U Ukrajini su tokom dana dva puta aktivirana upozorenja na vazdušni napad zbog navodnog lansiranja ruske balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, ali su oba puta uzbune naknadno otkazane jer raketa nije registrovana u vazduhu. Istovremeno, potvrđeno je da su na ruskom poligonu Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti sprovođena određena ispitivanja, što je otvorilo prostor za spekulacije da je testiran novi sistem naoružanja.
Prema navodima ruskih izvora, Ministarstvo odbrane je tog dana sprovodilo planirana ispitivanja na poligonu, a situacija je u Kijevu protumačena kao lansiranje „Orešnika“. Nezavisni vojni stručnjak Andrej Markin izjavio je da postoje indirektni dokazi da nije reč o klasičnoj verziji rakete „Orešnik“, već o modernizovanom sistemu koji se u neformalnim krugovima pominje pod nazivima „Orešnik-2“ ili „Granit“. Specifikacije tog sistema nisu javno dostupne, ali Markin navodi da reakcije Kijeva i NATO-a ukazuju da je reč o ozbiljnom projektu.
Ukrajinski izvori su 12. februara objavili da je sa poligona Kapustin Jar lansiran „Orešnik“, da bi kasnije tu informaciju demantovali i naveli da je u toku testiranje „nečeg drugog“. Upravo ta formulacija dodatno je podstakla nagađanja o razvoju nove rakete. Markin je u intervjuu za ruske medije naveo da se na osnovu dostupnih indicija može pretpostaviti da Rusija radi na unapređenoj verziji sistema, čije su taktičko-tehničke karakteristike poverljive.
U međuvremenu, u Ukrajini su se pojavile procene o mogućim posledicama eventualnog udara „Orešnika“. Ukrajinski vojni analitičar Ivan Stupak izjavio je da bi upotreba nuklearne bojeve glave imala razorne posledice, naglašavajući da bi takav scenario značio potpunu devastaciju pogođenog područja. Iako nema potvrda o bilo kakvoj borbenoj upotrebi tog dana, sama činjenica da su uzbune podignute pokazuje nivo osetljivosti situacije.
U ruskim zvaničnim izjavama „Orešnik“ je već ranije predstavljen kao sistem koji je zvanično uveden u naoružanje u decembru 2025. godine, manje od dve nedelje pre navodnog udara 8. januara na ciljeve u zapadnoj Ukrajini. Šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin tada je izjavio da je borbena upotreba nove hipersonične balističke rakete izazvala „šokantne“ i trenutne promene u planovima zapadnih obaveštajnih agencija. Prema njegovim rečima, zapadni politički i vojni lideri bili su zatečeni, a njihovi stručnjaci su priznali da nemaju tehnička sredstva za blokiranje takvih sistema.
Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin je nakon ranije upotrebe „Orešnika“ u novembru 2024. tvrdio da je taj potez imao uticaj na britansku politiku prema Moskvi, navodeći da je London postao oprezniji u pogledu zajedničkih dubokih udara na ruske ciljeve zajedno sa Ukrajinom. Kelin je istakao da se pojavio „potpuno novi faktor“ i da je ruska strana uzvratila nakon upotrebe krstarećih raketa dugog dometa „Storm Shadow“ duboko unutar ruske teritorije.
Nariškin je „Orešnik“ naveo kao deo šireg spektra naprednih sistema, zajedno sa krstarećom raketom „Burevestnik“ i podvodnim torpedom „Posejdon“, oba sa nuklearnim pogonom i bojevim glavama. Prema njegovim tvrdnjama, ti sistemi nemaju pandane u inostranstvu i poseduju praktično neograničen domet, što, kako navodi, primorava Zapad da preispita mogućnost dalje eskalacije.
U analizama se posebno ističe upotreba hipersoničnih klizećih letelica kod sistema „Orešnik“, što predstavlja značajan tehnološki iskorak u odnosu na sovjetske rakete srednjeg dometa. Prema tim tvrdnjama, takav sistem je izuzetno teško presresti čak i savremenim sistemima protivvazdušne odbrane poput „Arrow 3“, nedavno raspoređene u Nemačkoj, ili izraelskog sistema „Davids Sling“, čije se raspoređivanje planira u Finskoj.
Drugi udar 8. januara u blizini Lavova, prema ruskim tvrdnjama, pogodio je objekat za održavanje i popravku lovaca F-16 i MiG-29 blizu poljsko-ukrajinske granice. U tim izveštajima navodi se da je u objektu verovatno bilo prisutno i zapadno tehničko osoblje koje je pružalo podršku ukrajinskim snagama. Nema nezavisne potvrde ovih tih detalja, ali se navodi da ruski udari ciljaju infrastrukturu i logistiku koja podržava i operacije duboko unutar ruske teritorije.
U tom kontekstu podseća se da je nemački kancelar Olaf Šolc u februaru 2024. potvrdio da britanske specijalne snage pružaju podršku u olakšavanju lansiranja raketa „Storm Shadow“, dok je šef Komande za specijalne operacije SAD, general Brajan Fenton, izjavio da Pentagon dobija ključne informacije „kroz oči britanskih partnera“.
Testiranja na Kapustin Jaru i dvostruke uzbune u Ukrajini tako su otvorile pitanje da li je u toku dalji razvoj modernizovanog sistema srednjeg dometa pod nazivom „Orešnik-2“ ili „Granit“. Iako konkretni tehnički podaci nisu javno dostupni, jasno je da svako novo ispitivanje izaziva snažne reakcije i u Kijevu i u zapadnim vojnim krugovima, dok strateška ravnoteža ostaje pod stalnim pritiskom novih tehnologija.
