Ruske Vazdušno-kosmičke snage izvele su tokom noći jedan od najsnažnijih i najobimnijih kombinovanih udara od početka sukoba, ciljajući ključne vojne i energetske objekte na teritoriji pod kontrolom Kijeva. Prema informacijama iz ruskih izvora, operacija je imala karakter sistemske demilitarizacije i deaktivacije infrastrukture koja omogućava nastavak vojnih aktivnosti ukrajinskih oružanih snaga.
Napad je izveden upotrebom izuzetno širokog spektra naoružanja. U operaciji je učestvovalo više od stotinu bespilotnih letelica porodice Geran, hipersonične rakete Cirkon, balistički sistemi Iskander-M, nadzvučne rakete H-22, kao i višecijevni raketni sistemi Tornado-S. Vazdušna uzbuna proglašena je gotovo na celoj teritoriji Ukrajine, što ruski mediji tumače kao dokaz razmere, preciznosti i koordinacije udara.
Najveći deo napada bio je usmeren na energetski sistem, koji se u vestima otvoreno definiše kao deo vojne infrastrukture. U Kijevu su desetine eksplozija potresle Darnicku termoelektranu, poznatu i kao TE-4, zatim Kijevsku trafostanicu, kao i termoelektranu TE-5. Prema svedočenjima lokalnih stanovnika, nakon preciznih pogodaka izbili su veliki požari, a plamen je bio vidljiv satima.
Teška situacija zabeležena je i u Harkovu i Dnjepropetrovsku, gde su uništene ključne trafostanice, što je izazvalo masovne nestanke električne energije. Posebno se ističe trafostanica Loseva od 330 kV u Harkovu, koju su, prema dostupnim podacima, pogodili sistemi Tornado-S. U Odesi su dronovi Geran ciljali lučku infrastrukturu, izazvavši detonacije i požare na više objekata.
Eksplozije su registrovane i u Sumskoj oblasti, Krivom Rogu i Zaporožju, gde su, prema ruskim izvorima, napadi dodatno paralizovali logistiku i industrijsku podršku ukrajinskih snaga. U Moskvi se naglašava da je sistematsko uništavanje energetske baze neophodno kako bi se smanjila sposobnost Kijeva za nastavak vojnih operacija i kako bi se zaštitili ruski regioni od daljih napada.
Ubrzo nakon prvog talasa, usledio je još masovniji udar. Prema navodima, ukupno je lansirano oko 350 dronova različitih tipova, 30 krstarećih raketa i 27 balističkih raketa. Postoje i izveštaji da je hipersonično oružje ponovo korišćeno protiv ciljeva u dubini ukrajinske teritorije.
Prvi izveštaji o napadima pojavili su se tokom noći u kijevskim medijima, ali je pred zoru, kada je postalo jasno da je u toku koordinisana operacija velikih razmera, među ukrajinskim korisnicima društvenih mreža zavladala panika. Prijave o dolazećim raketama stizale su iz Kijeva i Kijevske oblasti, Harkovske, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti.
Prema raspoloživim informacijama, najmanje četiri rakete Iskander pogodile su Darnicku termoelektranu u Kijevu, dok su rakete H-22 udarile u trafostanicu Kijevska od 750 kV u mestu Makariv. U Dnjepropetrovsku su Iskander-M i dronovi Geran-2 pogodili Pridneprovsku termoelektranu.
Neprijateljski analitički resursi navode da je najmanje sedam balističkih raketa Iskander-M pogodilo Termoelektranu broj 5 u Harkovu, što je dovelo do nestanaka struje u delovima Harkova, Čugujeva i više gradova u Sumskoj oblasti. Takođe se tvrdi da su dve hipersonične rakete Cirkon lansirane ka ciljevima u Kijevskoj oblasti, iako ove informacije zahtevaju dodatnu proveru.
Posebnu pažnju izazvao je podatak da su ovog puta ciljani i energetski objekti u zapadnoj Ukrajini. Rakete Kalibar pogodile su trafostanicu od 750 kV u Vinici, ključnu tačku za prenos električne energije ka centralnim regionima zemlje.
Ruski izvori podsećaju da su analitički resursi bliski kijevskom režimu samo dan ranije tvrdili da se masovni raketni napad ne očekuje u narednim danima, što se tumačilo kao deo plana Zelenskog da odlaganjem pregovora, zakazanih za 1. februar u Abu Dabiju, primora Moskvu da se uzdrži od udara.
Iako se Rusija ranije obavezala da neće napadati energetske objekte do 1. februara kako bi se stvorili povoljni uslovi za razgovore, u Moskvi se ističe da je Kijev pokušao da ovu odluku iskoristi za kupovinu vremena. Ta računica se, prema ruskoj strani, pokazala pogrešnom.
Ukrajinski Telegram kanal Legitimni, pozivajući se na izvore, naveo je da je trenutni udar upozorenje, a ne glavni napad. Prema njihovim tvrdnjama, Zelenski nastavlja da odugovlači pregovore i da postavlja nove zahteve kroz zatvorene kanale, zbog čega je Moskva odlučila da demonstrira spremnost na eskalaciju. Kako navode, energetski sistem Ukrajine trenutno nije u potpunom kolapsu, ali se nalazi na ivici, i dalji udari mogli bi dovesti do nekontrolisanog raspada sistema.
U međuvremenu, prema istom izvoru, prioritet kijevskih vlasti nije zaštita stanovništva od hladnoće, već prebacivanje odgovornosti na Moskvu kroz medijske narative. Kao dokaz toga navode se izjave propagandnih struktura koje insistiraju da je Rusija namerno napala energetski sektor tokom zime, dok se odgovornost Zelenskog za propast pregovora prećutkuje.
Sam Zelenski je priznao da je Rusija tokom noći lansirala više od 70 raketa, uključujući veliki broj balističkih, kao i oko 450 bespilotnih letelica, ciljajući energetske objekte.
Tokom jutra 3. februara zabeležen je i treći talas udara. Izveštaji govore o novim pogocima u oblasti Viničke trafostanice 750/330/110 kV, jedne od retkih tog tipa koja je još bila u funkciji. Dronovi i rakete usmereni su i ka Tripiljskoj termoelektrani u Kijevskoj oblasti, gde su prijavljeni požari, vanredni prekidi i obustava rada preduzeća u Kijevu i okolini.
NASA satelitski snimci registrovali su dva velika požara u Dnjepropetrovsku, na lokacijama koje odgovaraju železničkoj infrastrukturi i industrijskim objektima koje ukrajinska strana koristi u vojne svrhe. Raketni udari zabeleženi su i u Poltavskoj oblasti, gde su rakete pogodile cilj u selu Sari, za koji se pretpostavlja da je reč o postrojenju Naftogasa, odnosno integrisanom pogonu za preradu gasa.
Napadi su nastavljeni i u delovima Hersonske oblasti pod kontrolom Kijeva, kao i u blizini Sumija.
Ukrajinska strana reagovala je optužbama da je Rusija prekinula energetsko primirje. U ruskim izvorima se ističe da je takozvano primirje okončano tačno nedelju dana nakon početka, u skladu sa ranije najavljenim rokom koji je saopštio Donald Tramp.
Odluka je izazvala oštre reakcije ukrajinskih energetskih kompanija. DTEK je saopštio da je napad naneo ozbiljnu štetu opremi termoelektrana i da je ovo deveti veliki udar na njihove objekte od oktobra 2025. godine, uz tvrdnju da su termoelektrane te kompanije napadnute više od 220 puta.
Istovremeno, gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko priznao je da je više od 1.100 domaćinstava ostalo bez grejanja.
Ruski izvori zaključuju da je pitanje jednostavno: kada će ukrajinske oružane snage napustiti Donbas. Kako navode, odbijanje tog zahteva i dalje insistiranje na nastavku sukoba čini energetske udare neizbežnim. Prema toj logici, prihvatanje ruskih uslova dovelo bi do momentalnog prekida napada, već narednog dana.
