![kineski glavni borbeni tenk mbt 3000 [vt 4] položio sve testove u alžiru](https://oruzjeonline.com/wp-content/uploads/2024/09/kineski-glavni-borbeni-tenk-mbt-3000-vt-4-polozio-sve-testove-u-alziru-696x363.jpg "kineski glavni borbeni tenk mbt 3000 [vt 4] položio sve testove u alžiru")
Iskustva sa bojnog polja često razdvajaju promotivne brošure od stvarnih sposobnosti vojne tehnike. Upravo to se dogodilo sa kineskim glavnim borbenim tenkom VT-4, koji je tokom nedavnog sukoba Tajlanda i Kambodže prvi put ozbiljnije testiran u realnim borbenim uslovima. Tajlandske posade koje su upravljale ovim vozilima nakon završetka borbi iznele su niz ozbiljnih zamerki, dovodeći u pitanje pouzdanost i dugoročnu upotrebljivost kineske platforme.
VT-4 predstavlja najnoviji operativni glavni borbeni tenk kineske proizvodnje. U službu Narodnooslobodilačke armije uveden je pre skoro 10 godina, a potom izvezen u nekoliko zemalja, među kojima su Nigerija, Pakistan i Tajland. Bangkok je nabavio ukupno 60 ovih tenkova, a deo njih učestvovao je u oružanim dejstvima tokom 2025. godine.
Nakon okončanja sukoba, članovi tajlandskih posada javno su ukazali na probleme koji su se pojavljivali tokom borbene upotrebe. Prema njihovim rečima, VT-4 je patio od čestih mehaničkih kvarova, dok su određeni konstrukcioni nedostaci postali vidljivi tek nakon duže upotrebe u ratnim uslovima. Iako je tajlandska vojska ranije priznala postojanje tehničkih problema tokom obuke, smatralo se da su oni otklonjeni pre ulaska tenkova u borbenu zonu. U praksi, nekoliko vozila moralo je biti povučeno sa fronta i poslato na popravke usred operacija.
Jedan od oficira uključenih u borbena dejstva naveo je da problemi nisu bili izolovani incidenti, već sistemski. Prema njegovim rečima, skoro svi VT-4 tenkovi pokazali su slične kvarove nakon dužeg angažovanja, što je direktno uticalo na operativnu spremnost jedinica.
Posebne kritike upućene su glavnom topu. Tajlandske posade su primetile da cev pokazuje vidljiva oštećenja spoljne površine nakon intenzivnijeg ispaljivanja granata, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa dugotrajnošću i bezbednošću sistema. Pored toga, elektronski sistemi unutar vozila često su otkazivali, a problemi su zabeleženi i na pogonskom sklopu, uključujući motor.
Ni zaštita nije prošla bez primedbi. Tajlandski vojnici ocenili su da bočni oklop VT-4 pruža slabiju zaštitu u poređenju sa drugim savremenim tenkovima iste klase. U uslovima savremenog ratovanja, gde bočne i gornje projekcije često postaju meta protivtenkovskog naoružanja, ovakav nedostatak ima ozbiljne taktičke posledice.
Kao dodatni minus, istaknuta je i spora rotacija kupole, što može ograničiti sposobnost brzog reagovanja u dinamičnim borbenim situacijama. Ipak, posade su priznale da VT-4 ima i određene prednosti, pre svega dobru preciznost i snažnu vatrenu moć, što pokazuje da platforma nije bez potencijala.
Borbeno iskustvo Tajlanda sa kineskim VT-4 još jednom potvrđuje da se stvarna vrednost vojne tehnike meri tek u realnim sukobima. Za Peking, ove kritike predstavljaju važan signal o slabostima izvozne platforme, dok za potencijalne kupce VT-4 služe kao upozorenje da promotivna obećanja ne moraju uvek da izdrže test rata.
NORINCO VT-4 (MBT-3000)
Tenk VT-4 je takođe označen kao MBT-3000, je glavni borbeni tenk koji je NORINCO razvio za izvozno tržište. Razvoj tenka VT-4 je počeo 2009. godine kao deo saradnje koja uključuje kompaniju FIRMACO i druge kineske kompanije odbrambene industrije. Ovaj tenk je proizašao iz programa MBT-3000, koji je imao za cilj da obezbedi modernizovanu zamenu za prethodni tenk namenjen izvozu Tip-90II MBT-2000.
Nakon što je predstavljen na odbrambenoj izložbi Eurosatori 2012, VT-4 je predstavljen na narednim vojnim izložbama, kao što su Dan oklopa Norinco 2014. i na 10. kineskoj međunarodnoj izložbi avijacije i svemira. U aktivnoj službi je od 2017. godine i korišćen je u raznim vojnim sukobima, uključujući operacije protiv Islamske države i Boko Harama.
Ovaj tenk je težak 52 tone i njime upravlja tročlana posada: komandir, vozač i nišandžija. Ima ugrađen glatkocevni top ZPT-98A kalibra 125 mm, sposoban da ispaljuje potkalibarnu municiju, visokoeksplozivnu protivoklopnu kumulativnu i visokoeksplozivnu trenutno fugasnu municiju kao i protivoklopne vođene rakete.
Njegovo sekundarno naoružanje uključuje teški mitraljez kalibra 12,7 mm postavljen na daljinsku upravljanu borbenu stanicu kao i koaksijalni mitraljez kalibra 7,62 mm. Tenk VT-4 pokreće VT/E1 V12 dizel motor, koji proizvodi 1.200 konjskih snaga, što mu omogućava najveću brzinu od 70 km/h kao i radijus kretanja od 500 kilometara.
VT-4 je korišćen u raznim vojnim sukobima, uključujući operacije protiv Islamske države i Boko Harama. Dizajn ovog tenka uključuje kompozitni oklop i FY-4 eksplozivno reaktivni oklop za pasivnu zaštitu tenka. Prema rečima njegovog glavnog konstruktora, Feng Jibaijua, prednja zaštita je uporediva sa 500 mm homogenog čeličnog oklopa, a reaktivni oklop pruža približno 700 mm ekvivalentne debljine čelične zaštite.
Tenk VT-4 uključuje karakteristike drugih kineskih glavnih borbenih tenkova, kao što su sistem automatskog menjača, top kalibra 125 mm, sistem poravnanja nišanske linije na ustima cevi topa i autopunjač po principu vrteške odnosno karusela.
Postoji i VT-4A1 varijanta ovog tenka koja ima i dodatne sisteme, uključujući sistem aktivne zaštite ‘hardkill’, bacače dimnih patrona radi stvaranje dimne zavese koja ometa nadolazeće protivoklopne rakete, uređaj za lasersko upozorenje i radarske panele za poboljšane odbrambene sposobnosti.
Poznato je da klimatski djelovi uticu i na tesko nauruzanje,u Iraku ameri su imali velikih problema s a svojim tenkovim narocito s a pijeskom..Tako isto najbolje s epokazalo recimo u Ukraini ,engleski i americki pa i njemacki tenkovi su imali problem sa blatom,sto je i normalno d a su i kineski imali odredjenih problema u kambodji..kvalitet je relativan svaki proizvodjac krije mane a istice bolje osobine ..
Dosta zavisi i od posada ,obucenosti pa i od samog izvoza istih jer malo ko daje najnoviju tehnologiju drugima ,postoje slicnosti kako s a tenkovima tako i s aostalim oruzijem.itd itd
Izgleda i Srbija zadnje nabavke vise od Izraela,pisalo u medijima problemi sa nekim bespilotnim letilicama iz Kine.Upitan i kvalitet J-10C i J-20,na papiru odlicni,u praksi sumnjivi.
Aleksa:ne,naravno da nije,ali klimatski i terenski uslovi se ipak znatno razlikuju u Indokini u odnosu na uslove u Kini(Čak i Ameri su sa svojim M-48,kao i Australijanci da Centurionima su još 60’došli do zaključka da lakši i manje složeni tenkovi,više odgovaraju uslovima ratišta Indokine).
A i vi se uhvatite za svaki komentar. Još osamdesetih godina prošlog veka na bliskom istoku zapadnjački tenkovi su crkavali i cureli na sve strane dok ih je naš t-84 šio po pustinji sa 60 na sat
Još uvek Kina nemože da dostigne kvalitet. Mislim…može,ali poznato je da bilo koji proizvod da je u pitanju za izvoz,gledaju da što jeftinije proizvedu. Nikada kopija nije bolja od originala,a Kinezi se uporno trude da iskopiraju Zapadnu tehniku,što se vojne proizvodnje tiče. I dokazano,Milion puta da NEMOGU da pariraju Zapadu,ma koliko napredovali. Ipak su sve to kopije koje Kina proizvodi,neke malo bolje neke malo lošije.
Pa ne jede se sve sto leti… kaze narod
Tako ni kinezi ne znaju bas sve da naprave
Ja sam bio uvojci tenkista T55 iT55A za mene nema boljeg tenka
Čitao sam da vojska spominje da je nezadovoljna bespilotnim letelicama ali nije naznačeno u čemu, samo kineske, zna li ko šta…
To su ipak tropski predjeli sa gustim šumama i tropskom klimom!Znači teren je često blatnjav što više odgovara lakšom T-55 a i vlaga sigurno negativno utiče na znatno sofisticiranije uredjaje i opremu od VT-4..
Inače Kina je pustinja prekrivena ledom?!