudno belo roblje i zabava na okupatore. Stigle su, a i umele, da ratuju. U redovima RKKA služilo je od osamsto hiljada do milion žena. Odakle nepoznanica? Država je mobilisala 490.235 pripadnica ”slabijeg pola” i to je brojka koja se zna i službeno je utvrđena.
Ne zna se tačno ukupan broj jer ratna evidencija u pozadini, ali i na partizankim teritorijama, nije mogla biti precizno vođena. Najviše žena je služilo u PVO (177.000), jedinicama veze (42.000) i RV (40.000). Bile su bolničarke, snajperi, piloti, vozači, izviđači, diverzanti, partizani. Devedeset žena dobilo je orden heroja Sovjetskog Saveza. Međutim, čak ni grupa naučnika koju je predvodio general-pukovnik Krivošejev, veliko ime sovjetske i ruske istoriografije, nije mogla da ustanovi tačan broj gubitaka – jer oni nisu vođeni za žene! Gruba statistika kaže da ih je bilo svega oko 2,3% od ukupnog broja mobilisanih.
Veliku popularnost stekle su žene – piloti, ”Noćne veštice”, jedinstvena bombarderska formacija RV Sovjetskog Saveza. Njima, ali i svim ženama ratnicima, na Dan žena posvećujemo ovaj tekst.
Tamanjski 46. gardijski noćni vazduhoplovni puk lakih bombardera (46-й гвардейский нбап – ночной легкобомбардировочный авиационный полк), ovenčan je najvišim odlikovanjima. Naziv Tamanjski dobio je prema poluostrvu koje od Krima deli samo petnaestak kilometara Kerčenskog moreuza. Puk je formiran po naređenju № 0099 Ministarstva odbrane od osmog oktobra 1941. godine. Naređenje se odnosilo na organizovanje više ženskih vazduhoplovnih pukova.
Ovaj u kome su služile ”veštice” prvobitno je dobio oznaku 588. noćni vazduhoplovni puk lakih bombardera (588-й нлбап). Formiranje je neposredno organizovala Marina Raskova (Раскова, Марина Михайловна), a prvi komandant bila je kapetan Jevdokija Beršanska (Бочарова, Евдокия Давыдовна), jedina žena nosilac ordena Suvorova. Po njoj je puk dobio popularno ime ”Dunjkin puk”, a ona ga je predvodila do kraja rata.
Pripremni period (formiranje, obuka i uhodavanje) obavljeno je u Engelsu (veliki grad u Saratovskoj oblsti, na reci Volgi). Dva druga ženska puka bila su mešovita, ali ovaj je bio kompletno ženski, od mehaničara i tehničara, oružara, preko pilota, do komandnog sastava. Na front su krenule 22. maja 1942. godine i tamo stigle 27. maja. Tog momenta u puku je bilo 115 pripadnika, uglavnom od 17 do 22 godine. Jedinica je raspoređena u sastav 218. noćne bombarderske divizije.
Posle značajnih, pa i nenadanih, iznenađujućih uspeha, osmog februara 1943. godine Narkom SSSR naređenjem № 64 nagrađuje puk počasnim zvanjem Gardijski. Tada je preformiran u46. gardijski noćni bombarderski vazduhoplovni puk. U periodu od 11. jula 1943. do 31. marta 1944. godine bio je u sastavu 132. bombarderske vazduhoplovne divizije i učestvovao je u Krimskoj ofanzivnoj operaciji. Od 15. maja 1944. godine ulazi u sastav 325. noćne bombarderske divizije, a kratko vreme bio je otkomandovan u sastav Druge gardijske bombarderske divizije u toku oslobođenja Krima.
Nemci su ih prozvali noćnim vešticama (Ночные Ведьмы – Nachthexen) jer su napadale isključivo noću. Pred napad bi isključivale motor i pikirale. Sve što se na zemlji mogli čuti bio je šum vazduha pod krilima koji je podsećao na zvuk metle. Nemcima se ne može poreći maštovitost prilikom ”kumovanja”.
Borbeni put
Dvanaestog juna 1942. godine puk je imao prva borbena iskustva i prve žrtve. Do 15. oktobra 1945. godine kada je rasformiran, a osoblje demobilisano, sastav je prošao nemilosrdne frontovske borbe nabirajući ogromno iskustvo. Mnogo toga što su ove devojke smislile i primenjivale do tada nije bilo viđeno na ratištu, pa je ušlo u priručnike ratne veštine. Poslednju veliku borbu imao je u aprilu 1945. godine probijajući nemačku odbranu na Oderu, otvarajući put ka padu Berlina.
Naoružanje
Puk je leteo na avionima U-2, koji je od 1944. godine imao novu oznaku Po-2 (u čast konstruktora Polikarpova). Čuveni ”kukuruznik”, jednostavan i funkcionalan. Proizveden je u preko 33.000 primeraka u periodu od 1927. pa sve do 1953. godine. To je najmasovnije proizvođen dvokrilac u istoriji; pošta, kurirska služba, medicinska avijacija, inspekcije, poljoprivredni poslovi, korekcija artiljerijskog dejstva, izviđanja itd, itd. Na sve što je u trupi moglo da se smisli i nađe povod ovaj avion mogao je da odgovori.
Posebno je bio pogodan za borbena dejstva, mada za njih nije uopšte bio planiran!
Mogao je da leti na najnižoj mogućoj visini, na metar od zemlje, brzinom od oko 100 km/h, bez ikakvog ekranskog uticaja tla, zbog svoje dvokrilne konfiguracije. To ga je činilo neuhvatljivim za brze neprijateljske lovce jer je bio prespor za tadašnju nišansku tehniku. Sav je napravljen od drveta (laminati, furnir, štafne) sa vrlo malo metalnih delova. Obložen šper-pločom i impregniranim platnom dobio je kod Nemaca nadimak Ruski šper.
Tu je svaki razlog za podsmeh nestajao jer je aparat bio nemilosrdan u novoj ulozi, takoreći nedodirljiv. Skalamerija od drveta i platna, zastarela čak i u to doba, izvanredno je obavljala zadatke frustrirajući Nemce. Isključivši motor pilot je dugo mogao da planira jedreći i bira cilj. Mogao je da ponese do 350 kilograma bojevog tereta, što je predstavljalo gotovo trećinu težine praznog aviona. Efikasnost i preciznost su bili izuzetno visoki, upravo zbog parametara leta.
Još jedan detalj išao mu je u prilog. Pošto je masovno korišćen u obuci pilotskog podmlatka, imao je mogućnost udvojenog pilotiranja pa su i pilot i navigator mogli da njime upravljaju. To je povećalo borbenu žilavost jer bi u slučaju stradanja pilota navigator mogao nastaviti sa zadatkom. Pri tom nije bilo potrebe za dodatnom obukom. Do avgusta 1943. godine devojke nisu nosile čak ni padobrane jer su na taj način mogle dodati još 20 kilograma bombi, a na toj visini padobran nije imao nikakav značaj. Mitraljezi su se na ovom avionu pojavili tek 1944. godine. Do tada su jedina odbrana bili tetejci posade.
Brojke kao svedok uspešnosti
Puk je napravio neverovatan broj borbenih letova – 23.672.
- Bitka za Kavkaz – 2.920 letova.
- Oslobađanje Kubanja, Tamanja i Novorosijska – 4.623 leta.
- Borbe za Krim – 6.140 letova.
- Oslobođenje Belorusije – 400 letova.
- Borbe nad Poljskom 5.421 let.
- Završne borbe u Nemačkoj 2.000 letova.
Pripadnice puka naletele su 28.676 sati (odnosno 1.191 dan i noć)! Bačeno je više od 3.000 tona bombi i 26.000 zapaljivih projektila. Uništeno je 17 pontonskih prelaza, devet železničkih kompozicija, 12 cisterni s gorivom, 176 vozila raznih namena, 86 otpornih tačaka, 11 reflektora. Puk je izazvao 811 požara vojne tehnike i 1.092 eksplozije zaliha velikog obima. Bačeno je i 155 kontejnera s municijom za sovjetske snage u okruženjima. Nepovratni gubici iznosili su 23 pripadnika puka i 28 aviona, što je neverovatan rezultat, s obzirom na to koliko su bili u akcijama. Tek na više od hiljadu sati je gubljen jedan avion. Orden heroja Sovjetskog Saveza ponele su 23 pripadnice puka. Svaki četvrti orden heroja bio je njihov.
Slava ove eskadrile rasla je posle rata, bez ikakve organizovane namere ili manipulacije. Jednostavno, pojava je bila primamljiva svim vrstama umetničkog izraza. Snimljena su bar četiri filma, jedan televizijski serijal, napisano više romana, kreirane dve video-igre. U izuzetno popularnom filmu ”U boj idu samo veterani” (В бой идут одни ”старики”), vrlo atraktivno snimanom i režiranom, pojavljuju se kao epizodni omaž.
Potpuno neočekivano, posle toliko godina, bile su inspiracija i rok grupama! Holandska dead metal grupa Hail of Bullets (grȁd, kiša metaka) posvetlila im je pesmu ”Nachthexen”, a to je učinila i ruska metal grupa Aella (Аэ́лла, moskovska grupa koja peva na ruskom, engleskom i španskom) koja je imala hit ”Noćne veštice” (ночные ведьмы). Ni to nije sve. Švedska pauer metal grupa Sabaton je 2014. godine objavila na albumu ”Heroji” (Heroes) pesmu ”Night Witches”, a devetog maja 2018. godine izašao je kover pesme na ruskom jeziku iz projekta ”Radio Tapok”. Ista švedska grupa napravila je i animirani klip na spomenuti hit. Čak je i jedan strip objavljen u čast ovih neverovatnih devojaka. Desetine škola i ulica širom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza nosi njihovo ime.
Da li su zaboravljene?
Očigledno je da nisu. Puk se posle rata dvaput godišnje, drugog maja i osmog novembra, sastajao na Pozorišnom trgu ispred Boljšog teatra dok su sve pripadnice bile žive. Ti susreti se i dalje održavaju drugog maja svake godine. Na njih dolaze potomci i rođaci, ali i svi poštovaoci njihovog herozima, patriotska udruženja, i to u mnogo većem broju nego što je puk ikada imao. Nisu se uzalud borile. Gde god da su, srećan im praznik.
