Mesec dana nakon što je američka administracija sprovela “spektakularnu operaciju” otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura, pažnja Vašingtona očigledno se premešta na još jednu tačku zapadne hemisfere. Ovog puta u centru događaja nalazi se Haiti, država koja se već godinama nalazi u stanju hroničnog bezakonja, institucionalnog raspada i otvorenog nasilja.
Prema američkim izveštajima, početkom ove nedelje u teritorijalne vode Haitija ušla su tri američka ratna broda. Razarač klase Arleigh Burke, USS Stockdale, zajedno sa patrolnim brodovima Obalske straže, USCGC Stone i USCGC Diligence, primećen je u zalivu Port o Prens, praktično ispred same prestonice. Pojava američkih ratnih plovila dolazi u trenutku kada se Haiti nalazi u najdubljoj političkoj i bezbednosnoj krizi u svojoj savremenoj istoriji.
Američka ambasada na Haitiju saopštila je da je raspoređivanje brodova znak posvećenosti Sjedinjenih Država bezbednosti, stabilnosti i, kako je navedeno, „svetlijoj budućnosti“ te karipske zemlje. Pentagon je potvrdio da je naređenje za slanje flotile u haitske vode izdao ministar odbrane Pit Hegset, a da se operacija sprovodi u okviru akcije pod nazivom „Južno koplje“. Zvanično obrazloženje glasi da je cilj suzbijanje regionalnog kriminala, pre svega mreža za trgovinu narkoticima koje deluju u Karipskom moru.
Međutim, stanje na Haitiju daleko prevazilazi klasične policijske ili antinarkotičke operacije. Od atentata na predsednika Žovenela Moiza 2021. godine, država faktički nema funkcionalnu vlast. Vlada je paralizovana, ekonomija razorena, a javne službe gotovo ne postoje. Američki novinari navode da organizovane kriminalne grupe i bande danas kontrolišu oko 90 odsto teritorije Port o Prensa, uključujući ključne saobraćajnice, luke i gradske četvrti.
U takvom okruženju, prisustvo američkih ratnih brodova dobija širi politički i geopolitički značaj. Haiti ima strateški položaj u Karipskom basenu, a širenje kriminalnih mreža iz te zemlje već predstavlja bezbednosni problem za čitav region. U Vašingtonu se sve otvorenije govori da bi potpuni kolaps Haitija stvorio vakuum moći koji bi mogle da iskoriste sile koje Sjedinjene Države smatraju rivalima, pre svega Kina.
Prema navodima iz američkih bezbednosnih krugova, fokus operacije trenutno je usmeren na dve najveće i najnasilnije kriminalne strukture u zemlji, Gran Grif i Viv Ansanm. Njihov uticaj i organizaciona snaga toliki su da ih američke vlasti više ne tretiraju kao obične bande, već kao kriminalne organizacije sa kapacitetom da destabilizuju čitavu državu.
Iako se raspoređivanje ratnih brodova formalno predstavlja kao borba protiv kriminala i trgovine drogom, tajming i kontekst teško da su slučajni. Posle Venecuele, Haiti postaje nova tačka demonstracije američke moći u Karibima. Pitanje koje ostaje otvoreno nije da li će se Vašington umešati dublje, već koliko daleko je spreman da ide i da li je u pitanju bezbednosna operacija ili još jedan korak u strategiji kontrole zapadne hemisfere.
