Avion sudnjeg dana na civilnom aerodromu: zašto je E-4B poleteo baš sada i šta to govori o globalnim rizicima

Pojava takozvanog američkog „aviona sudnjeg dana“ u civilnom vazdušnom saobraćaju izazvala je snažnu pažnju javnosti, talas spekulacija i niz pitanja o stvarnim razlozima njegove misije. U trenutku kada su međunarodne tenzije već na visokom nivou, ovakav događaj neminovno podstiče strahove od najcrnjih scenarija, uključujući i one vezane za nuklearnu eskalaciju.

U četvrtak uveče, specijalna letelica E-4B Nightwatch, u javnosti poznata kao „avion sudnjeg dana“, snimljena je kako sleće na Međunarodni aerodrom u Los Anđelesu. To je prvi put u više od pola veka operativne upotrebe da je ova letelica viđena na civilnom aerodromu, što je samo po sebi presedan.

Reč je o avionu koji ima izuzetno specifičnu ulogu i koji se u pravilu ne pojavljuje u javnom vazdušnom prostoru bez ozbiljnog razloga. Njegovo prisustvo na jednom od najprometnijih civilnih aerodroma u Sjedinjenim Državama odmah je izazvalo brojne komentare i teorije, posebno zato što zvanična objašnjenja nisu ponuđena.

Leteće utočište iz doba Hladnog rata

E-4B Nightwatch je projektovan tokom sedamdesetih godina prošlog veka, na vrhuncu Hladnog rata, kao odgovor na strah od nuklearnog sukoba velikih sila. Njegova osnovna namena je da posluži kao leteći komandni centar i utočište za najviši politički i vojni vrh Sjedinjenih Država u slučaju da kopneni komandni centri budu uništeni ili onesposobljeni.

Nedavni let su registrovali sistemi za praćenje vazdušnog saobraćaja, a dostupni podaci ukazuju da se letelica nakon boravka u Kaliforniji uputila ka području Vašingtona. Uprkos tome, nijedna američka institucija nije dala zvanično saopštenje o prirodi ili cilju ove misije.

Uloga u scenarijima nacionalne katastrofe

Sjedinjene Države raspolažu sa ukupno četiri ovakva aviona, namenjena isključivo za situacije nacionalne vanredne opasnosti. E-4B može da primi aktuelnog predsednika, u ovom trenutku Donalda Trampa, kao i kompletno vrhovno vojno rukovodstvo, u slučaju da standardna infrastruktura za komandovanje prestane da funkcioniše.

Prema podacima američkog ratno-kosmičkog vazduhoplovstva, ova letelica je sposobna da vodi vojne operacije, izdaje naređenja oružanim snagama i koordinira civilne vlasti čak i u uslovima nakon nuklearnog udara. Upravo zbog te uloge, svaki njegov let biva pažljivo posmatran i analiziran.

Tehničke karakteristike i ekstremni troškovi

E-4B Nightwatch je duboko modifikovani Boeing 747, prilagođen za delovanje u najekstremnijim uslovima. Avion je ojačan kako bi izdržao elektromagnetni impuls koji nastaje pri nuklearnoj eksploziji, a koristi i analogne sisteme upravljanja kako bi se smanjila ranjivost na sajber napade.

Jedna od ključnih karakteristika letelice je mogućnost dopunjavanja goriva u letu, što joj omogućava da ostane u vazduhu i do sedam dana bez sletanja. Cena ovakve sposobnosti je visoka, jer se procenjuje da operativni troškovi prelaze 150.000 dolara po satu, čineći Nightwatch najskupljim operativnim avionom u američkom vojnom vazduhoplovstvu.

Zašto baš sada?

Iako se ovakvi letovi povremeno izvode u okviru vežbi i obuke posada, tajming poslednjeg pojavljivanja dodatno pojačava zabrinutost. Globalna scena je opterećena eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, rastućim tenzijama između velikih sila i nizom vojnih i političkih poteza koji ukazuju na krhku ravnotežu.

U takvom okruženju, pojava „aviona sudnjeg dana“ dobija snažnu simboliku, bez obzira na to da li je reč o rutinskoj misiji ili o pripremi za potencijalno pogoršanje situacije.

Istorijska simbolika i poruka

U prošlosti, E-4B Nightwatch je aktiviran u ključnim momentima, poput perioda nakon terorističkih napada 11. septembra, ali i tokom velikih prirodnih katastrofa, kada je služio kao mobilni komandni centar. Njegovo postojanje je stalni podsetnik da se država priprema za scenarije koji prevazilaze uobičajene krizne situacije.

Sletanje ove letelice na civilni aerodrom ne znači nužno da je nuklearni sukob neizbežan. Međutim, u trenutku kada je međunarodni poredak vidljivo nestabilan, ovaj događaj jasno pokazuje koliko su globalni balansi krhki i koliko brzo situacija može da eskalira.

Upravo zbog toga, svaki let „aviona sudnjeg dana“ biva pažljivo praćen, ne samo kao tehnički ili vojni događaj, već i kao snažan signal stanja sveta u kojem živimo.

Ukrako o razvoju Boeing E-4

Ideja o E-4 potekla je tokom Hladnog rata. Boeing je ponudio da se avioni 747-200 prilagode za vojnu upotrebu, kao zamena za tada zastarele EC-135J, koji su služili u okviru programa Nacionalnog komandnog centra u vazduhu (NEACP).

Transformacija komercijalnog aviona u vojni komandni centar zahtevala je opsežne modifikacije. Američko vazduhoplovstvo angažovalo je kompaniju E-Systems da opremi avion naprednim komunikacionim i komandnim sistemima, uz dodatke poput zaštite od EMP i robusne komunikacione opreme.

Prvi modeli E-4A su kasnije nadograđeni u E-4B, koji su dobili karakterističnu izbočinu na gornjem delu trupa (radom), gde se nalaze satelitske antene za stratešku komunikaciju. Kompanija Boeing je bila odgovorna za sve strukturne modifikacije i integraciju vojnih sistema.

Do 1985. svi E-4A su prepravljeni u E-4B, sa savremenom elektronikom i zaštitom od EMP. Sada ovaj avion “sudnjeg dana” iz Hladnog rata polako odlazi u penziju, a zameniće ga E-4C koji je uveliko počeo testiranja.