Još od juna 2025. godine u medijima se spekuliše da je Srbija nabavila, ili da će u budućnosti nabaviti, kineski protivvazdušni raketni sistem HQ-9. Ova vest se u početku zasnivala na objavama sa društvenih mreža, koje su ukazivale na sletanje teških transportnih aviona na aerodrom Batajnica, pristiglih iz Kine.
Na komercijalnom servisu za praćenje letova Flightradar24 mogli su se pratiti letovi aviona An-124 kompanije Maximus Air Cargo, kao i Il-76 egipatskog ratnog vazduhoplovstva. Na sličan način je i ranije dopremano kinesko naoružanje u Srbiju. Navodno je u avgustu 2025. zabeleženo oko deset letova transportnih aviona Il-76 egipatskog ratnog vazduhoplovstva na relaciji Egipat, Kina, tankiranje goriva u bazi Al-Minhad u UAE, pa potom Batajnica.
Međutim, u tim avionima moglo je biti isporučeno i ranije ugovoreno naoružanje čije su nabavke već poznate javnosti. U svim otvorenim vojnim bazama podataka Srbija se i dalje ne navodi kao korisnik sistema HQ-9. S druge strane, dan nakon parade u Pekingu, 4. septembra 2025. godine, vojni analitičar Vlade Radulović je na Euronews Srbija sa velikom sigurnošću izjavio da je Srbija kupila kineski HQ-9.
Do sada realizovana zaštita malog i srednjeg dometa
U svakom slučaju, ukoliko se ova nabavka realizuje, ili je već realizovana, Srbija će dobiti zaokruženu protivvazdušnu odbranu na svim nivoima: malog dometa (do 15–20 km), srednjeg dometa (do 50–100 km) i velikog, odnosno visokog dometa (preko 100 km). Time bi bila uspostavljena slojevita zaštita od dronova, helikoptera, aviona i balističkih raketa.
Na tehničko-taktičkom zboru u Kruševcu, 28. juna 2024. godine, prvi put je javno prikazan kineski raketni sistem zemlja-vazduh za sve vremenske uslove, male do srednje visine i kratkog dometa, do 15 kilometara i na visinama do osam kilometara, HQ-17AE. Ovaj sistem je prvenstveno namenjen zaštiti kopnenih trupa.
Sistem je za potrebe Vojske Srbije nabavljen preko kompanije China Precision Machinery Import-Export Corporation umesto ruskih artiljerijsko-raketnih sistema Pancir S1M, koji zbog rata u Ukrajini nisu mogli biti isporučeni. Kina je odobrila izvoz varijante mobilnog sistema kratkog dometa HQ-17A, poznate u izvozu kao HQ-17AE.
Tokom prezentacije u Kruševcu potvrđeno je da sistem može istovremeno da gađa četiri cilja na daljinama do 15 kilometara i visinama do osam kilometara.
Tipična baterija HQ-17 sastoji se od jednog komandnog vozila, četiri lansirna vozila, dva vozila za pretovar raketa NG-80, dva transportna vozila za municiju i dodatnih vozila za logističku podršku. Iako baterija može da deluje samostalno, ona je u stanju i da prima podatke o ciljevima sa spoljnih nadzornih radara.
Porodica HQ-17, kineski derivat ruskog sistema Tor-M2, proizvodi se u više verzija: gusenična HQ-17, točkaška HQ-17A i izvozna točkaška varijanta FM-2000, prvi put prikazana na sajmu Airshow China 2018 u Džuhaju. I dalje nije potpuno jasno da li je HQ-17AE samo nova oznaka za FM-2000 ili posebna varijanta bazirana na platformi HQ-17A.
Kao i ostali članovi porodice HQ-17, sistem HQ-17AE konfiguracije 6×6, razvijen od strane državne kompanije China Aerospace Science and Industry Corporation, namenjen je zaštiti od precizno navođene municije, krstarećih raketa, vođenih bombi i raketa vazduh-zemlja, ali i od klasičnih ciljeva poput aviona, helikoptera i bespilotnih letelica. Sistem je deklarisan i kao sposoban za presretanje zahtevnijih ciljeva, uključujući stelt avione i supersonične krstareće rakete.
FK-3 (HQ-22), srednji i dugi domet
Na istom tehničkom zboru, 24. juna 2024. godine, prikazan je i kineski sistem FK-3, izvorno označen kao HQ-22, proizveden u okviru Jiangnan Space Industry, dela korporacije CASIC.
HQ-22 je protivvazdušni raketni sistem srednjeg i dugog dometa, namenjen presretanju krstarećih raketa, aviona, teških borbenih helikoptera, taktičkih raketa vazduh-zemlja i bespilotnih letelica.
Još u avgustu 2020. godine Srbija je ugovorila kupovinu sistema FK-3. Transportnim avionima Y-20 u aprilu 2022. godine na Batajnicu je dopremljena prva raketna baterija, koja je u maju iste godine i zvanično predstavljena javnosti. Krajem 2023. Srbija je nabavila još dve baterije, namenjene pokrivanju velikih gradova i privredno-industrijskih centara poput Beograda, Novog Sada i Niša. Planirana je nabavka još tri baterije, kako je najavljeno tokom obilaska vojnog zbora u Nišu u februaru 2024. godine.
Prema proceni švedskog instituta SIPRI, Srbija je poručila tri sistema FK-3 sa ukupno 300 raketa, koje su isporučene tokom 2022. i 2023. godine.
Kineska „Crvena zastava 9“
HQ-9 je protivvazdušni raketni sistem velikog dometa, sposoban i za protivbalističku i potencijalno protivsatelitsku ulogu. Ovaj sistem, čije ime doslovno znači „Crvena zastava 9“, vodi se u NATO kodifikaciji kao CH-SA-9.
U pitanju je raketa zemlja-vazduh dugog dometa sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem. Sistem i njegove izvozne varijante razvila je korporacija CASIC. Razvoj programa započet je sedamdesetih godina prošlog veka, dok je puna razrada usledila deceniju kasnije.
Prema zapadnim analitičarima, HQ-9 predstavlja ekvivalent ili derivat ruskog sistema S-300, koji je Kina počela da uvozi početkom devedesetih. Raketa koristi kombinaciju inercijalnog navođenja, korekcija u srednjem delu putanje i aktivnog radara u završnoj fazi leta, putem sistema praćenja rakete, poznatog kao track-via-missile.
Prema dostupnim podacima, raketa je dugačka oko 6,8 metara, mase gotovo dve tone, sa bojevom glavom od 180 kilograma. Maksimalna brzina prelazi četiri Maha, dok operativni domet varira od 120 do čak 300 kilometara u modernizovanim verzijama, uz plafon leta do 50 kilometara.
Prema nezvaničnim procenama, kineska vojska raspolaže sa oko 300 lansera sistema HQ-9. Potvrđeno je da su ovi sistemi izvezeni u Maroko, Uzbekistan, Turkmenistan, Pakistan, Egipat, Azerbejdžan, a sada verovatno i Iran.
HQ-9 nakon Pendžaba, zaštitnik iranskog neba
Najavljeno raspoređivanje sistema HQ-9B u Iranu predstavljalo bi prekretnicu u posleratnoj strategiji protivvazdušne odbrane Teherana, sa ozbiljnim implikacijama po Izrael, Sjedinjene Države, Rusiju i ukupni balans snaga na Bliskom istoku.
Integracija kineskog sistema HQ-9B usledila je nakon izraelsko-iranskog sukoba u junu 2025. godine, koji je razotkrio ozbiljne slabosti iranske slojevite odbrane. Iranski zvaničnici su priznali postojanje kritičnih praznina u zaštiti od pretnji na velikim visinama, uključujući stelt avione i precizne udarne sisteme.
HQ-9B se reklamira kao najnapredniji kineski izvozni sistem protivvazdušne odbrane, sa dometom većim od 200 kilometara, sposobnošću praćenja više ciljeva i deklarisanom efikasnošću protiv krstarećih i balističkih raketa, kao i stelt platformi.
Strateški, njegovo uvođenje predstavlja značajan iskorak u odnosu na postojeće iranske sisteme, uključujući ruske S-300 i domaći Bavar-373, koji su se tokom borbi u junu 2025. pokazali nedovoljnim. Ekonomski, navodni barter aranžmani, nafta u zamenu za oružje, ukazuju na način na koji Iran zaobilazi sankcije, dok Kina obezbeđuje dugoročne energetske tokove i realne borbene podatke za svoje sisteme.
Na geopolitičkom nivou, okretanje Irana kineskim rešenjima signalizira eroziju poverenja u rusku pouzdanost i uvodi novu promenljivu u regionalne vazdušne proračune. Potencijalno raspoređivanje HQ-9B primorava regionalne vazduhoplovne planere da ponovo razmotre pretpostavke o prodornim koridorima, rokovima za suzbijanje protivvazdušne odbrane i opstanku ključnih platformi za rano upozoravanje i dopunu gorivom.
U tom kontekstu, HQ-9B nije samo još jedan sistem naoružanja, već strateški instrument namenjen povećanju političkih i vojnih troškova svakog preventivnog udara na iransku infrastrukturu.
Naravno, sve ove tvrdnje treba uzeti sa rezervom. Primer Izraela pokazuje da idealna protivvazdušna zaštita praktično ne postoji. Dodatno, HQ-9 se navodno nije pokazao dovoljno efikasnim tokom kratkog pakistansko-indijskog sukoba u maju 2025. godine, što je u suprotnosti sa tvrdnjama o obaranju indijskih borbenih aviona.
Iako ti podaci nisu zvanično potvrđeni, zapadni izvori tvrde da bi američki avion za elektronsko ratovanje EA-18G Growler mogao da onesposobi HQ-9B u slučaju nove vazdušne kampanje. Sa dometom od oko 200 kilometara, plafonom leta od 25 kilometara i brzinom većom od četiri Maha, HQ-9B ostaje ozbiljan, ali ne i nepobediv protivnik.
