Nakon godina ambicioznih, ali sve problematičnijih projekata borbenih aviona šeste generacije, Evropska unija tiho, ali odlučno, menja pravac. Dok skupi, tehnološki rizični i politički razjedinjeni programi poput FCAS-a i Tempesta (GCAP), kaskaju u mestu, Brisel sada gura koncept koji je mnogo prizemniji, ali i mnogo realniji: laki višenamenski borbeni avion sa elementima smanjene uočljivosti, namenjen operacijama narednih decenija.
Na prvi pogled, reč je o „skromnijem“ projektu. U stvarnosti, to je priznanje da se priroda savremenog ratovanja promenila brže nego što su evropske vojne industrije bile spremne da prihvate.
Od velikih snova do tvrdog prizemljenja
Programi lovaca šeste generacije u Evropi godinama su predstavljani kao simbol strateške autonomije EU. Međutim, iza političkih parola krili su se ozbiljni problemi: rast troškova, sporovi između država učesnica, neusaglašeni zahtevi industrije i realna bojazan da bi konačni proizvod stigao prekasno i preskup.
Istovremeno, rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku i rast asimetričnih pretnji pokazali su da najveći broj vojnih operacija ne zahteva „sveti gral“ vazdušne dominacije, već pouzdane, jeftinije i fleksibilne platforme koje mogu da rade stalno, iz improvizovanih baza i pod vatrom.
U tom kontekstu, evropski odgovor nije lovac koji treba da parira američkom F-35 ili budućim kineskim platformama, već avion koji popunjava prazninu između bespilotnih sistema i skupih borbenih mlaznjaka.
Šta je zapravo FMLA i zašto je važan
Kroz Evropski fond za odbranu, EU je pokrenula studiju razvoja Future Multi-Role Light Aircraft (FMLA), lakog višenamenskog aviona koji bi trebalo da uđe u upotrebu između 2035. i 2040. godine. Budžet od oko 15 miliona evra namenjen je istraživanju, definisanju zahteva i industrijskom konceptu, a ne još jednom „papirnom projektu bez pokrića“.
Za razliku od prethodnih inicijativa, ovde je fokus jasno postavljen: operativna upotrebljivost pre tehnološke egzotike.
Prema dostupnim specifikacijama, FMLA bi trebalo da bude laki borbeni avion, najverovatnije turboelisni ili sa veoma ekonomičnim pogonom, sa maksimalnom poletnom masom oko 7.500 kilograma. Ključna karakteristika je STOL sposobnost, odnosno mogućnost kratkog poletanja i sletanja, što omogućava upotrebu sa improvizovanih pista, autoputeva i udaljenih baza.
„Stelt“, ali bez iluzija
Jedna od najzanimljivijih stavki u projektu jeste uvođenje koncepta smanjene uočljivosti u klasu lakih borbenih aviona. Ovde se ne govori o punokrvnom steltu u rangu F-35 ili B-21, već o veoma racionalnom pristupu: premazi koji apsorbuju zračenje, smanjen infracrveni potpis, osnovne mere elektronske zaštite i otpornost na elektronsko ometanje i EMP.
Drugim rečima, cilj nije prikrivenost, već produženje vremena pre otkrivanja, što je u realnim borbenim uslovima često presudno.
Više od jurišnog aviona
Za razliku od klasičnih lakih jurišnika iz prošlosti, FMLA je zamišljen kao platforma za širok spektar zadataka. Pored napada vazduh-zemlja, avion bi obavljao protivdronske misije, blisku vazdušnu podršku, kao i obaveštajne, nadzorne i izviđačke zadatke.
Posebno je značajno što EU otvoreno računa na saradnju letelica sa posadom i bespilotnih sistema, gde bi FMLA mogao da deluje kao komandna ili koordinaciona platforma za dronove, ali uz zadržavanje ljudske kontrole nad upotrebom sile.
Zanimljivo je i to što se avion od početka projektuje kao platforma dvostruke upotrebe. Pored vojne uloge, predviđena je relativno laka konverzija za zadatke kontrole granica, potrage i spasavanja, kao i reagovanja u vanrednim situacijama i prirodnim katastrofama.
Priznanje slabosti ili pametan zaokret?
Ovaj zaokret EU mnogi bi mogli da tumače kao priznanje neuspeha ambicija vezanih za šestu generaciju. Međutim, realniji pogled govori da je reč o pragmatičnom odgovoru na stvarnost.
Evropske vazduhoplovne snage danas se oslanjaju na flote koje su u mnogim slučajevima stare tri ili četiri decenije, poput Alpha Jet-a i sličnih platformi. Njihova zamena je neizbežna, ali skupi lovci nisu rešenje za sve zadatke.
FMLA ne pretenduje da bude simbol tehnološke nadmoći. Njegova vrednost leži u nečemu što je Evropi sve više nedostajalo: masovnosti, izdržljivosti i troškovnoj održivosti.
Ako projekat uspe, EU bi mogla da dobije avion koji neće dominirati naslovima, ali će biti stalno prisutan tamo gde se odlučuje ishod savremenih sukoba, na periferiji, u sivim zonama i u ratovima niskog i srednjeg intenziteta.
U tom smislu, odustajanje od velikih snova možda nije znak slabosti, već prvi znak da je Evropa konačno počela da razmišlja kao sila koja želi da vodi ratove kakvi se zaista vode, a ne kakvi se zamišljaju u konferencijskim salama.
Зар Грипен и Рафал не спадају управо у ту категорију?
Kupovacete od kineza ili rusa…