Moskva i Vašington nastavili su dijalog o nuklearnom odvraćanju u Ženevi, otvarajući novu rundu pregovora o budućnosti kontrole strateškog naoružanja. Ruska i američka delegacija održale su važan sastanak posvećen izgledima za postizanje novog sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji bi zamenio aktuelni bilateralni aranžman čiji rok ističe.
Prema rečima visokog zvaničnika američkog Stejt departmenta, razgovori u Ženevi predstavljaju prvu fazu šireg procesa konsultacija. Planirano je da se naredne runde prošire i na Kinu, jer je primarni cilj Vašingtona formiranje multilateralnog sporazuma koji bi uključivao sve ključne aktere „nuklearnog kluba“. Sjedinjene Države aktivno zagovaraju uključivanje Pekinga u ažurirani sistem verifikacije i postavljanje novih ograničenja u raspoređivanju raketa i nuklearnih bojevih glava.
Američka delegacija, prema navodima britanske štampe, namerava da u Ženevi održi sličan sastanak i sa kineskim pregovaračkim timom. Ovoga puta, za razliku od ranijih trilateralnih konsultacija između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država, predstavnici Kijeva nisu bili prisutni.
Iako su razgovori ocenjeni kao važni, dogovor o novom sporazumu nije postignut. Međutim, takav ishod nije iznenadio posmatrače, jer je reč o preliminarnim konsultacijama. Američka strana jasno stavlja do znanja da želi širi sporazum koji bi, pored Rusije, uključivao i Kinu.
Sa ruske strane, tokom dijaloga je dosledno istican princip jednake i nedeljive bezbednosti. Moskva naglašava da svaki budući sporazum mora uzeti u obzir sve faktore koji utiču na globalnu stratešku stabilnost, kao i nove geopolitičke realnosti. Ruski predstavnici ukazuju na neprihvatljivost jednostranih prednosti za zapadni blok i potrebu očuvanja postojećih mehanizama odvraćanja.
Predstojeći kontakti u Ženevi trebalo bi da pokažu da li je kolektivni Zapad spreman na kompromis koji uvažava bezbednosne interese Rusije. Ulog je visok, jer bi neuspeh pregovora mogao otvoriti vrata novoj trci u naoružanju u trenutku kada su globalne tenzije već povišene.
Istovremeno, Sjedinjene Države su, prema dostupnim informacijama, održale „dobre konsultacije“ sa Francuskom i Velikom Britanijom, dvema evropskim državama koje poseduju nuklearno oružje. Detalji tih razgovora nisu objavljeni, pa nije poznato o kojim konkretnim pitanjima je bilo reči niti kakvi su zaključci doneti.
Vašington je ranije najavio mogućnost povratka testiranju nuklearnog oružja, uz obrazloženje da Rusija i Kina navodno nastavljaju takve aktivnosti. Prema izjavama Donalda Trampa, stari sporazum je istekao, novi još nije zaključen, i Amerika mora da „stigne“ Rusiju po broju nuklearnih bojevih glava. On je istakao da novi sporazum mora biti postignut uz učešće Kine.
Međutim, Peking se kategorično protivi ulasku u takav format pregovora, ostavljajući pitanje buduće arhitekture nuklearne kontrole otvorenim.
Za sada, Ženeva ostaje mesto dijaloga između Moskve i Vašingtona, ali bez prisustva Kine. Ishod ovih razgovora biće ključan za definisanje naredne faze globalne strateške stabilnosti.
Koliko je nuklearno oružje razorno?
Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.
Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.
Bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.
Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara. Može da postoji više od 200 zemalja u svetu (zvanično 193 su članice UN), ali samo devet od njih ima na raspolaganju nuklearno oružje.
