Ruski laki helikopter Mi-34M1, opremljen novim domaćim motorom VK-650V, uspešno je obavio svoj prvi let, saopštio je 30. decembra generalni direktor holdinga „Ruski helikopteri“, koji posluje u okviru državne korporacije „Rosteh“, Nikolaj Kolesov. Ovim letom projekat Mi-34M1 ušao je u novu fazu razvoja, nakon višegodišnjeg zastoja i ponovnog pokretanja programa sa ciljem jačanja domaće helikopterske industrije.
Prema Kolesovljevim rečima, Mi-34M1 nije zamišljen samo kao dopuna postojećoj liniji ruskih helikoptera, već kao platforma koja treba da ojača tehnološku nezavisnost zemlje i podigne industriju na viši nivo. On je istakao da helikopteru predstoje sertifikaciona ispitivanja i priprema za serijsku proizvodnju, uz očekivanje da će budući operateri visoko oceniti njegove karakteristike. Saopštenje je prenela državna korporacija Rosteh.
Prvi let helikoptera izveden je pod upravljanjem Sergeja Barkova, probnog pilota Nacionalnog helikopterskog centra „Milj i Kamov“, koji je deo holdinga „Ruski helikopteri“. Tokom leta proveravani su stabilnost i upravljivost letelice, kao i opterećenja na glavnim konstrukcionim elementima u ravnom letu i pri manevrima sa okretima.
Generalni direktor Ujedinjene motorne korporacije Aleksandar Gračev izjavio je da je tokom prvog leta pogonski agregat radio u potpunosti normalno. On je naglasio da novi motor VK-650V poseduje tehničke karakteristike koje značajno unapređuju operativne mogućnosti helikoptera. Motor razvija snagu do 650 konjskih snaga, uz potrošnju goriva od oko 245 galona na sat. Prema navodima Rosteha, VK-650V ima modularni dizajn i opremljen je digitalnim automatskim sistemom upravljanja, što olakšava održavanje i povećava pouzdanost u eksploataciji.
Sam helikopter Mi-34 ima dugu istoriju. Prvobitno je razvijen još u sovjetskom periodu u Moskovskoj fabrici helikoptera „Milj“, kao zamena za starije modele Mi-1 i Mi-2. Prvi let originalnog Mi-34 obavljen je 1986. godine, dok je međunarodni debi imao na Pariskom aeromitingu 1987. godine. Ograničena serijska proizvodnja započela je 1993. godine, ali projekat nikada nije dostigao širu primenu. U savremenim uslovima, program je oživljen kako bi se odgovorilo na ruske potrebe za domaćim lakim višenamenskim helikopterom, što je rezultiralo razvojem varijante Mi-34M1 sa potpuno domaćim motorom.
Za sada nije predstavljena vojna verzija Mi-34M1, niti je zvanično potvrđeno da postoje konkretni planovi za njeno uvođenje. Ipak, same karakteristike helikoptera, koje ga po dimenzijama i masi svrstavaju u istu klasu kao francuski Aerospatiale Gazelle ili američki MD 500, čine ga potencijalno pogodnim za vojnu upotrebu.
U vojnoj konfiguraciji, Mi-34M1 bi mogao da se koristi kao laka jurišna platforma ili kao sredstvo za brzo ubacivanje i izvlačenje snaga specijalnih operacija u ograničenim urbanim ili teško pristupačnim područjima, uključujući krovove zgrada i uske gradske ulice. U tu svrhu mogao bi biti opremljen spoljnim klupama, kao i sistemima za brzo spuštanje i izvlačenje pomoću užeta.
Helikopter bi takođe mogao nositi lako vođenu municiju i obavljati zadatke brzog, slabo uočljivog lovca na oklopna vozila i bespilotne letelice. Rusija već raspolaže čitavim spektrom lakih vođenih sredstava koja se mogu relativno jednostavno integrisati na ovakvu platformu. Među njima su X-BPLA, vazdušna verzija rakete Kornet-D sa dometom do osam kilometara, kao i S-8L, vođena verzija rakete S-8 sa dometom do šest kilometara. Obe koriste poluaktivno lasersko navođenje i projektovane su za upotrebu sa vazdušnih platformi.
Pored vođene municije, Mi-34M1 bi mogao koristiti i klasično naoružanje, poput nevođenih raketa S-8 i kontejnera sa mitraljezom GŠG-7.62. Iako bi interesovanje unutar same ruske vojske verovatno bilo ograničeno na manji broj jedinica, pre svega specijalne snage, vojna verzija Mi-34M1 mogla bi imati značajan izvozni potencijal. Posebno bi mogla biti atraktivna za zemlje Bliskog istoka i Afrike, koje traže relativno jeftinu i fleksibilnu alternativu američkim i francuskim lakim vojnim helikopterima.
Prvi let Mi-34M1 tako označava ne samo povratak jednog starog projekta u modernizovanom obliku, već i potencijalno otvaranje nove niše u ruskoj helikopterskoj industriji, kako u civilnom, tako i u vojno-bezbednosnom segmentu.
Uz auto pilota biolo bi dobra letelica za oislovne ljude isl
Ovakvi helikopteri su idealni za početnu obuku helikopterskih pilota i za razne policijske i civilne zadatke. Nema smisla razmišljati o njima kao o borbenim platformama, jer je helikopter danas postao ranjiv čak i na dronove, a ne samo na dosadašnje pretnje u vidu PVO raketa, PA topova, pa čak i mitraljeza, kad su u pitanju neoklopljene letelice. Rusija je nekad za obuku pilota na mlaznim borbenim avionima koristila češki L-39 Albatros, ali ih uopšte nisu koristili na frontu. Slično bi bilo i sa ovim modelom, vrlo verovatno, jer oni za front imaju Ka-52, Mi-28 i Mi-35, sve odreda sjajne borbene platforme.