1.000 km i tona eksploziva: Kako Kijev planira da parališe rusku pomorsku logistiku dronom Marička

Kako se sukob u crnomorskom basenu nastavlja, tehnološka dimenzija rata sve više potiskuje klasične predstave o pomorskoj moći. Ukrajinski izvori sada tvrde da je njihov novi autonomni podvodni dron „Marička“ završio fazu testiranja i da je spreman za operativnu upotrebu, što bi moglo imati dugoročne posledice po način na koji se planira i obezbeđuje pomorska logistika u regionu.

Prema navodima proizvođača AMV Tech, kompanije povezane sa razvojem ovog sistema, „Marička“ je projektovana kao višenamenska podvodna platforma sposobna za izvođenje napada, izviđanja i tajnih operacija protiv pomorskih i obalnih ciljeva. Ukrajinska strana navodi da se radi o sistemu koji označava prelazak sa povremenih asimetričnih napada ka pokušaju sistematskog ograničavanja protivničkog prisustva u određenim zonama Crnog mora.

Tehnički podaci koje objavljuju ukrajinski izvori ukazuju na ambiciozan koncept. „Marička“ je navodno dugačka oko šest metara i ima deklarisani operativni domet do 1.000 kilometara. Najviše pažnje izaziva podatak o nosivosti, jer se tvrdi da dron može da ponese bojevu glavu mase do jedne tone eksploziva, što ga svrstava u kategoriju oružja sa potencijalno strateškim efektima, posebno kada je reč o udarima na fiksnu infrastrukturu ili brodove u lukama.

Brzina kretanja, prema izvorima, relativno je mala i iznosi oko 10 kilometara na sat. Ovaj parametar se ne predstavlja kao nedostatak, već kao svesna taktička odluka, jer sporije kretanje smanjuje akustični potpis. Ukrajinski proizvođač tvrdi da su elektromotori i kompozitni materijali trupa prilagođeni upravo tom cilju, kako bi se otežala detekcija i pasivnim i aktivnim sonarnim sistemima.

Posebno se naglašava navigacioni sistem drona. „Marička“ se, prema dostupnim informacijama, oslanja na inercijalnu navigaciju, što znači da ne zavisi od satelitskih signala. Ukrajinski izvori navode da time postaje otporna na elektronsko ometanje i gubitak GPS signala, što se smatra ključnom prednošću u okruženju u kojem su sredstva elektronskog ratovanja intenzivno raspoređena, naročito u blizini Krima i glavnih luka na istočnoj obali Crnog mora.

Dodatna sposobnost koja se ističe jeste mogućnost da dron ostane neaktivan na morskom dnu, prema unapred unetim koordinatama, u trajanju do sedam dana. U tom režimu, „Marička“ bi, prema tvrdnjama, mogla da čeka pojavu cilja visoke vrednosti i da se aktivira tek u određenom trenutku. Takav koncept bi, ako se pokaže izvodljivim u praksi, značajno povećao neizvesnost za svaku pomorsku operaciju u blizini potencijalno ugroženih zona.

Ukrajinski izvori takođe tvrde da je već uočen odgovor ruske strane u vidu pojačanih protivpodmorničkih patrola, kao i pokušaja dodatnog fizičkog obezbeđenja prilaza lukama poput Sevastopolja i Novorosijska. Međutim, ističe se da modularna konstrukcija „Maričke“ omogućava njenu upotrebu i u izviđačkoj ulozi ili za tajni transport, što dodatno komplikuje razlikovanje borbenih i neborbenih misija.

Sa ukrajinske tačke gledišta, ovakav sistem predstavlja deo šire asimetrične strategije. Cilj nije nužno uništavanje velikog broja brodova, već primoravanje protivnika da troši disproporcionalne resurse na zaštitu luka, plovnih puteva i logističkih čvorišta. U tom smislu, podvodni dronovi se predstavljaju kao sredstvo za postepeno ograničavanje operativne slobode pomorskih snaga, čak i bez stalnog prisustva klasične flote.

Zaključno, „Marička“ simbolizuje završetak jedne faze u razvoju ukrajinskih pomorskih sposobnosti. Ukoliko se najavljene karakteristike potvrde u realnim borbenim uslovima, ovakvi autonomni sistemi mogli bi dugoročno uticati ne samo na odnos snaga u Crnom moru, već i na šire razumevanje pomorske bezbednosti i obalske odbrane u savremenim sukobima.

Za sada, međutim, većina ovih tvrdnji ostaje u domenu onoga o čemu Ukrajina povremeno izveštava još od 2023. godine, dok će stvarni domet i efikasnost zavisiti od operativne primene i protivmera druge strane.