Nemačka razmatra razvoj sopstvenog sistema za detekciju raketnih lansiranja baziranog u svemiru, čime bi postala prva evropska država sa takvom nezavisnom sposobnošću. Ovaj plan, o kojem piše britanski „Fajnenšel tajms“, zasniva se na izjavama Mihaela Trauta, komandanta Nemačke svemirske komande, koji otvoreno govori o potrebi Berlina da smanji stratešku zavisnost od Sjedinjenih Država u oblasti ranog upozoravanja na raketne pretnje.
Prema Trautovim rečima, projekat nije zamišljen kao suprotstavljanje Vašingtonu, već kao način da EU postane snažniji i ravnopravniji partner SAD. U ovom trenutku, evropske članice NATO-a gotovo u potpunosti se oslanjaju na američke satelitske sisteme ranog upozoravanja, integrisane kroz savezničku infrastrukturu, kako bi detektovale lansiranja balističkih i krstarećih raketa dugog dometa. Takva zavisnost, međutim, sve više se doživljava kao strateški rizik.
„Zabrinutost“ u EU prestonicama dodatno je pojačana odnosom predsednika Donalda Trampa prema NATO-u, gde stavlja SAD na prvo mesto, kao i njegovim ranijim izjavama koje su uključivale mogunost aneksije Grenlanda. U tom kontekstu, jačanje sopstvenih vojnih i svemirskih kapaciteta u EU više se ne propagira kao dugoročna ambicija, već kao hitna bezbednosna potreba.
Nemačka se u tom procesu nameće kao predvodnik. Berlin je već najavio da će do 2030. godine uložiti oko 35 milijardi evra u vojno-svemirske tehnologije, čime se svrstava među najveće svetske potrošače u ovom sektoru. Paralelno sa tim, još pre 4 godine pokrenuta je i inicijativa „nebeski štit“, čiji je cilj izgradnja integrisanog evropskog sistema kopnene protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Na Evropskoj svemirskoj konferenciji u Briselu, Traut je izjavio da je detekcija raketa jedan od ključnih operativnih prioriteta. On je naglasio da su svemirske sposobnosti ranog upozoravanja „veoma hitne“, jer je, kako je rekao, „pretnja već sada neposredna“. U tom smislu, Nemačka ne želi samo da bude u stanju da na vreme otkrije raketni napad, već i da razvije kapacitete za njegovo pravovremeno neutralisanje.
Traut je takođe izjavio da je Evropa decenijama zavisila od Sjedinjenih Država praktično u svim aspektima vojnih svemirskih kapaciteta. Novi nemački plan, prema njegovim rečima, mogao bi da postane i širi evropski projekat, otvoren za učešće drugih država koje dele iste bezbednosne brige i strateške ciljeve.
Iako nije želeo da govori o konkretnim budžetima niti o preciznom vremenskom okviru razvoja satelitskog sistema, Traut je naglasio da za Berlin više nema prostora za odlaganje. On je podsetio da je nemački načelnik Generalštaba izdao direktivu prema kojoj oružane snage moraju biti spremne za veliki rat do 2029. godine. Za razliku od klasičnih domena ratovanja, svemir, kako je istakao, ne ostavlja luksuz vremena, jer se u tom domenu mora biti spreman odmah.
Nemački plan bi, ako bude realizovan, Evropskoj Uniji po prvi put obezbedio sopstvene operativne kapacitete za satelitsku detekciju raketnih lansiranja. Francuska je ranije eksperimentisala sa sličnim konceptima, uključujući program Spirale iz 2009. godine, ali nakon završetka te misije nije nastavila razvoj stalnog sistema.
Ukoliko Berlin uspe da ovu inicijativu pretvori u funkcionalan sistem, to bi označilo značajan pomak ka evropskoj strateškoj autonomiji u svemiru i otvorilo novo poglavlje u bezbednosnim odnosima unutar NATO-a, gde bi EU prvi put mogla da nastupi ne samo kao korisnik, već i kao nosilac kapaciteta ranog upozoravanja.
