Teritorijalni spor između Tajland i Kambodža decenijama tinja i povremeno prerasta u otvorene oružane sukobe, uključujući i granične borbe i vazdušne udare. Njegovi koreni sežu u kolonijalno doba, kada su granice u regionu crtane administrativnim aktima bez jasnog uvažavanja lokalnih istorijskih i geografskih realnosti.
Ključni temelj savremenog spora postavila je Sijamsko-francuska konvencija iz 1904. godine, kojom je definisana granica između tadašnje Kraljevine Sijam i teritorija Francuske Indokine. Posebno sporna ostala su područja oko mreže drevnih hramova, koja i danas imaju snažan simbolički i politički značaj za obe strane.
Potpisivanje prekida vatre
Dana 27. decembra 2025. godine dve zemlje su ponovo postigle dogovor o „ponovnom sklapanju mira“. Ministri odbrane, Natafon Nakfanit u ime Tajlanda i Tea Seiki u ime Kambodže, potpisali su zajedničku izjavu Trećeg specijalnog opšteg graničnog komiteta na međunarodnom graničnom prelazu Ban Pak Kard. Dokument je stupio na snagu istog dana u 12:00 po lokalnom vremenu, odnosno u 8:00 po moskovskom vremenu, i predviđa prekid vatre u trajanju od 72 sata.
O potpisivanju su izvestili tajlandski državni televizijski kanal Thai PBS i kambodžanska publikacija na engleskom jeziku Khmer Times.
Kako je došlo do nove eskalacije
Najnovija runda sukoba započela je 28. maja 2025. godine, kada su incidenti duž granice brzo prerasli u otvorena neprijateljstva. Akutna faza borbi trajala je do 28. jula, kada su premijeri dve zemlje u Putradžaji, glavnom gradu Malezije, postigli sporazum o prekidu vatre. Ipak, primirje nije opstalo. Već 7. decembra borbe su obnovljene, što je dodatno pogoršalo bezbednosnu situaciju u pograničnim oblastima.
Prema dostupnim procenama, snažan pritisak nacionalističkih političkih snaga u obe zemlje otežavao je trajnu deeskalaciju. Istovremeno, pokušaji Sjedinjenih Država da posreduju i doprinesu očuvanju mira nisu dali konkretne rezultate.
Humanitarni elementi i regionalni kontekst
Novi sporazum ne podrazumeva samo prekid vatre, već i humanitarne korake. Tajland se, prema dostupnim informacijama, obavezao da oslobodi 18 kambodžanskih vojnika koji su prethodno zarobljeni tokom sukoba. U završnom dokumentu obe strane potvrđuju posvećenost dugoročnom miru i stabilnosti za stanovništvo pograničnih oblasti, naglašavajući važnost direktnog dijaloga i izbegavanja dalje eskalacije.
U širem regionalnom kontekstu, ovaj dogovor se posmatra kao signal da zemlje Jugoistočne Azije pokušavaju da rešavaju sporove unutar sopstvenih okvira, bez oslanjanja na spoljne aktere. Takav pristup uklapa se u principe saradnje i bezbednosti koje promoviše ASEAN, posebno u uslovima rastuće globalne neizvesnosti.
Krhko primirje, otvorena pitanja
Iako sporazum o prekidu vatre predstavlja važan korak ka smirivanju situacije, ostaje neizvesno da li će 72-časovno primirje prerasti u trajno političko rešenje. Sporna teritorijalna pitanja, istorijsko nasleđe i unutrašnji politički pritisci i dalje opterećuju odnose Bangkoka i Pnom Pena. Ipak, sama činjenica da je dogovor postignut posle višemesečnih borbi pokazuje da obe strane, bar privremeno, vide dijalog kao racionalniju opciju od nastavka sukoba.
