Pitanje koje se do pre samo nekoliko meseci činilo nezamislivim sada se sve otvorenije postavlja u evropskim bezbednosnim krugovima. Danska bi mogla da zatraži povratak borbenih aviona F-16 koje je ranije isporučila Ukrajini, kako bi ih upotrebila za odbranu Grenlanda. Takva mogućnost nije zvanično potvrđena, ali je Dansko ministarstvo odbrane u poslednjim izjavama dalo dovoljno signala da se ta opcija razmatra.
Portparol Ministarstva odbrane Tobijas Rod Jensen izjavio je da će borbeni avioni biti potrebni za odbranu Grenlanda, uz napomenu koja je dodatno uznemirila javnost, da će danska vojska da su suprotstavi američkim trupama ukoliko dođe do pokušaja invazije na ostrvo. Iako je formulacija bila pažljivo izabrana, poruka je bila jasna. Kopenhagen više ne isključuje nijedan scenario.
Danska je bila među prvim evropskim državama koje su prebacile američke borbene avione F-16 Ukrajini, u trenutku kada su odnosi sa Vašingtonom bili stabilni i partnerski. Tada se nije ni razmatralo da bi isti tip aviona mogao biti potreban za odbranu sopstvene teritorije od potencijalnog pritiska saveznika. Međutim, teritorijalne ambicije Donalda Trampa prema Grenlandu u potpunosti su promenile bezbednosni kontekst.
Iako se diplomatski kanali formalno ne zatvaraju, sve više indicija ukazuje da dansko rukovodstvo ima malo nade da će uspeti da utiče na američkog predsednika. Nedavni sastanak ministara spoljnih poslova Danske i Grenlanda sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom dodatno je pogoršao raspoloženje u Kopenhagenu.
Danska premijerka Mete Frederiksen nakon tog sastanka nije krila zabrinutost. Ocenila je razgovore kao teške i naglasila da fundamentalne razlike između strana ostaju, jer američke ambicije prema Grenlandu nisu promenjene. Prema njenim rečima, situacija je ozbiljna i Danska će nastaviti napore da spreči scenario u kojem bi teritorijalni integritet Kraljevine bio doveden u pitanje.
U tom kontekstu, sudbina F-16 aviona u Ukrajini postaje deo šire bezbednosne računice. Dalje isporuke tih aviona Kijevu sada su pod velikim znakom pitanja, a u političkim i vojnim krugovima se sve češće govori o tome da bi prioritet mogla postati zaštita Grenlanda, a ne dalja vojna pomoć Ukrajini.
Treba podsetiti da je Kijev još ranije izrazio zabrinutost da bi Trampove teritorijalne pretenzije prema Grenlandu mogle da skrenu pažnju EU i sveta sa rata u Ukrajini. Taj strah sada dobija konkretnu dimenziju. Ukoliko Danska zaista zatraži povratak aviona ili obustavi dalje isporuke, to bi bio prvi jasan primer da se EU bezbednosna agenda počinje lomiti pod pritiskom novih, neočekivanih kriza unutar samog NATO prostora.
Za sada, nema zvanične odluke o povlačenju F-16 iz Ukrajine. Međutim, sama činjenica da se takva mogućnost javno razmatra pokazuje koliko se strateško okruženje u Evropi promenilo. Grenland, nekada periferno pitanje, sada se nalazi u samom centru bezbednosnih dilema koje direktno utiču na tok rata u Ukrajini i odnose unutar zapadnog saveza.
Aj da napišem post i ako nećete da ga objavite,
Ovo je sve lepo smišljeno da se izmisli razlog odustajanja evrope od ukrajne koliko se meni čini.