Kako vazdušni prostor iznad savremenih bojišta postaje lovište za male, jeftine i masovno korišćene bespilotne letelice, temeljne pretpostavke o preživljavanju oklopnih vozila dolaze u pitanje. Dron koji košta nekoliko stotina dolara danas je u stanju da onesposobi ili uništi borbeno vozilo vredno više miliona, često napadajući iz pravaca koji su do nedavno smatrani sekundarnim ili čak zanemarljivim. U tom kontekstu, izraelski sistem aktivne zaštite „Gvozdena pesnica“ (Iron Fist), koji je razvila kompanija Elbit Systems, više se ne posmatra kao dodatna opcija, već kao potencijalni uslov opstanka tenkova i borbenih vozila pešadije na prvoj liniji fronta.
Nedavna potvrda da sistem može da presreće i dronove kvadrokoptere i letelice sa fiksnim krilima pomerila je raspravu sa pitanja da li je ovakva zaštita potrebna, na pitanje koliko brzo i u kom obimu može biti uvedena u operativnu upotrebu.
Kako funkcioniše „Gvozdena pesnica“ protiv savremenih pretnji
Početkom 2026. godine Elbit Systems je objavio video snimke testiranja koji nude retko jasan uvid u rad sistema u realističnim scenarijima. „Gvozdena pesnica“ koristi kombinaciju radara sa aktivnim elektronski skeniranim nizom i infracrvenih senzora kako bi detektovala, klasifikovala i pratila pretnje koje se približavaju vozilu. Nakon toga, sistem lansira eksplozivni fragmentacioni presretač koji neutrališe cilj na bezbednoj udaljenosti od oklopa.
Posebno značajan element ovih testova jeste potvrđena sposobnost presretanja FPV dronova kamikaza i lebdeće municije, pretnji koje su se u poslednje dve godine pokazale kao jedan od najefikasnijih alata protiv oklopnih formacija, naročito u Ukrajini i na Bliskom istoku. Za razliku od klasičnih protivtenkovskih vođenih raketa, dronovi napadaju iz nepredvidivih uglova, često sa male visine ili odozgo, koristeći brzinu reakcije i iznenađenje kao ključne prednosti.
Ovaj pomak nije prošao nezapaženo u Vašingtonu. Američka vojska je donela odluku da integriše sistem „Gvozdena pesnica“ na deo svojih borbenih vozila pešadije Bredli, koja u modernizovanoj konfiguraciji dobijaju oznaku M2A4E1. Ugovor vredan 228 miliona dolara sa izraelskim proizvođačem jasno ukazuje na hitnost problema: u okruženju gde pretnje dolaze iz svih pravaca, pasivni oklop više ne predstavlja dovoljno pouzdanu zaštitu.
Granice tehnologije i dilema zasićenja
Ipak, svaka ozbiljna analiza mora uzeti u obzir ograničenja ovakvih sistema. Iako se „Gvozdena pesnica“ pokazala izuzetno efikasnom protiv pojedinačnih projektila i ograničenog broja ciljeva, ostaje otvoreno pitanje njene otpornosti na napade zasićenja. Napadi rojevima dronova, gde se desetine jeftinih letelica lansiraju gotovo istovremeno, predstavljaju konceptualni izazov za svaki sistem aktivne zaštite.
Studije i simulacije, uključujući one sprovedene u Poljskoj, ukazuju da broj presretača i brzina reakcije postaju kritični faktori u takvim scenarijima. Ako broj istovremenih ciljeva premaši kapacitet sistema, čak i najnaprednija tehnologija može biti preopterećena.
Dodatni problem predstavljaju uglovi napada. Dok dostupni snimci demonstriraju presretanja pod kosim uglovima, takozvani top-attack profili, gde dronovi napadaju gotovo vertikalno odozgo, i dalje ostaju jedan od najtežih izazova za aktivne sisteme zaštite. Upravo taj pravac napada favorizuju mnogi FPV dronovi, jer ciljaju najtanji deo oklopa.
Zbog toga sve više analitičara naglašava da „Gvozdena pesnica“ ne može biti posmatrana kao univerzalno rešenje, već kao deo slojevitog odbrambenog sistema. Takav sistem mora uključivati elektronsko ratovanje, ometanje signala, multispektralnu kamuflažu i taktičku prilagodbu načina upotrebe oklopnih jedinica.
Nova filozofija opstanka oklopnih vozila
Uprkos ovim ograničenjima, širenje sistema „Gvozdena pesnica“ na evropske platforme poput CV90, kao i na američki Bredli, ukazuje na dublju promenu u razmišljanju vojnih planera. Oklopna vozila se više ne projektuju samo da izdrže udar, već da aktivno odgovore na pretnju pre nego što ona pogodi cilj.
Ako su još 2023. godine mnogi proglašavali kraj tenkova u eri dronova, iskustva sa bojišta do 2026. godine ukazuju na drugačiji zaključak. Umesto nestanka, oklopna sredstva prolaze kroz fazu transformacije, u kojoj se klasična mehanizovana sila kombinuje sa senzorima, automatizacijom i robotizovanim sistemima samoodbrane.
U tom smislu, „Gvozdena pesnica“ nije samo još jedan odbrambeni sistem, već simbol nove filozofije mehanizovane otpornosti. Bez ovakvog „štita“, čak i najsofisticiranije oklopno vozilo ostaje laka meta za jeftin dron. Sa njim, odnos snaga na bojištu možda se ne vraća na staro, ali se svakako udaljava od jednostavne logike u kojoj masa i improvizacija uvek pobeđuju tehnologiju.
