Rat između Irana i izraelsko-američke koalicije ulazi u novu fazu, obeleženu upotrebom najtežeg konvencionalnog oružja u iranskom arsenalu. Prema dostupnim informacijama, do sada su zabeležena najmanje dva napada superteškom balističkom raketom Horamšahr-4, sistemom koji Teheran predstavlja kao jedan od svojih najmoćnijih projektila srednjeg dometa.
Detalji koji se pojavljuju ukazuju da je Iran istovremeno lansirao dve ove rakete. Domet se procenjuje između 2.000 i 2.600 kilometara, dok iranski izvori pominju i do 2.800 kilometara. Takav domet teorijski omogućava pokrivanje širokog spektra ciljeva, uključujući američke elemente protivraketne odbrane u Redžikovu u Poljskoj i Deveseluu u Rumuniji, sisteme koji su godinama predstavljani kao zaštita od potencijalnih iranskih projektila.
Za sada, međutim, mete su bile bliže.
Udar na Bahrein, Tel Aviv i baze u Emiratima
Prema navodima, jedna raketa Horamšahr-4 pogodila je rafineriju nafte u Bahreinu, čiji kompleks obuhvata i glavni terminal za gorivo baze Pete flote SAD u Manami. Izveštaji govore o velikom požaru, koji bi mogao privremeno da poremeti snabdevanje američkih snaga gorivom.
Druga raketa je, prema izveštajima, pogodila Tel Aviv, uz tvrdnje o značajnoj šteti i navodnom uništenju kompleksa izraelskog Ministarstva odbrane. Pojedini izvori pominju i udar na američku vojnu bazu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U svakom slučaju, prema dostupnim tvrdnjama, pogođeni su i izraelski i američki vojni objekti.
Zvanične fotografije sa mesta udara nisu objavljene, ni u Bahreinu, ni u Izraelu, ni u UAE, što otežava preciznu procenu razmera štete.
Horamšahr-4: bojeva glava od 1.500 kilograma
Iranska raketa Hajbar ili engleski Kheibar, poznata i kao Khorramshahr-4 ili u nekim verzijama kao Kheibar Shekan, predstavlja jedno od najnaprednijih dostignuća iranske raketne industrije u poslednjih nekoliko godina. Ona nije samo još jedan projektil u arsenalu Teherana, već simbol ambicije da se uspostavi strateška ravnoteža u regionu – posebno naspram američkih i izraelskih vojnih kapaciteta.
Horamšahr-4 je superteška balistička raketa srednjeg dometa, sposobna da isporuči bojevu glavu mase približno 1.500 kilograma. Kako je čitava ta masa koncentrisana u jednoj klasičnoj bojevoj glavi, razorni potencijal je izuzetno visok.
Jedna od ključnih prednosti sistema jeste operativna fleksibilnost. Raketa ne zahteva dugotrajnu pripremu za lansiranje i može ostati skladištena sa gorivom u rezervoarima duže vreme, spremna za upotrebu u svakom trenutku. U uslovima stalnog nadzora američkih i izraelskih obaveštajnih službi, mogućnost premeštanja skladišta i izostanak potrebe za fiksnim lansirnim položajima predstavljaju taktičku prednost.
Revolucionarna garda, IRGC, saopštila je da je u zoru lansirala Horamšahr-4 sa bojevom glavom od jedne tone prema Izraelu i da je projektil probio svih sedam slojeva protivvazdušne odbrane.
Teheranov plan nakon junskog sukoba
Prema izvorima bliskim iranskim vlastima, plan za intenziviranje udara započet je odmah nakon dvanaestodnevne izraelske kampanje protiv Irana u junu prošle godine. Taj plan je, navodno, uključivao napade na energetska postrojenja i ciljeve koji bi mogli da poremete vazdušni saobraćaj u regionu Zaliva.
Jedan iranski sagovornik tvrdi da je „pojačavanje vatre“ bilo neizbežno nakon što su, prema njihovom viđenju, pređene crvene linije i prekršeni međunarodni zakoni. Plan je počeo da se sprovodi uprkos smrti vrhovnog vođe Hamneija i najmanje šest drugih visokih vojnih i obaveštajnih zvaničnika tokom masovnih udara SAD i Izraela.
Ajatolah Alireza Arafi, član privremenog tročlanog upravnog saveta formiranog nakon Hamneijeve smrti, izjavio je da se rat nastavlja „dostojanstveno, sa namerom“.
Decentralizacija komande i autonomne jedinice
Ključna razlika u odnosu na jun jeste promena u komandnoj strukturi. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči nagovestio je da jedinice sada deluju autonomno, na osnovu unapred definisanih instrukcija.
Prema iranskim izvorima, tokom junskog sukoba komanda je išla strogo odozgo nadole, što je omogućilo brzo paralizovanje sistema eliminacijom vrha. Sada, tvrde, snage na terenu znaju svoje zadatke i deluju uz koordinaciju sa centralom, ali bez zavisnosti od svakog pojedinačnog naređenja.
IRGC je preuzeo punu odgovornost za vojne operacije. Snagama komanduje general-major Ahmad Vahidi, koji je nasledio prethodnog komandanta nakon njegove smrti.
Širenje sukoba na ceo region
Od početka američko-izraelske operacije, iranski dronovi su pogodili hotele, aerodrome i luke u UAE, Kuvajtu, Iraku, Omanu i Bahreinu. Lansirane su baraže raketa i dronova na američke baze, a spekuliše se i o napadu na britansku bazu na Kipru.
Snage povezane sa Teheranom uključile su se aktivnije nego u junu. Hezbolah je lansirao rakete ka severu Izraela, dok su iračke šiitske grupe napale američku bazu na severu Iraka i pokušale udare u blizini aerodroma u Bagdadu. Pristalice Irana pokušale su da prodru u Zelenu zonu u Bagdadu, gde se nalaze zapadne ambasade.
Ova regionalna eskalacija je scenario kojeg su se mnogi pribojavali još od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, koji je odneo 1.200 života i pokrenuo talas sukoba u Gazi, Libanu i Jemenu.
Rizik izolacije i investicioni udar
Iako je većina projektila i dronova presretnuta, poruka je jasna. Jedan iranski izvor navodi da cilj odmazde jeste da „svako mesto gde su Amerikanci postane nebezbedno“, čime bi se podigao investicioni rizik za zemlje Zaliva.
Međutim, napadi na zemlje koje su poslednjih godina pokušavale da smanje tenzije sa Teheranom mogu imati suprotan efekat, gurajući ih bliže američko-izraelskoj koaliciji.
Analitičari poput Burdžu Ozčelik iz RUSI-ja upozoravaju da bi ovakav odgovor mogao delovati nesmotreno i podstaći percepciju da Teheran reaguje bez ograničenja.
Rat iscrpljivanja
Rat koji je prema pojedinim procenama trebalo da traje nedeljama sada poprima obrise dugotrajnog sukoba. Izrael i SAD pokušavaju da unište podzemna raketna postrojenja, dok Iran uzvraća najtežim projektilima i širi bojno polje na čitav Zaliv.
Upotreba Horamšahr-4 pokazuje da Teheran prelazi na najteže konvencionalno sredstvo u svom arsenalu. Druga faza rata je u toku, a linija između odmazde i nekontrolisane regionalne eskalacije postaje sve tanja.
Razvoj i zvanično predstavljanje Horamšahr-4
Balistička raketa Horamšahr-4 predstavlja četvrtu generaciju iranske serije raketa Horamšahr. Zvanično ju je 25. maja 2023. godine predstavilo Ministarstvo odbrane Irana, na godišnjicu oslobođenja grada Horamšahr u iračko-iranskom ratu.
Raketa zemlja-zemlja Horamšahr-4, sa operativnim nazivom „Hajbar“, otkrivena je u prisustvu tadašnjeg ministra odbrane i logistike Oružanih snaga Irana, Mohameda Reze Aštijanija. On ju je tom prilikom nazvao strateškom preciznom balističkom raketom sa mogućnošću izbegavanja radara, ističući da njeno predstavljanje, prema zvaničnoj interpretaciji Teherana, šalje poruku o jačanju stabilnosti i podršci saveznicima.
Horamšahr-4 se smatra najnaprednijom varijantom u svojoj seriji i predstavlja značajnu tehnološku nadogradnju u odnosu na prethodne modele.
Motor „Arvand“ i hipergolsko gorivo
Jedna od ključnih promena u odnosu na ranije verzije jeste prelazak na hipergolsko gorivo i upotreba novog motora „Arvand“, koji spada među najnaprednije iranske motore na tečno gorivo.
Hipergolsko gorivo podrazumeva kombinaciju komponenti koje se spontano pale pri međusobnom kontaktu. Prednost takvog sistema je što ne zahteva klasičan sistem paljenja, čime se pojednostavljuje konstrukcija i povećava pouzdanost. Motori na hipergolsko gorivo mogu se više puta paliti otvaranjem i zatvaranjem ventila, sve dok ima goriva.
Dodatna prednost jeste mogućnost dugotrajnog skladištenja goriva unutar same rakete. Prema dostupnim podacima, gorivo može ostati u rezervoarima i do tri godine, što omogućava da projektil bude stalno spreman za lansiranje. Vreme pripreme za dejstvo smanjeno je na manje od 12 minuta.
Domet i potencijalni stvarni kapacitet
Zvanično objavljeni domet Horamšahr-4 iznosi 2.000 kilometara, uz bojevu glavu mase 1.500 kilograma. Međutim, pojedini stručnjaci smatraju da je deklarisani domet namerno umanjen i da stvarni potencijal može dostići i do 4.000 kilometara.
Tehnički, povećanje dometa moguće je smanjenjem mase bojeve glave i povećanjem količine goriva, uz korišćenje sistema upravljanja u srednjoj fazi leta van atmosfere. Takva konfiguracija bi mogla značajno proširiti operativni radijus sistema.
Bojeva glava i otpornost na elektronsko ratovanje
Bojeva glava dužine oko četiri metra i ukupne mase 1.500 kilograma spada među najteže koje je Iran proizveo. Od te mase, približno 1.000 kilograma odnosi se na eksploziv, dok ostatak čine motor, sistemi navođenja i druga oprema.
Raketa može nositi pojedinačnu tešku bojevu glavu ili više lakših, uključujući i termobaričke varijante. Navodi se da je bojeva glava otporna na elektronsko ratovanje.
Posebno se ističe upotreba mikromotora za korekciju putanje u egzoatmosferskoj fazi leta. Upravljanje se, prema izjavama generala Farahija, odvija van atmosfere, dok sistemi navođenja unutar atmosfere nisu aktivni, čime se smanjuje ranjivost na elektronsko ometanje.
Brzina i preciznost
Horamšahr-4 dostiže brzinu od oko 16 maha van atmosfere i približno 8 maha u završnoj fazi unutar atmosfere. Takve brzine otežavaju detekciju, praćenje i presretanje postojećim protivraketnim sistemima.
Procena verovatne kružne greške, CEP, kreće se između 10 i 30 metara na udaljenosti od 2.000 kilometara. Za konvencionalnu bojevu glavu, takva preciznost je od ključnog značaja.
Pored toga, raketa navodno koristi sistem sajber odbrane i elemente veštačke inteligencije radi manevrisanja i obmane protivničkih sistema.
Radarski i optički tragači
Među dodatnim mogućnostima navodi se i upotreba radarskog i optičkog tragača, pojedinačno ili kombinovano, uz podršku veštačke inteligencije. Takva konfiguracija omogućava ciljanje pokretnih morskih i kopnenih ciljeva, u zavisnosti od vrste misije.
MIRV i MRV sposobnosti
Horamšahr-4 može nositi više bojevih glava unutar glavne sekcije.
MIRV sposobnost podrazumeva da svaka bojeva glava može nezavisno da cilja različitu metu. MRV konfiguracija omogućava nošenje više bojevih glava, ali bez nezavisnog navođenja, pri čemu one pogađaju cilj u određenom području.
Prema tvrdnjama iranskih izvora, Horamšahr-4 je dostigao MIRV sposobnost, za razliku od ranijeg modela Horamšahr-2, koji je koristio MRV konfiguraciju.
U poređenju sa američkom raketom LGM-30G Minuteman III, koja nosi nuklearne bojeve glave velike razorne moći, Horamšahr-4 je razvijen za konvencionalne bojeve glave i zbog toga zahteva znatno veću preciznost. Testiranje najnovije iteracije rakete pod nazivom „Horamšahr-5“, odigralo se krajem jula 2025. godine.
Osnovne tehničke karakteristike
- Dužina: oko 13 metara
- Prečnik: oko 1,5 metara
- Težina: oko 30 tona
- Težina bojeve glave: 1.500 kg
- Domet: 2.000 km, nezvanično do 4.000 km
- Preciznost: 10 do 30 metara CEP
- Gorivo: hipergolsko, jednostepeno
- Brzina: 16 maha van atmosfere, 8 maha unutar atmosfere
Ovim sistemom Iran dodatno jača svoje ofanzivne i odbrambene kapacitete, nastavljajući razvoj raketnog programa uprkos sankcijama i pritiscima, čime Horamšahr-4 postaje centralni element nove faze regionalne konfrontacije.
