Jens Stoltenberg uzdrmao Evropu: Nemojte se iznenaditi ako vidite da se SAD povlače iz NATO-a

Izjava koja je uzdrmala evropske prestonice stigla je iz usta čoveka koji je punu deceniju stajao na čelu Severnoatlantske alijanse. Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO-a u periodu od 2014. do 2024. godine, otvoreno je upozorio da mogućnost povlačenja Sjedinjenih Država iz NATO-a ne sme biti isključena i da EU mora biti spremna na scenario koji se do pre nekoliko godina smatrao nezamislivim.

U intervjuu za nemački časopis Der Spiegel, Stoltenberg je bez diplomatskog uvijanja poručio da stabilnost transatlantskog saveza više ne može da se uzima zdravo za gotovo. Prema njegovim rečima, istorijska uloga SAD u NATO-u nije garancija za budućnost.

Ništa nije uklesano u kamenu, sve se može promeniti, rekao je Stoltenberg, dodajući da ne može da obeća da će Sjedinjene Države ostati u NATO-u. Ova rečenica, izgovorena od strane čoveka koji je godinama gradio konsenzus između Vašingtona i EU saveznika, odjeknula je kao ozbiljno upozorenje, a ne kao teorijska spekulacija.

Stoltenberg smatra da NATO mora hitno da preduzme korake kako bi očuvao unutrašnju koheziju, bez obzira na to da li Sjedinjene Države ostanu aktivni član Alijanse ili odluče da se povuku. U njegovoj interpretaciji, EU mora da se pripremi za mogućnost strateške samostalnosti, umesto da se oslanja na pretpostavku da će američki bezbednosni kišobran uvek biti tu.

Posebno zabrinjavajući deo njegovog upozorenja odnosi se na pitanje Grenlanda, temu koja je ponovo izbila u prvi plan sa povratkom Donalda Trampa u centar američke političke scene. Stoltenberg je izričit da se američke namere u vezi sa Grenlandom ne smeju potcenjivati.

Morate shvatiti Trampa ozbiljno, on se ne šali o aneksiji Grenlanda, upozorio je bivši generalni sekretar. Prema njegovim rečima, ukoliko Sjedinjene Države otvoreno kažu da žele da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, Evropa mora tu poruku shvatiti bukvalno, a ne kao pregovarački blef.

Donald Tramp je više puta javno govorio o potrebi da se Grenland pridruži Sjedinjenim Državama. Tokom svog prvog predsedničkog mandata predložio je kupovinu ostrva, što je tada dočekano sa podsmehom u EU. Međutim, u martu 2025. godine otišao je korak dalje, izrazivši uverenje da bi Grenland mogao biti anektiran, uz otvorenu pretnju Danskoj uvođenjem trgovinskih tarifa ukoliko bi se takvom planu usprotivila.

Danska premijerka Mete Frederiksen kategorički je odbacila ove tvrdnje, naglašavajući da je Grenland deo Kraljevine Danske i da ne može biti predmet trgovine ili političkog pritiska. Istovremeno se podseća da Grenland ima status samoupravnog regiona, sa sopstvenim institucijama i visokim stepenom autonomije, ali formalno ostaje u okviru danske države.

U pozadini cele priče nalazi se i Sporazum o odbrani Grenlanda iz 1951. godine, koji su potpisali Vašington i Kopenhagen, paralelno sa obavezama koje obe zemlje imaju u okviru NATO-a. Tim sporazumom Sjedinjene Države su se obavezale da će braniti Grenland od eventualne agresije, čime je američko vojno prisustvo na ostrvu dobilo pravni i strateški okvir koji traje više od sedam decenija.

Upravo taj sporazum danas dobija novo značenje. Ako se američka politika prema NATO-u menja, a istovremeno jačaju ambicije prema Grenlandu, upozorenje Jensa Stoltenberga prestaje da bude apstraktno. Njegova poruka Evropi je jasna, era u kojoj se američka podrška podrazumevala je završena, a naredni potezi Vašingtona, posebno u slučaju novog Trampovog mandata, mogu fundamentalno promeniti bezbednosnu arhitekturu kontinenta.

Zašto se Stoltenberg „vadi iz naftalina“ baš sada?

Jens Stoltenberg se ponovo pojavljuje u javnosti ne zbog prošlosti, već zato što se u evropskim bezbednosnim krugovima sve otvorenije postavlja pitanje budućnosti NATO-a. Kao bivši generalni sekretar, on ima kredibilitet da izgovori poruke koje aktuelni lideri izbegavaju, bez izazivanja trenutnog političkog potresa.

Njegove izjave služe da se unapred pripremi teren za scenario u kojem američka uloga u NATO-u više nije sigurna niti automatska. To nije prognoza, već signal da Evropa mora da razmišlja o sopstvenoj bezbednosti bez oslanjanja na podrazumevane pretpostavke.

Pominjanje Grenlanda nije slučajno. Ono pokazuje da u kriznim situacijama strateški interesi velikih sila imaju prednost nad savezničkim formalnostima. Poruka je jasna: NATO funkcioniše dok se interesi poklapaju, a ne kao trajna garancija ravnoteže.

Stoltenberg nije „izvučen iz naftalina“ da bi plašio Evropu niti da bi najavio američki izlazak iz NATO-a. Izvučen je jer je sistem došao do tačke u kojoj više ne može da se pretvara da je stabilnost zagarantovana. Njegova uloga je da javno kaže ono što se već interno zna: NATO zavisi od političke volje SAD, a ta volja više nije neupitna.