Nakon što je francusko-nemački program razvoja lovca šeste generacije FCAS ušao u ozbiljnu fazu političkih i industrijskih trzavica, još jedan ključni evropski odbrambeni projekat nalazi se pod znakom pitanja. Reč je o programu Eurodrone, zajedničkom razvoju velike bespilotne izviđačko-udarne letelice namenjene evropskim oružanim snagama.
Prema različitim izveštajima i medijskim navodima, Pariz sve otvorenije razmatra povlačenje iz projekta. Francuska je, kako se tvrdi, izgubila gotovo svako interesovanje za nabavku ove velike platforme, što bi moglo da dovede do zvaničnog napuštanja programa.
Jedan analitičar je situaciju opisao jednostavno: program trpi ogromna kašnjenja, troškovi rastu, a sama koncepcija tako velike bespilotne letelice sve manje odgovara realnosti savremenog bojnog polja.
Ovo nije prva naznaka francuskog distanciranja. Još prošlog oktobra pojavili su se izveštaji da Pariz preispituje svoje učešće u Eurodrone-u. Ubrzo potom objavljeno je da je Francuska povukla deo sredstava predviđenih za projekat i preusmerila ih na razvoj sopstvenog domaćeg drona Aarok.
Razvoj Aaroka predstavlja ključni faktor u promeni francuske strategije. Pariz poslednjih godina pokazuje sve izraženiju sklonost ka razvoju nacionalnih sistema, umesto oslanjanja na kompleksne multinacionalne projekte. Takav pristup obezbeđuje punu tehnološku i operativnu nezavisnost, kontrolu nad industrijskim lancem i, potencijalno, kompletnu finansijsku dobit ukoliko sistem postane komercijalno uspešan na izvoznom tržištu.
U tom kontekstu, eventualno povlačenje iz Eurodrone-a dobija racionalno objašnjenje.
Od potpisivanja sporazuma o početku proizvodnje prošle su četiri godine, a letelica još nije realizovala ni prvi let. Probno letenje je prvobitno bilo planirano za 2024. godinu, ali je odloženo čak do 2027. godine. Takav tempo razvoja izaziva ozbiljna pitanja o efikasnosti projekta i upravljanju programom.
Dodatno, sve više vojnih stručnjaka dovodi u pitanje samu koncepciju platforme. Eurodrone je projektovan kao velika bespilotna letelica sa rasponom krila od 26 metara. U teoriji, to znači veći dolet, duže zadržavanje u vazduhu i nosivost sofisticiranih senzora i naoružanja. Međutim, iskustva sa savremenih ratišta, posebno iz sukoba u Ukrajini, pokazuju drugačiji trend.
Manje bespilotne letelice, teže uočljive na radaru i znatno jeftinije za proizvodnju, pokazale su se izuzetno efikasnim. Što je dron manji, to ga je teže otkriti i presresti. Velike platforme postaju upadljivije mete u okruženju zasićenom protivvazdušnim sistemima i elektronskim ratovanjem.
Upravo ta promena paradigme dovodi u pitanje opravdanost razvoja velikog, skupog i sporo razvijanog sistema kakav je Eurodrone.
Ako se Francuska zaista povuče, posledice po projekat bile bi ozbiljne. Kao jedan od ključnih partnera, Pariz je imao centralnu ulogu u finansiranju, tehničkom oblikovanju i političkoj podršci programu. Njegov izlazak mogao bi da izazove domino efekat, dodatno destabilizujući i onako uzdrmanu evropsku odbrambenu saradnju.
Posle problema sa FCAS-om, eventualni kolaps Eurodrone-a otvorio bi šire pitanje sposobnosti Evrope da realizuje složene zajedničke projekte bez unutrašnjih političkih i industrijskih tenzija.
Oružje Online je još u oktobru 2025. pisalo da Pariz razmatra povlačenje iz programa Eurodrone, a novi tekst francuskog magazina Challenges sada tvrdi da je Francuska gotovo spremna da se izbaci iz projekta. Ipak, za sada nema zvanične potvrde o definitivnom povlačenju Francuske. Ali signali iz Pariza, kašnjenja u razvoju i preusmeravanje sredstava na nacionalne projekte ukazuju da se evropski program bespilotne letelice nalazi u jednoj od najkritičnijih faza od svog pokretanja.
