Jedno od ključnih pitanja u aktuelnoj eskalaciji na Bliskom istoku jeste na koji način je Iran mogao da precizno prati i gađa američke pomorske jedinice poput nosača aviona USS Abraham Linkoln. U analitičkim krugovima, ali i na društvenim mrežama, pojavile su se tvrdnje da značajnu ulogu u tom procesu ima Kina, kroz satelitsku i navigacionu podršku Teheranu.
Prema navodima koji kruže na Telegram kanalima i u bezbednosnim analizama, Peking Iranu pruža satelitske snimke u realnom vremenu, kao i podatke elektronske obaveštajne službe, uključujući potencijalno i precizne koordinate američkih brodova i vojnih baza na Bliskom istoku.
Ove tvrdnje se, prema istim izvorima, zasnivaju na analizi orbita kineskih satelita Jaogan i komercijalne konstelacije Đilin-1.
Sateliti Jaogan i Đilin-1 u centru spekulacija
Sateliti Jaogan povezani su sa Kineskom narodnooslobodilačkom vojskom i koriste se za izviđačke i obaveštajne svrhe. Oni obuhvataju radarske i optičke senzore sposobne za snimanje visoke rezolucije i praćenje kretanja na kopnu i moru.
Paralelno sa tim, komercijalna kineska konstelacija Đilin-1 nudi snimke visoke rezolucije koji su dostupni i civilnim i državnim korisnicima. Analitičari tvrde da kombinacija vojnih i komercijalnih satelitskih kapaciteta omogućava detaljno praćenje pomorskog saobraćaja, uključujući američke brodove u Persijskom zalivu i širem regionu.
Ipak, važno je naglasiti da tvrdnje o nadzoru u realnom vremenu i direktnom prosleđivanju koordinata nisu nezavisno potvrđene. Pojedine slike i navodni dokazi koji su postali viralni bili su predmet osporavanja, a deo informacija dolazi iz obaveštajnih analiza otvorenog tipa, odnosno OSINT izvora.
Uloga navigacionog sistema Bejdou
Prema navodima stručnjaka koji se citiraju u bezbednosnim krugovima, Iranska revolucionarna garda je u velikoj meri prešla na kineski globalni navigacioni sistem Bejdou za vođenje raketa i dronova.
Bejdou, kineski pandan američkom GPS-u, omogućava nezavisnu navigaciju i smanjuje zavisnost od zapadnih sistema. Analitičari tvrde da korišćenje Bejdou-a može povećati otpornost iranskih sistema na američko elektronsko ometanje.
Ako je takva tranzicija zaista sprovedena u punom obimu, to bi značilo da iranske rakete i bespilotne letelice više ne zavise od navigacionih signala koje SAD mogu relativno lako degradirati ili ometati.
Elektronska obaveštajna podrška i analiza frekvencija
Izveštaji navode i da kineske obaveštajne strukture pomažu Iranu u analizi elektromagnetnih frekvencija američkih aviona, uključujući modele poput F-22 i F-35, kao i u mapiranju američkih baza u regionu.
Takva saradnja, ukoliko postoji, podrazumevala bi deljenje podataka elektronske obaveštajne službe, odnosno SIGINT kapaciteta, sa ciljem boljeg razumevanja radarskih obrazaca, komunikacionih protokola i operativnih rutina.
Ipak, i ove tvrdnje ostaju u sferi analitičkih procena i izveštaja sa društvenih mreža, bez zvanične potvrde Pekinga ili Teherana.
Širi okvir: 25-godišnji sporazum Kina–Iran
Moguća tehnološka i obaveštajna saradnja uklapa se u širi kontekst 25-godišnjeg sporazuma o strateškoj saradnji između Kine i Irana. Taj sporazum obuhvata energetiku, infrastrukturu, trgovinu i bezbednosnu saradnju, a često se tumači kao odgovor na dugogodišnje zapadne sankcije protiv Teherana.
U analitičkim krugovima se često navodi da Kina, zauzvrat za stabilno snabdevanje energentima po povoljnim cenama, ima interes da podrži iransku otpornost na pritiske. U javnim debatama se čak koristi formulacija da Peking dobija gotovo „besplatnu“ naftu od Irana, iako detalji energetskih aranžmana nisu u potpunosti transparentni.
Koliko su tvrdnje proverljive?
Važno je naglasiti da deo navoda o realnom vremenu prenosa koordinata i direktnoj pomoći u ciljanju američkih brodova ostaje predmet rasprave. Neke tvrdnje su osporene, a pojedini viralni materijali nisu prošli nezavisnu verifikaciju.
U savremenim sukobima, granica između vojnih kapaciteta, komercijalnih satelitskih usluga i otvorenih podataka često je zamagljena. Brodovi, uključujući nosače aviona, koriste različite sisteme za prikrivanje položaja, ali i dalje ostavljaju tragove koji se mogu analizirati kombinacijom satelitskih snimaka, AIS podataka i drugih javno dostupnih izvora.
Promena ravnoteže ili informativni rat?
Ako je kineska podrška u navedenom obimu zaista prisutna, to bi značilo kvalitativni skok u iranskim sposobnostima za praćenje i ciljanje američke vojne imovine, kako na Bliskom istoku, tako i u Izraelu.
Sa druge strane, deo informacija može biti deo šireg informacionog rata, u kojem se potencijalna saradnja uvećava ili dramatizuje radi političkog efekta.
U ovom trenutku, izostaju zvanične potvrde, ali sama činjenica da se o ovoj temi intenzivno raspravlja pokazuje koliko je savremeni rat zavisan od satelita, navigacionih sistema i elektronske obaveštajne nadmoći.
U eri globalnih konstelacija i višeslojnih saveza, pitanje kako je pronađena lokacija jednog nosača aviona više nije samo taktičko, već i geopolitičko.
